Гламоч
Из пројекта Википедија
Гламоч је град и средиште истоимене општине у југозападном делу Босне и Херцеговине, и једна од најнеразвијенијих општина Кантона 10.
Садржај |
[уреди] Природа
[уреди] Гламочко поље
Простор Гламоча и гламочке општине обухваћа типичан крашки крај с два маркантна геоморфолошка подручја - пространу раван поља од око 129 km² површине и много веће подручје планинских била и крашких висоравни од око 867 km².
Гламочко поље је пространа и доста затворена крашка равница која је издужена правцем СЗ-ЈИ око 45 km. Поље је најшире, 12 km, у свом централном делу на правцу Гламоч–Подгреда. Најуже је између Видимлија и Осоја где су се планинске стране, које га уоквирују, приближиле на само 700 m.
[уреди] Планине
Са свих страна Гламочко поље је просто забарикадирано високим крашким планинама које су се испеле на 2006 m над нивоом мора и 1100 m над нивоом поља. Почев од крајњег југоистока ове крашке висоравни и планинска била надовезују се једна на другу овим редом: Цинцар 2006, Малован 1830, Курљај 1590, Виторог 1910, Чардак 1604, Млиништа 1230, Риђуша 1361, Овчар 1578, Буковача 1651, Црни врх 1359, Боровњача 1040, Шатор 1876, Старетина 1490, Чатрња 1634, Голија 1890, Корићина 1172 и Круг 1297 метара. Овај планински ланац одваја Гламочко поље од долине Врбаса, Пливе, Сане и Унца, Граховског, Ливањског и Купрешког поља правећи од њега на тај начин доста затворену и изолирану цјелину.
[уреди] Хидрологија
Основне хидролошке карактеристике овог простора у односу на суседна подручја су помањкање воде, типична крашка хидрографска слика, пространи планински пашњаци и велики шумски комплекси.
Вода је у овом крају највећи проблем, може се рећи ограничавајући фактор у развоју општине. Према годишњој количини падавина воде је и више него што треба; проблем је што је она концентрисана у зимском периоду, док лети наступају суше. Лети се за снабдевање водом овдашњи становници највише користе водом из бунара и чатрња. Ове се воде ретко филтрирају па често долази до појаве стомачних оболења. Само је неколицина сеоских насеља успешно решила проблем снабдевања водом.
Највеће језеро у Гламочкој општини је језеро Храст површине 25.000 m². Ту су још два мања језера: Шаторско површине 8.000 m² и језеро Бусија површине 4.000 m².
[уреди] Клима
У климатском погледу цели гламочки крај припада планинском крашком климату са кратким, сушним и свежим летом и веома дугим, снежним и суровим зимама. Пролећно и јесење време овде врло кратко трају. Већ од септембра јављају се први снегови, који формирају доста високи снежни покривач, који се отопи тек средином маја. Децембар, јануар и фебруар увек имају просечну температуру испод нуле. Лети температура ретко када прелази 20°, а обично се креће око 15°. Просечна годишња температура износи 7,2° C. Над гламочким крајем током године падне просечно изнад 1480 mm падавина, од чега у хладнијем делу године више од четири петине.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Гламоч имала је 12.593 становника, распоређених у 55 насеља.
Национални састав:
- Срби - 9.951 (79,02)
- Муслимани - 2.257 (17,92)
- Хрвати - 184 (1,46)
- Југословени - 118 (0,93)
- остали - 83 (0,67)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 16.979
- Срби - 13.870 (81,68)
- Муслимани - 2.621 (15,43)
- Хрвати - 378 (2,22)
- Југословени - 31 (0,18)
- остали - 79 (0,49)
[уреди] Насељена мјеста
Бабића Брдо, Биличић, Црни Врх, Ћирићи, Ћослије, Долац, Драгњић, Дубраве, Ђуличан, Гламоч, Главица, Халапић, Хасанбеговци, Хасићи, Хотковци, Хозићи, Хрбине, Исаковци, Јакир, Камен, Карајзовци, Карловац, Копић, Корићна, Ковачевци, Красинац, Малкочевци, Мало Село, Маслина Страна, Младешковци, Оџак, Опачић, Пердухово Село, Петрово Врело, Подглавица, Подградина, Подгреда, Подкрај, Поповићи, Прибеља, Пријани, Радаслије, Рајићке, Рељино Село, Роре, Рудине, Скуцани, Старо Село, Стекеровци, Шумњаци, Ваган, Видимлије, Врба, Заглавица и Зајаруга.
Град Гламоч, 1991.
укупно: 4.256
- Срби - 3.254 (76,45)
- Муслимани - 852 (20,01)
- Хрвати - 43 (1,01)
- Југословени - 91 (2,13)
- остали - 16 (0,40)
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Гламоч у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.
[уреди] Саобраћај
Осим путног саобраћаја у Гламочу је и Писта Сухопоље удаљена од центра општине 4 km. Конфигурација Гламочког поља је таква да авиони могу слетати на неколико места.
[уреди] Порекло имена
Постоји више торија о настанку имена Гламоч. Базираћемо се на некима од њих, које се сматрају за најприхватљивије.
Према једној, град је добио име од ријечи думача (што значи увала), која је разним језичким трансформацијама због практичних разлога преиначена у Гламоч. Ту теорију тумачи и професор Дуле Никић, бивши кустос музеја Хасан Кикић у Ливну. По Никићу, на територију Гламоча доселило се словенско племе Гламочани које води поријекло из Дрездена у Њемачкој и по себи дало име новонасељеном крају крајем 6. или најкасније почетком 7. вијека. Ријеч думача Никић посматра као основу за постанак имена племена, с тим што је другачији изговор на племенском нарјечју и врло близак имену Гламоч које је настало том трансформацијом.
Ово подручје је од давнина било интересантно за многе цивилизације које су долазиле и пролазиле, свака остављајући нешто своје.
Према другој теорији, коју заступа и професор Милош Бојиновић, а према налазима њемачког лингвисте Јозефа Шица, ријеч гламоч настала је од ријечи глама, која означава каменито голо брдо, чуку... која се са једне стране полако и потпуно издиже, а са друге има стрми одсијек. У бугарском језику ријеч глама означава високу стијену, а изворни облик ријечи је голома, ријеч прасродна са летонском ријечи пагалмс.
Проф. Бојиновић даје предност илирском поријеклу ријечи, сматрајући да је лингвистички приступ најпоузданији у одређивању њеног поријекла.
Илирско племе Делмати насељавало је широки простор Балканског полуострва, а нарочито појас динарско-далматинске зоне. Ово племе је углавном зависило од оваца као покретне имовине, лако покретљиве у зависности од околности. Према именици делма (у значењу овца) племе је названо Делматима, а регија у којој су живјели - Делматиа, што одговара данашњем називу Далмација. И данас постоје материјални докази о животу Делмата у овим крајевима, а то су углавном насеобине на врховима брда, назване градине. Делмати су запосиједали врхове брда ради прегледности терена, а до данас живи успомена како су Илири од Гламоча до Солина преносили вијести великим платненим површинама, обојеним нарочитим бојама са тачно одређеним значењем.
Дакле, по делми, насеобина је прво добила назив Делмоч, затим Дламоч, да би данас носила назив Гламоч. Према томе, ова ријеч означава крај пастира, овчара, односно мјесто погодно за узгајање оваца.
