Босна и Херцеговина
Из пројекта Википедија
Босна и Херцеговина (БиХ) је држава у југоисточном делу Европе, смештена на западу Балканског полуострва. Састоји се од два ентитета: Републике Српске и Федерације БиХ.
| Мото: нема | |
| Химна: Интермецо | |
 |
|
| Главни град | Сарајево |
| Службени језик | српски, хрватски, бошњачки |
| Председник: | Председништво Босне и Херцеговине |
| Премијер: | Аднан Терзић |
| Независност: | Од Југославије 5. априла 1992. |
| Површина | |
| - Укупно | 51.129 km² (124.) |
| - Вода (%) | занемарљиво |
| Становништво | |
| - 2005. | 4.025.476 (120) |
| - Густина | 79/km² |
| Валута | Конвертибилна марка (100 фенинга) |
| Временска зона | UTC +1,+2 (CET, CEST) |
| Интернет домен | .ba |
| Позивни број | +387 |
Са севера, запада и југа граничи са Хрватском, а са истока са Cрбијом и са Црном Гором. Главни град земље је Сарајево. Независност од бивше Југославије прогласила је 5. априла 1992. године. Под мећународном уценом 2002. године ступиле су на снагу уставним промене којима су сва три народа (Бошњаци, Срби и Хрвати) поново постала конститутивна на целој територији Босне и Херцеговине. Држава је тренутно фактички протекторат међународне заједнице. Према проценама иностраних агенција за статистику, укупно становништво је отприлике 3.950.000.
Садржај |
Историја
 |
За више информација погледајте Историја Босне и Херцеговине. |
У старом веку данашњу територију Босне и Херцеговине су насељавали Илири. Била је саставни део Римског царства. У VII веку су је населили Словени. Босна се под тим именом почиње спомињати од 958. За вријеме кнеза Часлава (931—960) и краља Бодина (1081 —1101) Босна је била готово сва у власти Срба. Јединствену босанску државу је створио бан Кулин.
Босанска држава током владавине Кулина Бана 1180-1204.
Босанска држава током владавине краља Твртка 1353-1391.
Границе босанске државе у другој половини 15. века.
Босна и Херцеговина у другој половини 19. века.
Средњовековна Босна је поред Србије била друга српска средњовековна држава. Босна и Херцеговина су се први пут ујединили 1326. када је босански бан Степан I Котроманић освојио Хум (Херцеговина).
Највећи успон је доживела за време Твртка I Котроманића, који се 1377. прогласио за краља Босне и Србије. Стефан Вукчић Косача се 1448. осамостаљује у Хуму и проглашава се херцегом од светога Саве. Босна пада под Отоманско царство 1463, а Херцеговина 1482.
Убрзо ислам прихватају и поједини Срби православци и Хрвати римокатолици. Турски освајачи су над немуслиманским живљем примењивали зулуме који су довели до оштрих националних подела а које су и данас приметне. Зулум = као злодела у целини су били харач = порез, кулук = неплаћени рад, данак у крви = одвођење хришћанске деце у јањичаре – специјани турски војни одред. Срби јула 1875. у Херцеговини дижу устанак због турских зулума.
1878. на Берлинском конгресу је одлучено да Аустро-Угарска има право да окупира Босну и Херцеговину.
1908. Аустро-Угарска је анектирала Босну и Херцеговину. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. Сарајевским атентатом је отпочео Први светски рат.
Вијеће народних првака и посланика 28. новембра 1918. донело је одлуку о припајању Босне и Херцеговине Краљевини Србији, која је потом основала Краљевину Југославију. За време Другог светског рата била је у саставу тзв. «Независне Државе Хрватске». Од 1945. до 1992. је федерална Република Титове Југославијe.
БиХ је независност прогласила 6. априла 1992. године након изјашњавања грађана на референдуму. Референдум су подржале бошњачке (тада још увек муслиманске) и хрватске политичке странке, док га српске странке нису прихватале и излазак Срба је било изузетно мали. Као политички одговор на резултат референдума оформљена је Република Српска. Ови догађаји су непосредно претходили рату који је трајао од 1992. до 1995. Рат се завршио Дејтонским миром.
Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерација Босне и Херцеговине која обухвата 51% територије и Република Српска која обухвата 49% територије БиХ. Тренутни председавајући Председништва БиХ је Борислав Паравац.
Географија
|
За више информација погледајте Географија Босне и Херцеговине. |
Босна и Херцеговина је смештена на југоистоку Европе, у западном делу Балкана. Укупна површина земље је 51.129 km². Граничи са Хрватском на северу, северозападу и југу (укупна дужина границе: 932 km), са Србијом на истоку (укупна дужина границе са 312 км са Србијом, и Црном Гором 215 км. На крајнем југу Босна и Херцеговина излази на Јадранско море, у дужини од 20 km, који се налазе на територији општине Неум. Границе Босне и Херцеговине су углавном природног порекла и углавном је чине реке Дрина, Сава, и Уна, као и планина Динара на југозападу земље.
