Први светски рат
Из пројекта Википедија
| Први светски рат | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део | |||||||||||
 У смеру казаљке на сату: ровови на Западном фронту, британски тенк Марк I прелази ров, потапање бојног брода ХМС Ирезистибл у бици код Дарданела, митраљез Викерс и посада са гас маскама и двокрилац Сопвит Кејмел |
|||||||||||
|
|||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
Антанта: Француска Италија Руско царство Краљевина Србија Британско царство САДостали |
Централне силе: Аустро-Угарска Бугарска Немачко царство Османско царство |
||||||||||
| Заповедници | |||||||||||
| Јачина | |||||||||||
| Губици | |||||||||||
| 5 милиона војних, 3 милиона цивилних (цео списак) |
3 милиона војних, 3 милиона цивилних (цео списак) |
||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||
Први светски рат је највећи оружани сукоб у дотадашњој историји човечанства. Зато је све до Другог светског рата називан Велики рат. Трајао је више од четири године и у њему је учествовало 36 држава са око 1,5 милијардом људи (три четвртине ондашње светске популације). Око 70 милиона људи било је под оружјем. Погинулих је било између 10 и 21 милион, а рањених још више.
[уреди] Узроци и повод за почетак светског сукоба
 |
За више информација погледајте Узроци Првог светског рата. |
Повод за Први светски рат био је Сарајевски атентат али су узроци били много дубљи. Крајем XIX и почетком XX века постојала су два велика војно-политичка савеза – Централне силе и Антанта. Централне силе – Аустро-Угарска и, пре свега, Немачка – су тежиле новој подели света (пре свега колонија) због чега су дошле у сукоб са старим колонијалним силама, нарочито са Енглеском и Француском. Временом, односи између блокова су се заоштрили што је довело до тзв. политике хладног рата, а то је значило сталну трку у наоружавању, честе кризе и спорове међу супродтављеним блоковима, избијање бројних локалних ратова, шпијунске афере, итд.
Рат је лако могао почети и пре 1914. јер је постојало више политичких криза и локалних ратова које су могле да послуже као повод за почетак светског сукоба – Прва мароканска криза 1905-6, Друга мароканска криза 1911, Анексиона криза 1908, итд. До рата тада ипак није дошло јер војне припреме чланица Антанте нису биле окончане. Зато су оне успешно одлагале светски сукоб све до 1914. Немачка и Аустро-Угарска су наметнуле свету рат 1914. године, знајући да су у том тренутку војнички најспремније и да ће је у року од неколико година њени супарници у снази оружане силе достићи, можда чак и надјачати.
[уреди] Зараћени блокови
|
За више информација погледајте Антанта и Централне силе. |
Први светски рат је био сукоб два империјалистичка блока (Централне силе и Антанта). И за један и за други блок ово је рат освајачког карактера. Централне силе су настојале да кроз овај рат изврше нову поделу света, а силе Антанте да одбране стечене позиције (првенствено колоније) и да их још више прошире. За неке мање европске државе, чланице Антантиног блока, ово је одбрамбени рат, дакле рат праведног карактера – за Белгију, Србију, Црну Гору итд.
[уреди] Главни ратни циљеви Централних сила
Немачка је планирала да ратом насилно одузме колоније од Француске, Енглеске и Белгије, а од Русије Пољску, Украјну, Белорусију и Прибалтик и тако успостави своју доминацију у свету, док је њена блиска савезница Аустро-Угарска планирала да порази Србију и наметне свој доминантан положај на целом Балканском полуострву.
[уреди] Главни ратни циљеви сила Антанте
Велика Британија је планирала да ратом одузме немачке колоније у Африци и Азији и турске поседе на Блиском истоку (Палестину, Ирак и друге). Француска је тежила да учествује у подели немачких колонија у Африци, да поврати своје покрајне Алзас и Лорену (изгубљене у Француско-пруском рату 1870-1871) и да одузме богату Сарску област од Немачке. Русија је планирала да ратом заузме покрајне Галицију и Буковину које су биле у саставу Аустро-Угарске, да успостави свој доминантан положај на Балкану и да одузме од Турске важне мореузе Босфор и Дарданеле и још неке територије на Кавказу. Јапан је планирао да заузме немачке далекоисточне колоније и успостави своју доминацију над целим Далеким истоком. Италија је планирала да заузме покрајну Тирол која је била у саставу Аустро-Угарске и још неке мање словеначке и хрватске територије.
