Африка
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Африка (вишезначна одредница).
Африка је други по величини свјетски континент по броју становника, као и по површини. Са 30.244.050 km2 (укључујући и острва која јој припадају) чини 20,3% укупне површине земље. У Африци живи више од 800 милиона становника што чини око једне седмине укупне људске популације.
Стари Римљани су користили име terra Africa — "земља Афра" (плурал, од "Афер") — за сјеверни дио континента, који одговара данашем Тунису, гдје се налазила Римска провинција Африка.
Садржај |
[уреди] Географија
 |
За више информација погледајте Географија Африке. |
Африка је континент у коме се налази 56 држава. Простире се на 30.244.050 km², укључујући и острва.
Од Европе је одвојена Средоземним морем, а од Азије Црвеним морем. Африка се на североистоку спаја са Азијом у Суецу, корз који је прокопан Суецки канал). У геополитичкој представи континената Синај (део Египта), који се налази источно од Суецког канала, се сматра делом Африке. Од најсеверније тачке (у Мароку) до најјужније тачке (у Јужноафричкој Републици) Африка је дугачка 8000 километара. Са истока на запад, Африка је дугачка 7400 километара. Дужина обале Африке је 26.000 километара.
[уреди] Државе
|
|
|
|
| Име региона и територије, са заставом |
Површина (km²) |
Популација (1. јул 2002. приближно.) |
Густина становништва (по km²) |
Главни град |
|---|---|---|---|---|
| Источна Африка: | ||||
 Британска територија Индијског океана |
60 | ~3.500 | 58,3 | нема |
 Бурунди |
27.830 | 6.373.002 | 229,0 | Буџумбура |
 Комори |
2.170 | 614.382 | 283,1 | Moroni |
 Џибути |
23.000 | 472.810 | 20,6 | Џибути |
 Еритреја |
121.320 | 4.465.651 | 36,8 | Асмара |
 Етиопија |
1.127.127 | 67.673.031 | 60,0 | Адис Абеба |
 Кенија |
582.650 | 31.138.735 | 53,4 | Најроби |
 Мадагаскар |
587.040 | 16.473.477 | 28,1 | Антананариво |
 Малави |
118.480 | 10.701.824 | 90,3 | Lilongwe |
 Маурицијус |
2.040 | 1.200.206 | 588,3 | Порт Луис |
 Мајот (Француска) |
374 | 170.879 | 456,9 | Mamoudzou |
 Мозамбик |
801.590 | 19.607.519 | 24,5 | Maputo |
 Реинион (Француска) |
2.512 | 743.981 | 296,2 | Saint-Denis |
 Руанда |
26.338 | 7.398.074 | 280,9 | Кигали |
 Сејшели |
455 | 80.098 | 176,0 | Victoria |
 Сомалија |
637.657 | 7.753.310 | 12,2 | Могадиш |
 Танзанија |
945.087 | 37.187.939 | 39,3 | Додома |
 Уганда |
236.040 | 24.699.073 | 104,6 | Кампала |
 Замбија |
752.614 | 9.959.037 | 13,2 | Лусака |
 Зимбабве |
390.580 | 11.376.676 | 29,1 | Хараре |
| Централна Африка: | ||||
 Ангола |
1.246.700 | 10.593.171 | 8,5 | Луанда |
 Камбоџа |
475.440 | 16.184.748 | 34,0 | Yaoundé |
 Централноафричка Република |
622.984 | 3.642.739 | 5,8 | Бангуи |
 Чад |
1.284.000 | 8.997.237 | 7,0 | Нџамена |
 Конго |
342.000 | 2.958.448 | 8,7 | Бразавил |
 Демократска Република Конго |
2.345.410 | 55.225.478 | 23,5 | Киншаса |
 Екваторијална Гвинеја |
28.051 | 498.144 | 17,8 | Малабо |
 Габон |
267.667 | 1.233.353 | 4.6 | Либервил |
 Сао Томе и Принципе |
1.001 | 170.372 | 170,2 | Сао Томе |
| Северна Африка: | ||||
 Алжир |
2.381.740 | 32.277.942 | 13,6 | Град Алжир |