Босна и Херцеговина се састоји од две географске и историјске целине: већег босанског дела на северу (око 42.000 km²) и мањег хецеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и на Херцеговину, са том разликом да је реч о различитим карактерима тла.
На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине, односне даље претвара у Панонску низију. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између Неума и полуострва Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река (Уна, Врбас, Босна, Дрина), од југа ка северу, односно у случају Неретве од сјевера ка југу, а посебни облик у крајолику чине пространа крашка поља на југозападу, југу и југоистоку земље (Ливањско поље, Дувањско поље, Попово поље).
13.60% површине Босне и Херцеговине чини плодна земља, а само 2.96% земље се употребљава за пољопривреду, док је 83.44% земље пољопривредно готово неискориштено. У природне ресурсе Босне и Херцеговине убрајају се: угљен, железо, боксит, манган, бакар, хром, цинк, и свакако дрво и знатне водене масе. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док је најнижи део земље на висини мора. Ретки земљотреси и поплаве чине једину озбиљну природну опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважније проблеме природе спадају загађеност ваздуха из индустијских постројења, општа загађеност простора због недостатка опште културе и еколошке свести и велико крчење шума.
Клима Босне и Херцеговине је умерено континентална са топлим летима и хладним зимама. Подручја са великом надморском висином имају кратка хладна љета и дуге жестоке зиме. Приморје и југ земље могу се похвалити благим кишовитим зимама.
Главни град државе је Сарајево (око 500.000 становника), а од већих градова се могу издвојити: Бања Лука, Тузла, Мостар, Зеница, Бихаћ, Приједор, Брчко, Бијељина, Травник, Требиње, Добој, Грачаница и Ливно.
Политика
|
За више информација погледајте Политика Босне и Херцеговине. |
Босна и Херцеговина је по свом државном уређењу федерална република. Независност је стекла 5. априла 1992., након што се референдумом о независности одвојила од Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, из које су претходно иступиле Словенија, Хрватска и Македонија. Влада се по тренутном уставу почела састављати од 14. децембра 1995. године након потписивања Дејтонског мировног споразума, који је зауставио рат. Главни град земље је Сарајево.
Европски парламент бира високог представника. Тренутни високи представник у Босни и Херцеговини је Кристијан Шварц-Шилинг из Аустрије.
Председништво Босне и Херцеговине састоји се од три члана, из сваког конституивног народа по један, који се измењују на месту председника председништва сваких 8 месеци. Њих бира народ: Федерација бира представника Бошњака и представника Хрвата, а Република Српска бира представника Србина. Члан председништва са највише гласова обично постаје први председник. Мандат траје 4 године. Председавајућег Већа министара именује председништво, а одобрава Парламентарна скупштина. Председавајући затим именује министре.
Парламентарна скупштина је законодавно тело Босне и Херцеговине. Она се састоји од два дома: Дом народа и Представницки дом. Дом народа се састоји од 58 делегата, од којих су две трећине из Федерације (17 Хрвата и 17 Бошњака) и једна трећина из Републике Српске (17 Срба) и 7 из реда осталих. Представнички дом се састоји од 98 посланика, од којих се две трећине бирају у Федерацији, а једна трећина у Републици Српској.
Уставни суд Босне и Херцеговине је највиша и коначна инстанца у правним питањима и броји девет чланова: четири се бирају из Представничког дома Федерације, два се бирају из Народне скупштине Републике Српске, а три члана бира председник Европског суда за људска права након консултација са Председништвом земље. Државни суд Босне и Херцеговине има 9 чланова, а састоји се од административног дела, криминалистичког дела и суда за обраћање јавности.
Запослене особе са најмање 16 година старости имају право гласа, док незапослени право гласа добију са 18 година старости. Неке од политичких странака у Босни и Херцеговини су: Социјалдемократска Партија БиХ, Странка демократске акције, Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине, СНСД, Либерална странка Босне и Херцеговине, Странка за Босну и Херцеговину, Нова хрватска иницијатива, Српска демократска странка и Српска радикална странка Републике Српске.
Административна подела
Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура након федералне владе. Најважнија од ових подела је организација државе по ентитетима (Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине. Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су настали у Дејтонском споразуму 1995. године, због огромних промена у етничкој слици земље. У Републици Српској ово је већином било због насилног етничког чишћења локалног бошњачког и хрватског становништва, а у деловима Федерације локалног српског становништва.
Од 1996. године овласти влада оба ентитета се у односу према федералној влади значајно смањио. Ипак, иако је земља на путу ка свом државном уједињена, ентитети још увек имају бројна, индивидуална права. Модел Брчко дистрикта и децентрализација на локалне органе власти пут су будућности за Босну и Херцеговину. Трећи ниво политичке поделе, након ентитета и федералне владе, су кантони. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју кантоналну владу, која се налази под законом Федерације. Неки кантони су етнички мешовити и имају специјалне системе, како би се очувала права свих народа.
Задњи ниво политичке поделе Босне и Херцеговине су општине. Земља се састоји од 137 општина, од којих су 74 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 63 у Републици Српској. И општине такође имају своју владу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег града или места у подручју. Сваки кантон састоји се од неколико општина. Опћине се деле на месне заједнице.
Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и своја четири тзв. службена града. То су: Бања Лука, Мостар, Сарајево, и Источно Сарајево. Град Бања Лука и град Мостар се налазе у општинама истог имена, док се Сарајево и Сарајево Републике Српске (Источно Сарајево) састоје од неколико општина. Градови такође имају своју владу, чија моћ је између владе општина и владе кантона (или владе ентитета у Републици Српској).
Ентитети
Дистрикт
Привреда
|
За више информација погледајте Привреда Босне и Херцеговине. |
Уз Македонију, Босна и Херцеговина је била најсиромашнија република у СФРЈ. Пољопривреда је углавном била у приватним рукама, али поседи су били мали и непрофитабилни, док се храна углавном увозила. И данас се виде последице централног планирања привреде, а главна невоља је превелик број радника у индустрији. За време социјализма у БиХ је форсирана тешка и војна индустрија, па је република имала велик део југославенских војних постројења.
Три године ратовања уништиле су босанску привреду и инфраструктуру, па је производња пала за 80%. Након 1995., производња се мало опоравила 1996.-98., али раст се знатно успорио 1999. године. БДП је и даље дубоко испод нивоа 1990. године. Незапосленост је 2002. године износила 40%. Тешко је тачно оценити стање привреде, јер иако оба ентита обављавају своје статистике, статистике за целу државу су ограничене. Осим тога, службене статистике се не баве сивом економијом, која је врло присутна у целој земљи и у свим сегментима друштва.
Према проценама из 2003. године БДП износи отприлике $24.31 милијарди, а расте 3,5% годишње. БДП по глави је $6.100. По сектору, 13% БДПа отпада на пољопривреду, 40.9% на индустрију, те 46.1% на сервисне делатности. 40% радника је незапослено.
Главни пољопривредни производи Босне и Херцеговине су: жито, кукуруз, разне врсте воћа и поврћа. Главне индустријске гране су: производња челика, угљена, железа, аутомобилска индустрија, текстилна индустрија, производња дувана, намештаја и прерада нафте. Главни партнери за извоз су Италија (29%), Хрватска (18.5%), Нмачка (17.3%), Аустрија (9.3%) и Словенија (6.7%). Главни партнери за увоз су Хрватска (24.3%), Словенија (15.5%), Немачка (13.6%), Италија (12%), Мађарска (7.6%), и Аустрија (6.6%).
Демографија
|
За више информација погледајте Демографија Босне и Херцеговине. |
Према попису из 1991. године, БиХ је имала 44% Бошњака, 31% Срба и 17% Хрвата, док се 6% људи декларисало као Југославени, а 2% као остали. Религијска подела је слична националној: 99% Хрвата су католици, 90% Бошњака су муслимани. Подаци су се отад знатно променили, јер је у рату погинуло до 250.000 људи, а скоро половина становништва државе променила место боравка. Према подацима америчке агенције ЦИА из 2000. године, у БиХ је живело 52% Бошњака, 35.1% Срба, 14.3% Хрвата и 0.6% осталих. Према проценама исте агенције из 2004. године, Босна и Херцеговина има отприлике 4.007.608 становника. Према домаћим проценама у Федерацији Босне и Херцеговине живи 2.318.972 људи, а у РС 1.490.993.
Службени језици Босне и Херцеговине су босански, хрватски и српски. Према верској припаднсоти становници Босне и Херцеговине се деле на: муслимане 40%, православце 31%, католике 15%, као и 14% на припаднике осталих вероисповјести. 18.9% становништва је млађе од 14 година старости, 70.6 је између 15 и 64 година старости, и 10.5% је старије од 65 година старости. Просечна старост становика земље износи 35,9 година. За мушкарце је она 35,5 а за жене 36,2 година. Становништво расте отприлике 0.45% годишње.
Ипак без званичног пописа не може се поуздано рећи, колико Босна и Херцеговина има становника. Пројекат Европске уније за регионални економски развој у Босни и Херцеговини је направио социоекономску анализу за северозападну Босну, која се по дефиницијама анализе састојала од: Ливањског, Средњобосанског, Унско-санског, као и подручја Републике Српске западно од Брчко дистрикта. Према проценама анализе, у целом том подручју живи само 1.101.704 људи [1], што би значило да је број становника Републике Српске вероватно значајно мањи од 1,5 милиона, како то тврди службена Бања Лука.
 Етнички састав БиХ 1981. |
 Етнички састав БиХ 1991. |
 Етнички састав БиХ 2006. |
Види још
Референце
Спољашње везе
- Туризам Босне и Херцеговине
- Канцеларија Високог представника за БиХ
- Председништво БиХ
- Мапа Босне и Херцеговине
Суверене државе
Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија1 • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија2 • Казахстан1 • Кипар2 • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија1 • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска1 • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија
Зависне територије Акротири и Декелија2 • Гернзи • Гибралтар • Гренланд3 • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси
Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах2 • Турска Република Северни Кипар2
Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом.
