Купрес
Из пројекта Википедија
Купрес је мањи град у Босни и Херцеговини, смештен на крајњем северу Западнобосанског кантона. Само место је познато по зимским туристичким садржајима, када је омиљено окупљалиште скијаша из суседних земаља.
Садржај |
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Купрес имала је 9.618 становника, распоређених у 36 насеља.
Национални састав:
- Срби - 4.864 (50,57)
- Хрвати - 3.813 (39,64)
- Муслимани - 802 (8,33)
- Југословени - 67 (0,69)
- остали - 72 (0,77)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 11.496
- Срби - 6.252 (54,38)
- Хрвати - 4.425 (38,49)
- Муслимани - 763 (6,63)
- Југословени - 18 (0,15)
- остали - 38 (0,35)
[уреди] Насељена мјеста
Барјамовци, Бегово Село, Били Поток, Благај, Ботун, Брда, Бућовача, Доње Равно, Доње Вуковско, Доњи Малован, Горавци, Горње Равно, Горње Вуковско, Горњи Малован, Кудиљи, Кукавице, Купрес, Куте, Млаква, Мрђановци, Мрђебаре, Мушић, Ново Село, Оџак, Олово, Османлије, Отиновци, Растичево, Рилић, Стражбеница, Сухова, Шеменовци, Врила, Занаглина, Злосела и Звирњача.
Град Купрес, 1991.
укупно: 2.715
- Срби - 1.298 (47,80)
- Хрвати - 963 (35,46)
- Муслимани - 357 (13,14)
- Југословени - 64 (2,35)
- остали - 33 (1,25)
Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Купрес ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушло је насељено мјесто Ново Село и дијелови насељених мјеста Мрђановци и Шеменовци.
[уреди] Поља
Купрешки крај обухваћа осим Купрешког поља још двије знатно мање крашке висоравни: Вуковско поље и Равно. Налазе се на око 1135 м над морем и имају по око 20 km². Вуковско поље деле од Купрешког поља Лупоглав, Црни врх и Осоје, а од Равног Равашница (1565 м). Између Вуковског поља и Рамске котлине издиже се висока Радуша с оштрим шиљком Идовцем (1956 м), коју опет са Стожером повезује Сивер (1562 м). Равањско поље од Дувањског дели водом оскудна планина Паклине (1503 м) и Љубуша (1797 м). Између Купрешког и Гламочког поља лежи једнако тако безводна висораван Хрбине, испресецана с више горских ланаца.
Купрешко поље је велика крашка висораван смештена источно од Ливањског и Гламочког поља, а северно од Дувањског поља. Пружа се од сјеверозапада према југоистоку, дугачко је 24 km, широко 10 km и површине 93 km².
[уреди] Планине
Купрешка висораван са свих страна је окружена планинама. То су на североистоку Мосор (1371 м), Стражбеница (Вучковац 1504 м), Велика Плазеница (Демировац 1766 м), Мала Врата, Мала Плазеница (1556 м), па седло Купрешка или Велика Врата (1384 м) и планина Стожер (1758 м); на југоистоку Лупоглава (1448 м), Црни Врх (1506 м), Осоје (1439 м), Јаворни Врх (1468 м); на југу и југозападу Батоглав (1272 м), Козја Глава (1482 м), Малован (1828 м), Јарам (1662 м) и Курљај (1593 м); на западу и северозападу Крвајац (1662 м) и Мали Виторог (1748 м). Све су углавном покривене шумом и ливадама, које дају изврсну сточну храну. Североисточе планине су разводно, па им с једне стране воде теку у Јадранско, а с друге стране у Црно море.
[уреди] Језера
Највеће језеро у Купрешкој општини је Кукавичко језеро код села Кукавице. То је глацијално језеро површине 3750 метара квадратних, богато је разним рибама и раком. Уз два мања глацијална језера, Турјача површине 2500 м² и Растичево површине 1900 м², у купрешком крају је преко 20 вртача глиненог подножја, у којима се вода задржава чинећи језерца са 100-200 м. Нека од њих имају своје изворе.
[уреди] Клима
Клима је планинско-алпска, оштра, с просечном годишњом температуром од 5.7° C°. Због снажних планинских вјетрова хладноћа је велика и честе су снежне вијавице.
