Чајниче
Из пројекта Википедија
Чајниче је градић и седиште истоимене општине на крајњем истоку Републике Српске на граници са Црном Гором.
|
|||||||||||||||||||||||||||
Садржај |
[уреди] Историја
У историјским документима се први пут помиње 1477. године као један од важнијих градова у Херцеговачком санџаку. Развоју Чајнича у то време посебно су доприносили рудници гвожђа, једини у Херцеговачком санџаку као и положај који је заузимао на трговачком путу између Дубровника и Истанбула. Овај градић је богат културно-историјским мотивима.
[уреди] Географија
Налази се на двадесетом километру пута Горажде-Пљевља, на надморској висини од 816 метара.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Чајниче имала је 8.956 становника, распоређених у 36 насеља.
Национални састав:
- Срби - 4.709 (52,57%)
- Муслимани - 4.024 (44,93%)
- Хрвати - 5 (0,05%)
- Југословени - 77 (0,85%)
- остали - 141 (1,60%)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 11.602
- Муслимани - 6.065 (52,27)
- Срби - 5.353 (46,13)
- Хрвати - 29 (0,24)
- Југословени - 14 (0,12)
- остали - 141 (1,24)
[уреди] Насељена мјеста
Авлија, Батковићи, Батово, Батотићи, Безујно, Борајно, Брезовице, Бучковићи на Безујанци, Гламочевићи, Гложин, Ђаковићи, Заборак, Ифсар, Камен, Капов Хан, Каровићи, Крстац, Лађевци, Луке, Међурјечје, Метаљка, Милатковићи, Миљено, Миштар, Подаврело, Поникве, Првањ, Слатина, Старонићи, Стопићи, Судићи, Тодоровићи, Трпиње, Тубројевићи, Хунковићи и Чајниче.
Град Чајниче (1991. године)
укупно: 3.152
- Срби - 1.802 (57,17)
- Муслимани - 1.192 (37,81)
- Хрвати - 2 (0,06)
- Југословени - 51 (1,61)
- остали - 105 (3,35)
