Бразил

Из пројекта Википедија

Координате: 5°СГ Ш- 33°ЈГ Ш, 35-74°ЗГД

Савезна Република Бразил (португалски: República Federativa do Brasil) је највећа и најнасељенија држава Јужне Америке.

По величини и по броју становника је пета држава на свету. Налази се у централном делу континента, где својим читавим источним делом излази на Атлантски океан. Граничи се са Уругвајем, Аргентином, Парагвајем, Боливијом, Перуом, Колумбијом, Венецуелом, Гвајаном, Суринамом и Француском Гијаном; значи, са сваком државом Јужне Америке, изузев Еквадора и Чилеа. Бразил је име добио по локалном дрвету бразил, које својом распрострањеношћу чини велики број шума на територији Бразила а које су рани колонисти користили за бојење.

Бразил обилује обрадивим површинама и кишним шумама. Званични језик Бразила је португалски језик.

Садржај 1 Историја 2 Становништво 2.1 Социјални проблеми 2.2 Религија 3 Политика 3.1 Политичке поделе 4 Географија 4.1 Хидрографија 4.2 Рељеф 4.3 Клима 4.4 Фауна 5 Привреда 5.1 Пољопривреда 5.2 Индустрија 6 Види још

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Бразила.

Данашња територија Бразила насељена је најмање пре 6000 година међу-номадском популацијом. Педро Алварес Кабрал откио је ово подручје 1500. године. Током наредна три века, Бразил бива непрекидно колонизован Португалцима. Током тог периода дрво Бразил је најексплоатисанији ресурс.

Колоније су углавном експлоатисале робове - домороце и Африканце. 1808, Краљ Јован VI од Португалије, бежећи пред Наполеоном, преселио се у Бразил са целом краљевском породицом, племићима и владом.

Принц-регент Петар I од Бразила, прогласио је независност 7. септембра 1822, створивши независно Бразилско Царство. Оно је престало после његовог наследника Петра II од Бразила, када је Бразил претворен у републику 15. новембра 1889.

Крајем 19. века и почетком 20, Бразил је привукао преко 5 милиона европских и јапанским имиграната који су покушали окушати срећу у индустријализованом Бразилу. Бразилска демократија је три пута замењивана диктатуром: 1930-1934 и 1937-1945 од стране Жетулија Варгаса и 1964-1985 од стране групе генерала војске.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Бразила.

У Бразилу живи 171.853.126 становника, али је просечна густина насељености неравномерна. Најгушће насељени су градови Рио де Жанеиро и Сао Пауло, а најмања густина насељености карактерише Амазонску низију. У унутрашњости, огромни простори су готово посве ненасељени, осим малих изолованих оаза.

Највећи део становништва чине белци (55%) и то углавмно Португалци, Немци, Италијани, Шпанци и Пољаци. 38% отпада на мулате који су два пута бројнији од местика и чине главни део сељачког становништва. Црнци чине 6% становништва, а преосталих 1% отпада на Јапанце, Арабљане и америчке Индијанце (Мато Гросо и Амазонска низија). Службени језик је португалски који су освајачи (Конквистадори) из Португала оставили као један од печата своје културе.

Иако је основна настава обавезна, број неписмених је врло велики. Универзитети се налазе у државама Баија, Ресифе, Парана , Рио де Жанеиро, Сао Пауло, Минас Жераис и Рио Гранди ду Сул.

[уреди] Социјални проблеми

Североисточни Бразил, где постоји велике разлика између пренасељене обале и потпуне концентрације привреде са једне стране и суве унутрашњошти, где се умире од глади и жеђи.

[уреди] Религија

Готово сво бразилско становниство припада Римокатоличкој вери (90%). Изузетак чине националне мањине попут Јапанаца који остају верни будизму или Индијанаца познатих по мистичној и многобожачкој религији.

У Бразилу нема расне дискриминације – врло богатих трговаца, земљопоседника и индустријалаца има и међу мелезима и црнцима. До пре неколико деценија природни прираштај је био висок преко 30 промила, док данас наталитет износи 20 промила, а морталитет 35 промила.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Бразила.

• Председник државе је Луиз Инасио Лула да Силва.
• Партије су: Демократска социјална партрија, Национални савез, Бразилска социјалистичка партија.

[уреди] Политичке поделе

За више информација погледајте Државе Бразила.

Бразил је подељен у 27 федералних јединица, 26 држава и Федерални дистрикт, у којем се налази главни град Бразилија.

Савезне државе
Акри (AC) Алагоајс (AL) Амапа (AP) Амазонас (AM) Баија (BA) Сеара (CE) Еспириту Санту (ES) Гојас (GO) Марањао (MA) Мату Гросу (MT) Мату Гросу ду Сул (MS) Минас Жераис (MG) Пара (PA)	Параиба (PB) Парана (PR) Пернамбуко (PE) Пјауи (PI) Рио де Жанеиро (RJ) Рио Гранди ду Норти (RN) Рио Гранди ду Сул (RS) Рондонија (RO) Рорајма (RR) Санта Катарина (SC) Сау Паулу (SP) Сержипи (SE) Токантинс (TO)
Дистрикт
Савезни дистрикт Бразила

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Бразила.

