Web Analytics
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions Албанија - Википедија

Албанија

Из пројекта Википедија


Координате: 41° 21' СГ Ш, 19° 59' ИГД

Република Албанија
Republika e Shqipërise
Застава Албаније Грб Албаније
Застава Грб
Химна: Himni i Flamurit
Положај Албаније
Главни град Тирана
41°20′N 19°48′E
Службени језик албански
Влада Република
 - Председник Алфред Мојсиу
 - Премијер Сали Бериша
Независност од Отоманског царства 
 - датум 28. новембар 1912
Површина  
 - Укупно 28.748 km² (139.)
 - Вода (%) 4,7
Становништво  
 - 2006. 3,581,655 (134.)
 - Густина 123/km² (63.)
БДП (PPP) 2005 приближно
 - Укупно $16,9 милијарди (112.)
 - По глави становника $5.405 (100.)
Валута Лек (ALL)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .al
Позивни број +355

Република Албанија, или Албанија (албански: Shqipëria, значи Земља орлова), је држава у југоисточној Европи. Граничи се са Србијом на североистоку , са Црном Гором на северу , са Македонијом на истоку, и Грчком на југу, излази на Јадранско море на западу, и на Јонско море на југозападу.

Садржај

[уреди] Порекло и историја имена

За више информација погледајте Порекло и историја имена Албанија.

Албанија вероватно долази од античког Прото-Индо-Европског корена *albho, што значи „бело“. Од овог корена можда потиче и име Албион, старо име за Британију (и данас је надимак за Енглеску Горди Албион). Алтернативно порекло може бити исто као и за име Алпи, али етимологија овог назива није дефинитивно утврђена.

Први пут се реч Albanoi појављује као име илирског племена у данашњој северној-централној Албанијој, 130 године у птоломејевом раду. Албанополис од Албана (Albanopolis of the Albani) је место које се налази на птоломејевој мапи, и на древном породичном епитафу у Шкупију, који се идентификује са Згердеш (Zgërdhesh) брдском тврђавом близу Крује у северној Албанији. Арбанон је вероватније име округа - могуће је да се ради о равници Мат - него име одређеног места. Индикација покрета са виших надморских висина у много ранијем периоду је детектована у дистрибуцији географских имена која се завршавају са -еш које изгледа да је проистекло из латинског -енизис или -езис, између Шкумбина и Мата, са концентрацијом између Елбасана и Крује.

Термин Албанои се можда полако ширио на друга илирска племена док његова употреба није постала уобичајена међу свим Албанцима. Судећи према албанском научнику Фаика беј Конице (Faïk bey Konitza), израз „Албанија“ није у потпуности заменио „Илирију“ до краја четрнаестог века. Реч „Алба“ или „Арба“ је изгледа повезана са градом Арба (данас Раб, Хрватска), који је у преисторијским периодима био насељен полу-илирским Либурнијцима, први пут поменутим 360. пне..

Око хиљаду година касније, неки Византијски писци су користили изразе „Албанон„ и „Арбанон“ да означе регион Крује. У 13. веку, имена „Албанија“ и „Албанежани“ (“Albanenses“) су означавала целу земљу и сво становништво како је показано у радовима многих старих албанских писаца, као што су Буди, Бланко и Богдано. Први пут се чуло за албанце у њиховој земљи као за Арбаните од Арбанона у списима Ане Комнине (Alexiad 4) о невољама које су у региону узроковали Нормани током владавине њеног оца, Алексеја I Комнина (1081. - 1118.). У Историји написаној 1079. - 1080, византијски историчар Michael Attaliates је дао назнаке о Албаноима који су узели удела у побуни против Константинопоља 1043, и о Арбанитаима као поданицима војводе Дирахијума. Итало-Албанци и албанске мањине које су још присутне у Грчкој су кроз историју биле познате под различитим именима: Arbënuer, Arbënor, Arbëneshë, Arbreshë.

Готово да нема сумње да је корен алб- или арб- старији од шћип- (shqip-), од којег потиче данашње име државе - Шћиперија (Shqipëria), име које се појављује само у време турских инвазија. Албанско име земље, Шћиперија, значи „земља орлова“.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Албаније.

На просторима данашње Албаније, људска активност је присутна од почетка људске историје. Најраније становништво је вероватно било пре-Индо-Европске популације, која је настањивала већи део медитеранске обале. Ипак, њихови физички остаци су оскудни и концентрисани само у приобалном региону. Ускоро су ове прве становнике заменила Прото-Хеленска племена, која су постепено заузимала данашњу Грчку, јужну Македонију и јужни део данашње Албаније. Ови процеси су вршени у другом миленијуму старе ере, и нису утицали на северну или централну Албанију, зону која је у то време представљала слику политичког вакуума (што је у суштини историјски парадокс).

