Оџак (град)
Из пројекта Википедија
| грб | |
| Град | Оџак |
| Кантон | -/- |
| Површина | 177² |
| Број становника - Укупно (1991) - Густина насељености |
- 30.056 - /km² |
Оџак је град и седиште истоимене општине на крајњем северу Босне и Херцеговине. У граду је 1991. живело 9.386 становника.
Садржај |
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Оџак имала је 30.056 становника, распоређених у 14 насеља.
Национални састав:
- Хрвати - 16.338 (54,35)
- Муслимани - 6.220 (20,69)
- Срби - 5.667 (18,85)
- Југословени - 1.147 (3,81)
- остали - 684 (2,30)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 25.901
- Хрвати - 14.995 (57,89)
- Срби - 5.881 (22,70)
- Муслимани - 4.777 (18,44)
- Југословени - 85 (0,32)
- остали - 163 (0,65)
[уреди] Насељена мјеста
Ада, Доња Дубица, Доњи Свилај, Гнионица, Горња Дубица, Горњи Свилај, Јошавица, Нови Град, Ново Село, Оџак, Посавска Махала, Поточани, Срнава и Врбовац.
Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Оџак ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Гнионица, Јошавица и Срнава, те дијелови насељених мјеста: Оџак, Поточани и Врбовац. Од овог подручја формирана је општина Вукосавље. Насељено мјесто Пруд, које је до рата било у саставу општине Босански Шамац, послије Дејтона, ушло је у састав општине Оџак. Општини Оџак исто тако, припао је и дио насељеног мјеста Брусница Мала, које се до рата налазило у саставу општине Босански Брод.
[уреди] Национални састав по насељеним мјестима
- Ада - ук.638, Хрвати - 628, Срби - 1, Југословени - 5, остали - 4
- Доња Дубица - ук.3.254, Хрвати - 2.137, Срби - 979, Муслимани - 1, Југословени - 70, остали - 67
- Доњи Свилај - ук.1.576, Хрвати - 1.408, Срби - 143, Муслимани - 2, Југословени - 13, остали - 10
- Гнионица - ук.918, Срби - 760, Хрвати - 25, Муслимани - 5, Југословени - 28, остали - 100
- Горња Дубица - ук.1.596, Хрвати - 1.579, Срби - 3, Југословени - 3, остали - 11
- Горњи Свилај - ук.1.810, Хрвати - 1.004, Срби - 748, Муслимани - 1, Југословени - 32, остали - 25
- Јошавица - ук.252, Срби - 240, Југословени - 9, остали - 3
- Нови Град - ук.1.907, Срби - 1.587, Хрвати - 226, Муслимани - 4, Југословени - 74, остали - 16
- Ново Село - ук.2.669, Хрвати - 2.626, Срби - 5, Југословени - 24, остали - 14
- Оџак - ук.9.386, Муслимани - 6.205, Хрвати - 1.404, Срби - 599, Југословени - 819, остали - 359
- Посавска Махала - ук.1.199, Хрвати - 1.165, Срби - 6, Југословени - 4, остали - 24
- Поточани - ук.2.250, Хрвати - 2.029, Срби - 176, Југословени - 12, остали - 33
- Срнава - ук.880, Хрвати - 703, Срби - 133, Муслимани - 2, Југословени - 30, остали - 12
- Врбовац - ук.1.721, Хрвати - 1.404, Срби - 287, Југословени - 24, остали - 6
[уреди] Историја
Данашњи град Оџак се помиње у историјским записима од 1593. године као мање насеље и тврђава. Те године је у Босни султановим ферманом уведен оџаклук са правом наслеђивања који се додељивао заповедницима турске војске. Миралем-бегу је овај крај додељен као оџак (посјед) и он је изградио малу утврду користећи остатке рушевина старог римског града. Након његове смрти тај посјед је наследио његов син Ибрахим и у то вријеме Оџак представља веће насеље и гранично утврђење са мањим бројем граничара. У историјским записима стоји да је аустријска војска у неколико наврата прелазила реку Саву и освајала Оџак све до потписивања Београдског мира 1739. године, када је успостављена нова граница Босне дуж реке Саве. Следећих 100 година Оџак је провео у миру и културном и економском напретку. Успостављањем аустроугарске власти 1878. године у Босни и Херцеговини настаје и нови период за Оџак. Уводи се нови капаталистички начин привређивања и нови начин грађења који подразумева изградњу високих зграда у којима је обједињен пословни простор у приземљу и становање на спрату. Гради се чврстим материјалом (циглом) по новим прописима, који уводе регулацију улица и грађевинску линију.
