Геологија

Из пројекта Википедија

Геологија је наука која се бави проучавањем Земље. Покушава објаснити како је Земља формирана и како се мења. Научници, који се тим баве, зову се геолози и проучавају старост, састав и склоп стенске масе. Реч геологија је настала од грчких речи Gea - Земља и Logos - наука (расправа, дискусија).

[уреди] Историја

Спознаје о врло сложеној проблематици постанка и развитка Земље јављале су се поступно, а неке датирају још из античких времена. Но, тек у 15. веку долази до покушаја систематизације знања о Земљи, а поступно се јављају и нови појмови као темељ геологије у настајању.

У Средњем веку су остаци изумрлих организама најчешће сматрани "игром природе" или доказима "општег потопа". Но, већ је Леонардо да Винчи (1452 - 1519) упозорио да једним се "потопом" не може објаснити распрострањеност фосилних остатака морских организама на копну. Осим тога, он је био свестан дугог трајања геолошке прошлости, а описао је и први геохемијски циклус (вода испире со из тла и односи је у море које се тако заслањује, а због издизања морског дна стварају се лагуне где се вода испарује и таложи нови слој, који опет може бити потопљен...). Леонардо да Винчи је схватио и одос ерозије тла и издизања копна (ерозија нарушава равнотежу у литосфери, а она се поновно успоставља издизањем).

Шири интерес за геолошке проблеме изазвале су расправе између тзв. нептуниста и плутониста. Нептунисти, на челу са Вернером су ожевили стару идеју Талеса из Милета (7/6. век пне.), приписивајући постанак стена литосфере - води. Због тога су и добили назив према античком богу океана Нептуну.

Плутонисти, на челу с Хутоном су оживили запажање Страбона (1. век пне.) држећи да су поједине стене настале у вези с вулканским ерупцијама. Названи су по богу подземља, Плутону.

Саусер, ([[18. век) први је схватио да су нагнути слојеви последица кретања литосфере и продора старијих стена кроз млађе. Баумонт (19. век) први спознаје улогу раседа у постанку долине Рајне, а тврди и да тектонске силе настају због хлађења Земље и стезања.

Кувијер (18/19. в.) поставља темеље научног проучавања фосилних остатака организама, а Вилијам Смит их примењује за одређивање релативне старости стена Земљине коре. Уочава се и латерална варијабилност истодобних стена, па тако настаје појам фацијеса.

Појам eosinklinale као лабилног седиментацијског простора, насталог ломљењем и савијањем Земљине коре добија на значењу 1900. г. када га је истакао Хауг при постанку уланчаних горских система. Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све донедавно, када ју је делом истиснула концепција тектонике плоча.

[уреди] Важнији геолошки принципи

Данас општепознати принцип униформитаризма је кључ за решавање неких или можемо чак рећи и свих питања геолошке прошлости. Гласи: "Прошлост је кључ за садашњост" што би рекло да процеси који владају данас су владали и у прошлости па проматрањем данашњих збивања можемо закључивати о геолошкој прошлости.

[уреди] Поља и сродне дисциплине

економска геологија
- рударска геологија
- нафтна геологија
геохемија
геокронологија
геодезија
геомикробиологија
геоморфологија
геофизика
глациологија
историјска геологија
хидрогеологија
минералогија
палеоклиматологија
палеонтологија
механика тла
- микропалеонтологија
- палинологија
петрологија
седиментологија
сеизмологија
спелеологија
стратиграфија
- биостратиграфија
- хемостратиграфија
- хроностратиграфија
- литостратиграфија
структурна геологија
тектоника
вулканологија

[уреди] Регионална геологија

Регионална геологија рашчлањује Земљу на поједине заокружене регије: континенте, океане, планинске системе, копнене водене базене, рудне појасеве и друге целине, приказујући њихову грађу, корисне сировине и друге елементе природне животне основе. Уз елементе стратиграфске и опште геологије, пажња се посвећује и проблемима усмереног интереса (минералне сировине, вода, могућност геотехничких захвата и др.), па постоји уска веза с инжењерском геологијом и хидрогеологијом, рудном геологијом, сеизмологијом, океанологијом итд.