Илири су релативно касно дошли на Балкан. Мада се њихово присуство може пратити до 900. пне., њихова политичка структура је формулисана у 7. и 6. веку пре нове ере. Вешти у обради метала и жестоки ратници, Илири су формирали ратничка краљевства која су се међусобно борила кроз целу њихову историју. Само током шестог века пре нове ере су Илири организовали значајне нападе на своје прве комшије, грчко краљевство Молосои у северном Епиру (данас јужна Албанија), Македонско краљевство и краљевство Паиониа (данас у северној Македонији). Вероватно је њихов највећи успех било убиство Пердицаса III, краља Македоније. На илирску несрећу, Пердицаса је наследио Филип II, отац Александра Великог, који је ефикасно прекинуо илирску агресију.

У стварности, ипак, Илири су углавном били мирољубиви трговци пољопривредних добара и металних производа. На илирску културу је утицала грчко-македонска култура. На простору Албаније се налазило и неколико античких грчких колонија.

Након што је била освојена од стране неколико земаља, од којих су најбитније Римско и Византинско Царство, Илирија је изгубила већину свог почетног становништва, и коначно постала део Отоманског Царства 1478, након година отпора под вођством Скендербега, албанског националног хероја.

После Првог балканског рата, Албанија је прогласила независност од Отоманског Царства 1912, и постала кнежевина. Од 1928. на даље, земљом је владао Зог I од Албаније до 1938, када је Албанија постала марионетска држава Италије.

За време Дтугог светског рата, албански фашисти су енергично помагали Италијанима у њиховој инвазији на Грчку (октобар 1940.) и чак учествовали у (мада у врло малом броју) у муслиманским формацијама које су помагале немачким СС трупама у репресији над југословенским и албанским покретима отпора.

Комунисти су преузели власт након рата у новембру 1944, под вођом покрета отпора, Енвера Хоџе. Од 1945. до 1990, Албанија је имала једну од најрепресивнијих власти у Европи. Комунистичка партија је формирана 1941. Сви који су јој се противили су били елиминисани. Енвер Хоџа је дошао на чело партије. Током више деценија његове доминације, Хоџа је стварао и уништавао односе са Београдом, Москвом и Кином, увек по својим личним интересима. Земља је била изолована, прво од стране запада (западна Европа, Канада, САД) а касније чак и од комунистичког истока.

1985, Енвер Хоџа је умро, и Рамиз Алиа је дошао на његово место. Алиа је прво покушао да прати Хоџине кораке, али се источна Европа већ мењала: Михаил Горбачов се појавио на сцени Совјетског Савеза са новом политиком (гласност и перестројка). Тоталитарни режим је био под притиском САД и Европе и мржњом сопственог народа. Након што је Николае Чаушеску (комунистички вођа Румуније) је убијен у револуцији, Алиа је знао да би он могао бити следећи ако не дође до промена. Потписао је Хелсиншки споразум (који су остале земље потписале 1975.) који обавезује на поштовање неких људских права. Такође је дозволио плурализам, и иакоје његова партија победила на изборима 1991. године, било је јасно да се промене не могу зауставити. 1992 на општим изборима је победила демократска партија са 62% гласова.

На општим изборима у јуну 1996, демократска партија је покушала да освоји апсолутну већину и манипулисала је резултатима избора. 1997 пирамидалне преваре су уздрмале целу владу, и почели су немири. Многе градове су контролисале наоружане банде и групе грађана. Ова анархистичка побуна је узроковала да социјалистичка партија победи на превременим изборима 1997.

Од 1990. Албанија је оријентисана према западу. Примљена је у Савет Европе, и затражила је пријем у НАТО. Албанска радна снага је наставила да емигрира у Грчку, Италију, Европу и Северну Америку. Корупција у власти је постајала све очигледнија. Политичари нису испуњавали наде народа у брзу и не превише болну транзицију.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Албаније.

Шеф државе је председник, кога бира Kuvendi, или скупштина Републике Албаније. Главни део од 140 посланика скупштине се бира на четири године. 100 посланика се бира по директном броју гласова, док се осталих 40 посланика бирају по пропорционалном систему. Председнику у вршењу дужности помаже савет министара, кога поставља председник.

[уреди] Административна подела

За више информација погледајте Области Албаније и Окрузи Албаније.