[уреди] Хронологија
|
За више информација погледајте Хронологија Првог светског рата. |
Сарајевски атентат, извршен 28. јуна 1914., схваћен је и у Бечу и у Берлину као добар повод за отпочињање већ дуго намераваног рата. Аустро-Угарска то користи као повод за објаву рата Србији 28. јула 1914. На то су Русија и Француска отпочеле мобилизацију јер нису хтеле да дозволе поремећај равнотеже снага на своју штету. Немачка то користи као повод за објаву рата Русији – 1. августа и Француској 3. августа 1914. године. Турска је званично објавила неутралност, али је већ 2. августа 1914. потписала тајни споразум са Централним силама и у новембру 1914. започела рат против Русије на Кавказу. Немачки напад на Белгију 3. августа 1914. искористила је Велика Британија за објаву рата Немачкој 4. августа 1914.
Највећи рат у дотадашњој људској историји је тако могао да почне, мада нико од његових актера у почетку није то слутио.
Tоком рата и Централне силе и силе Антанте су настојали да за себе придобију што више савезника, обећавајући им делове територија држава углавном из супротног табора тајим уговорима као награда за учешће у рату. Тако су Антантином блоку приступили:
- Јапан 23. августа 1914. – јапанска војска убрзо потом заузима све немачке далекоисточне колоније на Пацифику и у Кини
- Италија 26. јула 1915. –после потписивања тајног уговора у Лондону,
- Румунија 28. августа 1916. – јер су јој савезници обећали Ердељ, Буковину и Банат
- САД 6. априла 1917. – после немачке објаве неограниченог подморничког рата
- Грчка јуна 1917
- Кина 14. августа 1917
- латино-америчке државе Бразил, Боливија, Перу, Уругвај, Куба и многе друге.
Блоку Централних сила прикључила се, поред Турске, и Бугарска 11. октобра 1915. – пошто јој је немачки блок обећао Македонију и источне делове Србије.
[уреди] Планови и стратегије
Немци су, према раније створеном плану, тзв. Шлифенов план (назван по свом творцу немачком генералу-фелдмаршалу Алфреду фон Шлифену, који је касније нешто изменио генерал Хелмут фон Молтке Млађи) планирали рат на два фронта. План је предвиђао најпре офанзиву и јаку концентрацију немачких снага на Западном фронту (78 дивизија), а дефанзиву и слабу концентрацију на Источном фронту (9 дивизија). Упадом кроз Белгију и северну Француску требало је за 6 до 8 недеља уништити француску војску, заузети Париз и тако диктирати услове мира Французима. После тога све немачке снаге требале су у исто тако муњевитом походу поразити Русију на истоку и присилити је на мир.
Брзом интервенцијом руске војске 1914. онемогућен је успех овог немачког плана и омогућена је победа француске војске на Марни почетком септембра 1914, чиме је срушена немачка концепција и тактика вођења муњевитог рата и брзе и лаке победе.
[уреди] Најзначајнији фронтови
Током рата најзначајнији фронтови (ратишта) били су:
- Западни фронт – на којем је немачка војска ратовала против француске, британске и белгијске војске, од 1917. и америчке
- Источни фронт – где су ратовали немачка и аустро-угарска војска против Руса.
Значајни фронтови у Европи били су још и:
- Италијански фронт– који је настао уласком Италије у рат 1915. и ту су се Италијани борили против аустро-угарске војске и
- Балкански фронт (од 1915. Солунски фронт) – где је Аустро-Угарска (од 1915. заједно са Бугарском) ратовала против Србије и њених савезника.
Са уласком Турске у рат настали су и
- Кавкаски фронт – где су се Руси борили против Турака
- Месопотамски фронт у Ираку
- фронт на Галипољу и Дарданелима
- фронт у Палестини и Сирији – ту су западни савезници ратовали против Турске.
Борбе су бођене и у Африци, Азији, на копну, као и на мору.
[уреди] Стратешке особености Првог светског рата
За Први светски рат, посебно за борбе на Западном фронту, било је карактеристично позиционо, рововско ратовање – позициони рат је облик вођења рата који настаје кад ниједна од зараћених страна не може да оствари стратегијску офанзиву, услед чега долази до застоја у вођењу маневарских операција; фронтови се тада стабилизују, а борбена дејства ограничавају се на локална изнуривања и трошење непријатељских снага (супротно позиционом ратовању је маневарско или покретно ратовање, карактеристично за Други светски рат). Током читавог рата на западу је установљена линија од Северног мора до Швајцарске која се није битно померала и поред огромноих губитака на обе зараћене стране.