 Египат |
1.001.450 | 70.712.345 | 70,6 | Каиро |
 Либан |
1.759.540 | 5.368.585 | 3,1 | Триполи |
 Мароко |
446.550 | 31.167.783 | 69,8 | Рабат |
 Судан |
2.505.810 | 37.090.298 | 14,8 | Картум |
| Еритреја |
121.320 | 4.465.651 | 36,8 | Асмара |
| Етиопија |
1.127.127 | 67.673.031 | 60,0 | Адис Абеба |
 Тунис |
163.610 | 9.815.644 | 60,0 | Град Тунис |
 Западна Сахара (Мароко) |
266.000 | 256.177 | 1,0 | El Aaiún |
| Територије Јужне Европе у Северној Африци: | ||||
 Канарска Острва (Шпанија) |
7.492 | 1.694.477 | 226,2 | Las Palmas de Gran Canaria, Santa Cruz de Tenerife |
 Сеута (Шпанија) |
20 | 71.505 | 3.575,2 | — |
 Мадеира (Португалија) |
797 | 245.000 | 307,4 | Funchal |
 Мелиља (Шпанија) |
12 | 66.411 | 5.534,2 | — |
| Јужна Африка: | ||||
 Боцвана |
600.370 | 1.591.232 | 2,7 | Габороне |
 Лесото |
30.355 | 2.207.954 | 72,7 | Масеру |
 Намибија |
825.418 | 1.820.916 | 2,2 | Windhoek |
 Јужноафричка Република |
1.219.912 | 43.647.658 | 35,8 | Bloemfontein, Кејптаун, Преторија |
 Свазиленд |
17.363 | 1.123.605 | 64,7 | Мбабане |
| Западна Африка: | ||||
 Бенин |
112.620 | 6.787.625 | 60,3 | Porto-Novo |
 Буркина Фасо |
274.200 | 12.603.185 | 46,0 | Ouagadougou |
 Зеленортска острва |
4.033 | 408.760 | 101,4 | Praia |
 Обала Слоноваче |
322.460 | 16.804.784 | 52,1 | Абиџан, Yamoussoukro |
 Гамбија |
11.300 | 1.455.842 | 128,8 | Banjul |
 Гана |
239.460 | 20.244.154 | 84,5 | Акра |
 Гвинеја |
245.857 | 7.775.065 | 31,6 | Conakry |
 Гвинеја Бисао |
36.120 | 1.345.479 | 37,3 | Bissau |
 Либерија |
111.370 | 3.288.198 | 29,5 | Монровија |
 Мали |
1.240.000 | 11.340.480 | 9,1 | Бамако |
 Мауританија |
1.030.700 | 2.828.858 | 2,7 | Nouakchott |
 Нигер |
1.267.000 | 10.639.744 | 8,4 | Niamey |
 Нигерија |
923.768 | 129.934.911 | 140,7 | Abuja |
 Света Јелена (УК) |
410 | 7.317 | 17,8 | Jamestown |
 Сенегал |
196.190 | 10.589.571 | 54,0 | Дакар |
 Сијера Леоне |
71.740 | 5.614.743 | 78,3 | Фритаун |
 Того |
56.785 | 5.285.501 | 93,1 | Ломе |
| Укупно | 30.305.053 | 842.326.984 | 27,8 | |
[уреди] Историја
|
За више информација погледајте Историја Африке. |
Африка је најстарија насељена територија на Земљи и претпоставља се да људска раса потиче са тог континента.
У већем делу историје, Афика (као и остали континенти) није имала државе, већ је била насељена групама племена, краљевинама и породицама. Иако је Египат прва икад формирана држава, највећи део подсахарске Африке, са изузетком Етиопије, Нубијског краљевства и Сахела, до недавно није био организован у државе. У четрнаестом веку европски истраживачи су стигли у Африку. Преваром локалних племенских вођа, Европљани су заробили милионе Африканаца и развезли их широм света као робље. У раном деветнаестом веку европске империјалне силе су окупирале највећи део континента формирајући многе колонијалне државе, остављајући само дје независне нације (Либерија и Етиопија). Ова окупација је трајала до краја Другог светског рата, када је почело постепено проглашавање независности афричких држава. И данас највећи део афричких држава има границе које су биле повучене у доба европског колонијализма.