Албанија је подељена у 36 области (албански: rrethe). Неколико области су онда груписане у qark (округ или префектура), којих је 12. Главни град, Тирана има посебан статус. Области су:

Districts of Albania

Види такође: Списак градова у Албанији

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Албаније.
Мапа Албаније
Мапа Албаније

Албанија је медитеранска земља у југоисточној Европи. Граничи се са Црном Гором на северу, Србијом на североистоку, Македонијом на истоку, и Грчком на југу. Излази на Јадранско море на западу, и Јонско море на југозападу. У Албанији је демократија у повоју. Службени назив земље је Република Албанија (албански: Republika e Shqipërisë).

Албанија се састоји махом од брдовитог и планинског терена. Највиша планина, Кораб у области Дибра је висока 2.753 m. Албанија има благу, али углавном влажну климу. Годишњи ниво падавина је највиши у Европи, и достиже доста преко 2000mm на северу и 1190mm у Тирани. Највећа количина кише пада између октобра и маја - Ђирокастра просечно прими 300 mm кише само у јануару - док су лета углавном сува. Летње температуре су обично прилично високе, у просеку око 29°C у Тирани током јула, док су зиме хладне, са минимумима испод 0°C, осим у близини обале.

Осим престонице, Тиране, са 520.000 већи градови су Драч, Елбасан, Скадар, Ђирокастра, Фјер и Корча.

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Албаније.

Албанија је једна од најсиромашнијих европских држава. Половина економски-активног се бави пољопривредом а петина ради у иностранству. Економски проблеми су, између осталих, висока стопа незапослености, корупција све до високих нивоа власти, и организовани криминал.

Земља готово да нема извоз, а увози велике количине хране из Грчке и Италије. Прилив новца је махом од финансијске помоћи и од људи који раде у иностранству.

Албанија има обалу на два европска мора, Јонском и Јадранском. Јонско море је познато по чистој, бистрој води, од Валоне до грчке границе. На Јадран Албанија излази од Валоне, до границе са Србијом и Црном Гором. Оно је познато оп пешчаним плажама.

До 2000, јонске плаже су биле прилично насељене, али само локалним становништвом. Између 1990 и 2000, земља је прошла кроз политичке, економске и социјалне преврате. Од тог периода је Албанија повећала постотак запослености и сузбила корупцију, што је ојачало туризам.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Албаније.

Према подацима ЦИА (фебруар 2005.), 95% становништва чине Албанци, уз грчку мањину од 3%. (Остале процене броја Грка у Албанији барирају од 1% - званична албанска статистиика, до 12% - грчки извори.) Многи Албанци живе у околним регијама: На Косову и Метохији (око 1,8 милиона), у Македонији (око 500.000), у централној Србији (преко 150.000, махом на југу) и у Црној Гори (око 47.000). Преко 600.000 Албанаца је емигрирало у Грчку од 1990; а велики број је отишао у друге земље.

Језик који се користи је албански, а грчким се служи грчка мањина у јужним регијама земље. Словенски горански језик се говори у Гоие, у округу Кукеш. Село Шиштавец је главни центар горанског језика. У остале лингвистичке и културне групе спадају Власи и Роми.

Од отоманске окупације, већина Албанаца су муслимани (70%), иако је религија била забрањена у ери комунизма. Православаца има (20%) а католика (10%). (Проценти су процењени; званичне статистике нису доступне.) 20% укупне муслиманске популације су Бекташи. Главни пророк реда Бекташи је Хаџи Бекташ Вали, а вођа реда је тренутно Баба Фламур Шкала, наследник Бабе Реџепа, из Медисона САД.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Албанска култура.
  • Албанска кухиња
  • Албанска музика
  • Хришћанство у Албанији
  • Ислам у Албанији
  • Арбанашка култура

[уреди] Види још

  • Велика Албанија
  • Списак чланака везаних за Албанију
  • Списак Албанаца
  • Албанска митологија
  • Списак суверених држава
  • Комуникације у Албанији
  • Образовање у Албанији
  • Спољни односи Албаније
  • Албанска војска
  • Превоз у Албанији
  • Државни празници у Албанији
  • Списак албанских религиозних веб страница
  • Списак Американаца пореклом из Албаније

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Службени владини веб-сајтови

Области Албаније
Берат | Булћизе | Делвине | Девол | Дибер | Драч | Елбасан | Фјер | Ђирокастра | Грамш | Хас | Каваја | Колоња | Корча | Круја | Кучова | Кукеш | Курбин | Леже | Либражд | Лушња | Велика Малесија | Малакастра | Мат | Мирдита | Пећина | Пармет | Поградец | Пуке | Саранде | Скадар | Скрапар | Тепелена | Тирана | Тропоја | Влора


THIS WEB:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2006:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu