Чиле

Из пројекта Википедија

Координате: 18°-55° ЈГ Ш, 66°-70° ЗГД

Република Чиле (шп. República de Chile) је држава у Јужној Америци. Заузима дуги појас између обале Тихог океана и планина Анда.

Садржај 1 Географија 2 Историја 2.1 Аљенде и Пиноче 3 Познати Чилеанци 4 Види још

[уреди] Географија

Чиле се протеже 4630 километара од севера до југа, али само 430 километара (на најширем делу) од истока до запада. По дужини, Чиле је најдужа земља света.

Главни град је Сантјаго (шпански Santiago de Chile), док се скупштина састаје у оближњем Валпараизу. У Сантјагу живи 40% становништва Чилеа. Остали већи градови су: Антофагаста, Пунта Аренас, Икике, Ла Серена, Талка и други.

Пустиња Атакама на северу је богата минералима, нарочито бакра и нитратима. Невелика Централна долина, у којој се налази Сантјаго, је историјски, пољопривредни и демографски најважнији део земље. Југ земље је богат шумом и пашњацима. На југу Чилеа сусрећемо веома разноврсне географске формације, укључујући: вулкане, језера, фјордове и острва.

Под Чилеанским суверенитетом су (од 1888.) Ускршње острво и острва Сала и Гомез (Sala-y-Gómez), најисточнија острва Полинезије. Део Чилеа је и острво Робизон Крусо.

Чиле полаже права на део територије Антарктика.

[уреди] Историја

Пре око десет хиљада година, првобитни насељеници су стигли у Чиле. Култура Инка је краткотрајно била присутна у овим пределима.

Око 1540. Шпански војници-авантуристи су претворили Чиле у колонију.

Независност од Шпаније Чиле је стекао 1817, када је војска под вођством Бернарда О'Хигинса, и Хозе де Сан Мартина јунака рата за ослобођење Аргентине, прешла Анде и победила присталице краља Шпаније. Независност је званично проглашена 12. фебруара, 1818, а О'Хигинс је постао први вођа Републике.

После победе у Пацифичком Рату против Перуа и Боливије (1879-1883), Чиле је знатно проширио своје територије на север. Тиме је одсекао приступ Боливије на Пацифик, и осигурао приходе од експлоатације рудника нитрата.

[уреди] Аљенде и Пиноче

Левичар и марксиста Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа на изборима 1970. Током своје владавине проширио је аграрну реформу, национализовао је руднике бакра и банке. Другим мерама намеравао је да побољша положај сиромашних у Чилеу. Због ових мера, дошао је у сукоб са богатим слојевима друштва и католичком црквом.

Чилеанска армија, под вођством генерала Аугуста Пиночеа, је 11. септембра 1973, уз подршку америчке ЦИА-е, извршила државни удар и преузела власт. Истог дана Салвандор Аљенде је убијен или извршио самоубиство (ово никад није до краја разјашњено).

Пиноче је владао као диктатор до 1990, када се повукао са власти. Период његове владавине остао је запамћен по успешном привредном расту, економски либералној десничарској политици блиској САД-у, али и по бројним убиствима (процењује се на 3000), хапшењима и прогањању политичких противника.

[уреди] Познати Чилеанци

Уметници

• Пабло Неруда - Песник, вероватно најчувенији Чилеанац у свету
• Габријела Мистрал - Песникиња
• Изабела Аљенде - Прозни писац

Национални хероји

• Бернардо О'Хигинс - Оснивач модерног Чилеа, Отац нације и ослободилац
• Артуро Прат - Капетан брода Есмералда у поморској Бици код Икикеа

Политичари

• Салвадор Аљенде - Председник Чилеа од 1970 до 1973
• Аугусто Пиноче - Диктатор Чилеа од 1973 до 1990
• Мишел Башле - Прва жена изабрана за председника Чилеа (2006)

Спортисти

• Николас Масу - Тенисер, двоструки Олимпијски победник
• Марчело Риос - Тенисер
• Иван Заморано - Бивши ас фудбалског тима Реал Мадрида

[уреди] Види још

• Химна Чилеа