[уреди] Политика
|
За више информација погледајте Политика Африке. |
Африка се састоји од 56 држава од којих су већина републике у којима власт има предсједник.
Од стицања независности, развој афричких држава је спутаван нестабилношћу, корупцијом, насиљем и диктатурама. До недавно, само неколико држава у Африци је развило демократске владе, у којима није на власти диктатура.
У многим земљама су се појавила стара племенска непријатељства, која су била смирена у доба колонијалних власти. У многим државама се војска појавила као једини фактор који може одржати ред и практично имати власт.
У периоду између 1960. и 1980. у Африци је било више од 70 државних удара и 13 атентата на предсједнике.
Хладни рат, сукоб између САД и СССРа је такође имао улогу у нестабилности. Када су државе постајале независне обје зараћене стране су очеивале приступање једном од блокова. Највећи број држава се у то вријеме придруживао Покрету несврстаних. И поред тога многе државе сјеверне Африке су примале Совјетску војну помоћ, док су централне и јужне афричке државе биле потпомогнуте Сједињеним Државама или Француском.
Падови влада и раширена корупција су као резултат дали раширено сиромаштво, глад, док су у значајној мјери дистрибутивни системи неспособни да становништву обезбједе довољне количине воде и хране за опстанак. У Африци је дошло и до великог ширења бројних заразних болести попут ХИВ вируса, узрочника сиде.
Под притиском међународних финансијских институција, попут ИМФа, многе афричке владе су покренуле економије која почиње да даје позитивне резултате.
Политичке асоцијације каква је Афричка унија, дају наду за већу кооперативност и мир међу земљама.
[уреди] Демографија
|
За више информација погледајте Демографија Африке. |
Приближно 80% Африканаца живи у јужно од пустиње Сахара. Домородачко становништво Подсахарских земаља је углавном црначко. Постоје бројне варијације физичких одлика међу црначким становништвом, а најуопштенија подјела је на тип Масаи који су познати по високој грађи и на тип Пигмеји који су међу најнижим типовима на Земљи.
Банту језици су доминантни у западој, централној и јужној Африци. У пустињиКалахари у јужној Африци, живи народ познат под именом Бушмани
На сјеверу Африке живи бројна популација која не припада црначкој популацији.
Народи сјеверне Африке у највећем броју говоре Афро-Азијским језицима. У ове народе спадају и древни Египћани, Бербери, Нубијци који су проширили цивилизацију из Сјеверне Африке по античком свијету. У 600. години, Арапи муслимани су са истока прешли у Африку и освојили читав регион.
Бербери су остали у мањини у Мароку и Алжиру, док један број Бербера живи и у Тунису и Либији. Туарези и други номадски народи су већинско становништво у сахарским државама.
Народи попут Етијопљана и Сомалијаца се најчешће сматрају црнцима, али историјски гледано они су мјешаног поријекла, и везани су и за сјеверно афричку и за подсахарску културу.
Неки дијелови источне Африка, а нарочито острво Занзибар су рпихватили Арапске и муслиманске досељенике и трговце у средњем вијеку. Од почетка шеснаестог вијека Европљани попут Португалаца и Холанђана су формирали трговачке постаје и утврђења дуж западне и јужне обале Африке. Велики број Холанђана, Француза и Нијемаца су населили данашњу Јужну Африку. Њихови потомци, Африканери, су највећа бијелачка популација у Јужној Африци.
Приближно 20% Африканаца су припадници урођеничких афричких религија. Мали број Африканаца поштује Јеврејску традицију, док су у највећем броју Хришћани и Муслимани.
[уреди] Језици
|
За више информација погледајте Афрички језици. |
Постоје четири групе језика које припадају Африци.