Бразил је 5. по величини држава на свету. Налази се у Јужној Америци, и уједно је највећа држава на том континенту. Њу већином прекрива тропска шума, а на источној страни излази на Атлантски океан. Кроз Бразил протиче једна од највећих река на свету Амазон.

Амазон има највећу количину воде од свих река на свету. Главне реке које протичу кроз Бразил су: Амазон, Сао Франсиско, Токантинс...

[уреди] Хидрографија

Бразил се хидрографски дели на три речна слива, од којих слив Амазона обухвата око 60% територије, слив Ла Плате око 17% а остатак припада рекама источног Бразила.

Амазон (португ. Rio Amazonas, шпански Rio de las Amazonas) - водом најбогатија река на Земљи, чији протицај износи 180.000 м кубних у секунди. Извире у Перуанским Андама као Рио Маранон, а као Rio Ucayali тече према истоку. Прима велики број притока од којих неке (Мадеира и Пурус) својом дужином надмашују Дунав. Даљи ток се одвија естуаром и завршава се уливањем у Атлантски океан.

Дужина тока са изворним рекама је 6.180 км, а пловна дужином је од 4.100 км. Слив Амазона обухвата површину од око 7 милиона км квадратних, а све то га чини највећом реком на свету. Када се излије, Амазон је широк два пута колико износи ширина Јадрана. На ушћу Амазона налази се острво Малаги величине Холандије.

[уреди] Рељеф

Бразил се састоји од три природне целине:

1. Амазонска низија
2. Бразилско горје
3. Атлантско приморје

Амазонска низија заузима преко 40% површине Бразила, а у њој живи мање од 4% становништва земље. Ова област протеже се од подножја Анда до Антлантског океана. Има стару основу, грађену од старијих кристалних шкриљаца, која је прекривена млађим наслагама и наносима реке Амазон.

Бразилско горје - Плато је популарно назван "Дивљи запад" Бразила. Заправо, ова област представља непрегледну валовиту висораван, која се постепено "спушта" од високог руба уз атлантску обалу према западу и северозападу. Планински венци, који се издизу са Платоа (тзв. SERRA),грађени су од отпорнијег, претежно еруптивног камења. Највиши врх је Бандеира (2.950 m). Стрмије стране приморских платоа су изложене снажној ерозији. У североисточном делу развиле су се високе заравни, које према обали Атлантског океана прелазе у ниске равни. Најпознатија висораван носи назив Мато Гросо, а налази се у западном делу ове регије. И ова је регија веома ретко насељена - у њој се највећим делом малобројни Индијанци и мелези претежно баве номадским сточарством.

Атлантско приморје је појас плодне низије, ниских побрђа и висоравни дуг 7.500 км, а широк 200 - 300 км. То је најгушће насељена регија; заузима 1/3 површине целе земље, а у њој живи 90% становништва. Већи градови Бразила се налазе управо у овој регији, на обали океана или у њеној непосредној близини ( до 100 км даљине ). Обала Бразила је претежно слабо разуђена. Спрудови затварују обалне лагуне и језера, од којих су најпознатија Лагоа Мирим и Лагоа дос Патос.

[уреди] Клима

Југозападна обала и приморје Бразила имају влажну и врућу климу. На Бразилском горју лета су свежија а годишња количина падавина мања. Само на крајњем североистоку количина падавина је врло мала (400-500 милиметара). Амазонска низија има претежно екваторијалну климу са једнолично распоређеним падавинама током целе године (око 1.000 мм уз обалу и око 2.000 мм у најзападнијем делу). Најјужнији део Бразилског горја залази у суптропску зону, прелазећи на крајњем југу у умерени појас.

Већи део земље има осетне сезонске промене у колићини кише, температури и влажности. Зима у Бразилу траје од јуна до августа са просечном температуром 13-18° C. Lети (децембар-фебруар) Рио је врео и влажан, са температуром изнад 30° C. У осталом делу године температуре се крећу до 25°C. Североисточна обала је једнако врела као и Рио, али је мање влажна и загушљива. Амазонска низија је део земље, који прима највећу количину кише.

[уреди] Фауна

Влажна тропска прашума покрива сву Амазонску низију. Највећи део Бразилске висије покривају кампоси, бразилски назив за саване, степе и мањим делом шуме. У овом подручју се јављају и светле шуме араукарија. Араукарија, четинарка; њене врсте изграђују у Јужној Америци и Аустралији велике шуме.

A. imbricata, до 60 м високо стабло, даје вредно дрво и јестиве семенке; домовина јој је Чиле. У средњој Европи се сади, али се зими мора заштитити. Одраслих стабала има по парковима у јужној Далмацији.

A. excelsa (собна јелица) се често узгаја као собна биљка. Декоративна је по својим водоравним и правилним пршљеновима.

Дрво араукарије је једричаво; срж бела до сивосмеђа са црвеним тоном; осредње тешко и тврдо, чврсто, еластично, слабо трајно. У трговини је познато под именом Бразилска боровина.

Бразил - Дрво енгл. Brasilwood; Caesalpinia echinata; црвено, тврдо и жилаво дрво; расте у Јужној Америци, западној и источној Индији, а најбоље врсте у Бразилу. Употребљава са за добијање црвене тинте и црвене боје, а служи и у столарству, резбарству и токарству.

Минас (Кафа) семенка плода зимзеленог кафеног жбуња или дрвета до 8 м висине, која је пореклом из етиопске покрајине Кафа. Кафено дрво успева у влажним, не сувише сунчаним пределима тропске и монсунске климе.

Са обзиром на изузетна природна богатства Бразила, са правом се може рећи да је и фауна обимна.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Бразила.

Бразил садржи велика природна богаства. У Бразилу се налази прашума Амазон (прашума). Развијена је посебно индустрија и привреда. Велики удео имају фирме из САД, Швајцарске, Јапана, Француске. У последње време забележен је велики индустријски напредак. Сваке године се посеку велике површине шуме. Те се нове површине употребљавају у пољопривреди. Највећи део плантажа је у власништву великих феудалаца. Велики утицај имају и стране компаније.

Највећи део радно способног становништва је запослен у услужним делатностима (42%), у пољопривреди (31%), а у индустрији само 27%.

[уреди] Пољопривреда

Велики део Бразила покривају веома плодна земљишта, на којима се могу добијати по два или три рода годишње. Сада се обрађује само 4% од укупне површине, али ни у једној земљи света нема могућности тако великог ширења обрадивих површина као у Бразилу.

Највећи део земљиста чине крупни велепоседи, од којих су неки једнаки површини средњеамеричких држава. Због велике површине земље, која се пружа у неколико климатских појасева, пољопривреда је разнолика. У тропским и суптропским крајевима узгаја се шећерна трска, памук, дуван, банане, кафа, пиринач и јужно воће. За домаћу потропњу највипе се гаје пшеница и кукуруз (у умереном појасу), маниока, житарице, пасуљ и кикирики за уље. Због недостатка механизације и мале употребе вештачког ђубрива, приноси по хектару су међу најмањима у свету. Тако, просечан принос пшенице по хектару износи само 1.000 кг, што је око седам пута мање него, нпр, у Холандији и Данској.

Најзначајнији извозни производ Бразила је кафа (минас), а готово половина укупне производње добија се у савезној држави Сао Паоло, највећој монокултурној области производње кафе у свету. На светском тржисту нарочито су познате врсте бразилске кафе, које имају називе по извозним лукама : сантос, минас, парана, рио... На висоравнима Бразилског горја развијено је екстензивно сточарство (преко 55 милиона говеда,30 милиона свиња, 16 милиона оваца, 7 милиона коња, итд.).

Бразил располаже великим минералним богатством, које тек треба искористити. Знатна су налазиста боксита, гвожђа, мангана, никла, фосфата, платине, уранијума, графита, те злата и дијаманата за индустријске потребе (Бразилски топаз- цењени драги камен златножуте боје). Велико природно богатство представља водна снага бразилских река, али се од 20 милиона кс водене енергије користи само 11,2%.

[уреди] Индустрија

До половине 20-ог века, у Бразилу је била заступљена само лака индустрија - текстилна, прехрамбена, индустрија дувана, коже и обуче, дрвна, фармацеутска итд. Нарочито повољни услови су постојали за развој дрвне индустрије, будући да је Бразил по површини шума на другом месту у свијету и да на сваког становника отпада око 8 ха шуме, али се она нерационално користила, што је довело до појаве великог еколоског проблема: "светска плућа" - шуме Амазона ће бити уништене, уколико се бразилској сиротињи или богатим рентијерима не понуде друге могућности за зараду и опстанак.

Тешка индустрија је започела са развојем након Другог светског рата. Најважније руде које се експлоатишу су руде гвожђа, манган и боксит. По производњи руде гвожђа, Бразил је на четвртом месту у свету, после Русије, Кине и Аустралије. Највећи део производње ове руде се извози, а мањи део се топи у железарама Сао Паола, које су мањег капацитета, и у великој железари Волта Родонда која се налази у савезној држави Минас Жераис, главној рудоносној покрајини.

Готово читава индустрија је смештена у три града и њиховој околини - у Сао Паулу, Рио де Жанеиру и Бело Хоризонтеу. Овај "бразилски троугао" се почео развијати у 18. веку, на основу експлоатације налазишта злата и дијаманата. Вредност увоза Бразила (61,4 билиона) премашује вредност износа (53 билиона). Национални доходак (по глави становника) износи 6.300 долара годишње.

Главни трговински партнери Бразила су Европска Унија, САД, Аргентина и Јапан.

[уреди] Види још

• Државе Бразила