Рововском ратовању предходила је тактика муњевитог рата, све до немачког пораза на Марни када се фронт постепено стабилизује.
Фронт је са обе стране био утврђен дубоким рововима опасаних бодљикавом жицом. Војници су, сем кратних одсустава, све време боравили у склоништима и рововима, који су после кише били пуни воде и блата.
Битке на фронтовима имале су углавном исти ток: почињале су артиљеријском припремом која је често трајала неколико сати, а некад и неколико дана. Гранате су својом разорном моћи потпуно мењале природну околину. Предели су остајали без дрвећа, сасвим изровани кратерима од експлозија. После артиљеријске припреме у јуриш је кретала пешадија, која је обично била брзо заустављена митраљеском ватром. За неколико стотина метара или неколико километара напредовања гинуло је често на десетине хиљада војника.
Ровови на Источном фронту углавном нису били тако добро утврђени као на Западном, па зато за Источни фронт није било толико карактеристично позиционо ратовање.
За Први светски рат је карактеристично и стално усавршавање и развијање нових борбених средстава, те је у току рата први пут масовно употребљено хемијско оружје (бојни отрови) и крајем рата и тенкови као потпуно ново борбено средство!
[уреди] Најзначајније битке
[уреди] 1914.
Источни фронт:
- Источно-пруска офанзива
- Битка код Таненберга
- Прва битка код Мазурских језера
- Варшавско-ивангородска операција
- Галицијска операција
- опсада Пшемисла
Западни фронт:
- Битка код Сент-Кантена
- Битка код Гиза
- Битка на Марни (прва)
Балкански фронт:
- Церска битка
- Колубарска битка (Битка на Дрини)
[уреди] 1915.
Источни фронт:
- Карпатска операција
- Битка код Болимува
- Битка код Горлица
Западни фронт:
- Битка код Ипра
Галипољски фронт:
- Галипољско-дарданелска операција
Балкански фронт:
- Трећа аустријска офанзива на Србију
[уреди] 1916.
[уреди] Истакнуте историјске личности (монарси, политичари, војсковође,...)
[уреди] Немачка
Вилхелм II Хоенцолерн
Фридрих Еберт
Карл Кауцки
Карл Либкнехт
Роза Луксембург
Паул фон Хинденбург
Ерих Лудендорф
Колмар фон дер Голц
Аугуст фон Макензен
Ерих фон Фалкенхајн
Хелмут фон Молтке Млађи
[уреди] Русија
Николај II Романов
Владимир Иљич Лењин
Лав Троцки
Николај Николајевич Романов
Алексеј Алексејевич Брусилов
Николај Владимирович Руски
[уреди] Аустро-Угарска
Фрањо Јосип I
Франц Фердинанд
Бела Кун
Конрад фон Хецендорф
Оскар Поћорек
Светозар Боројевић
[уреди] Србија
Павле Јуришић Штурм
Петар Бојовић
Гаврило Принцип
Петар I Карађорђевић
Александар I Карађорђевић
Никола Пашић
Живојин Мишић
Степа Степановић
Радомир Путник
[уреди] Сједињене Америчке Државе
Џон Џ. Першинг
Наредник Јорк
[уреди] Војни губици у Првом светском рату
| земља | жртве | мртви | рањени |
| Русија | 6.650.000 | 1.700.000 | 4.950.000 |
| Немачка | 5.989.758 | 1.773.700 | 4.216.058 |
| Француска | 5.623.800 | 1.357.800 | 4.266.000 |
| Аустро-Угарска | 4.820.000 | 1.200.000 | 3.620.000 |
| Велика Британија | 2.998.583 | 908.371 | 2.090.212 |
| Италија | 1.597.000 | 650.000 | 947.000 |
| Србија | 1.178.148 | 450.000 | 728.148 |
| Турска | 725.000 | 325.000 | 400.000 |
| Румунија | 455.706 | 335.706 | 120.000 |
| САД | 360.300 | 126.000 | 234.300 |
| Бугарска | 239.890 | 87.500 | 152.390 |
| Канада | 239.605 | 66.655 | 172.950 |
| Аустралија | 218.501 | 59.330 | 159.171 |
| Црна Гора | 60.000 | 50.000 | 10.000 |
| Белгија | 58.402 | 13.716 | 44.686 |
| Грчка | 26.000 | 5.000 | 21.000 |
| Португал | 20.973 | 7.222 | 13.751 |
| Јапан | 1.207 | 300 | 907 |
[уреди] Савезнице Србија и Црна Гора у Првом светском рату
[уреди] Види још