- Афро-Азијатски језици као што су берберски и семитски језици
- Нигер-Конго језици као што су свахили и банту језик
- Коизански језици као што је !Xóõ језик
- Нилско-Сахарски језици
Енглески, француски и португалски језик су званични језици у неким државама.
[уреди] Култура
|
За више информација погледајте Афричка култура. |
Многе сјеверне државе од Египта до Марока се сматрају дијелом арапске културе. Јужно од Сахаре постоји велики број културних подручја, од којих су неки веома мали. Велики дио тих култура се може сматрати дијелом Банту културе.
- Списак афричких писаца
- Афричка уметност
- Афрички филм
[уреди] Религија
У Африци постоји много распрострањених религија. Ислам 48% и Хришћанство 33% су најраширенији у великом броју држава док друге имају локалне религије које су традиција појединих племена.
[уреди] Саобраћај
|
За више информација погледајте Саобраћај у Африци. |
Саобраћај је у Африци врло слабо развијен, што је последица различитих природних и друштвених чинилаца. Најважније препреке развоја су: слаба разуђеност обале, стрми планински рубови над њима, водопади на рекама, пустиње, прашуме, мочваре и велике удаљености. Зато је Африка у претколонијалном раздобљу саобрачајно била врло заостала, а такво стање је до данас тек половично поправљено. Традиционалан начин саобраћаја попут оног на камили још увек се често користи у слабије приступачним деловима Африке, а у средоземној Африци терет често преносе магарци и мазге. Претколонијална Африка јужно од Сахаре није познавала кола на точковима све до 19. века када су Бури продирали у унутрашњост степа воловским запрегама. Колонијално раздобље уноси битне промене – убрзо је обала била укључена у океанску пловидбу, али проблем је био повезати унутрашња производна подручја са обалом. И данас је тај проблем присутан.
Африка има око 8.000 км унутрашњих пловних путева који су због недостатка међусобне повезаности и повезаности са морем привредно мање важни. Мрежа река Нила, Конга и Нигера пружа ограничене могућности приступа просторима унутрашњости континента јер бројни водопади и слапови спречавају пловидбу дуж већег дела речног тока. Афричке железнице саграђене су првенствено ради искориштавања природних ресурса и већина их повезује унутрашњост са већим приобалним градовим, остављајући велике делове континента недирнутима – пет земаља без приступа мору уопше нема железнице ( Мали, Гвинеја Бисао, Сијера Леоне, Либерија и Гвинеја ). Африка има мање железничких пруга од иједног другог континета. Најразвијенију мрежу железница има ЈАР, на коју отпада 24 % свих афричких шина. Потпуно самосталну железничку мрежу има Египат (7 % афричких прига) и атласке земље (13 % афричких пруга). Након Првог светског рата Африка добија и прве аутомобилске путеве. Многи путеви су изграђени 1970-их али економске потешкоће отежавају њихово одржавање и прошривање мреже. Велике удаљености, недостатак других саобраћајних веза и потреба за брзом повезаношћу са светом доводе до наглог развитка ваздушног саобраћаја.
[уреди] Спољашње везе
- http://www.francewatcher.org/
- Scandal of African Poverty
- Education in the Quest for Responsible Governance in Africa
- AfroLink.com - Africa Directory, with categorized links to African sites, updates, resources and more.
- An Irish anarchist in Africa provides a readable and compelling, but biased, introduction to today's western Africa.
- The Contemporary Africa Database
- AllAfrica.Com, current news/events, information, economy stats, etc.
- African Anarchism: The History of a Movement
 |
Северна | Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара |
 |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того |
 |
Централна | Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе |
 |
Источна | Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве |
 |
Јужна | Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд |
|
|
||
|
Зависне територије |
||
| Континенти света | ||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||
 Африка-Евроазија |
 Америке |
 Евроазија |
||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||
 Африка |
 Антарктик |
 Азија |
 Аустралија |
 Европа |
 Северна Америка |
 Јужна Америка |
||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||
| Геолошки суперконтиненти : Гондвана · Северноатлантско копно · Пангеа · Панотија · Родинија · Колумбија · Кенорленд · Ур | ||||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||
