Колумбија
Из пројекта Википедија
Координате: 4°ЈГ Ш - 12° СГ Ш, 67°-79° ЗГД
| Мото: Libertad y Orden | |
| Химна: Oh Gloria Inmarcesible! | |
 |
|
| Главни град | Богота |
| Службени језик | шпански |
| Председник: | Alvaro Uribe Vèlez |
| Премијер: | Alvaro Uribe Vèlez |
| Независност: | Од Шпаније 7.август 1819. |
| Површина | |
| - Укупно | 1.138.914 km² (25.) |
| - Вода (%) | 8.8 |
| Становништво | |
| - 2004. | 44.531.400 (28) |
| - Густина | 36/km² |
| Валута | kолумбијски песо (100 сантавоса) |
| Временска зона | UTC -1 |
| Интернет домен | .co |
| Позивни број | +57¹ |
Република Колумбија је држава у северозападној Јужној Америци. На северу и северозападу излази на Карипско море, на истоку се граничи са Венецуелом и Бразилом, на југу са Еквадором и Перуом, а на западу са Панамом. На западу такође излази на Велики тихи океан. Главни град Колумбије је Богота.
Површина Колумбије је 1.138.914 km², а по процени из 1995. године, број становника је негде око 44.531.400. Главни град је Богота (око 5.000.000 становника). Густина насељености износи 36 становника по km².
У своје данашње границе Колумбија је доспела отцепљењем Венецуеле и Еквадора 1830. године и Панаме 1903. године. Упркос великим територијалним губицима она се данас налази на трећем месту по броју становника и на четвртом месту по величини своје земље у Јужној Америци.
Одликује се великом расном измешаношћу становништва као и великим бројем неписменог одраслог становништва.
Колумбија је унитарна република. Сачињена је од 31 административне целине (22 региона, 4 интенденсије и главни град).
Монета је колумбијски песо и износи 100 сантавоса.
Све гране привреде задовољавају потребе домаћег становништва али због лоших саобраћајних услова, лоших имовинских односа и примитивнох средстава за призводњу онемогућен је бржи развој.
[уреди] Рељеф
У западном делу Колумбије рељеф је планински. Анди се овде деле на: Западне, Средишње и Источне Кордиљере. Највиши врх Колумбије је Пико Кристобал Колон на 5.800 m.
Анди затварају Колумбију дуж читаве њене пацифичке обале. Ту нема ни једне речне долине, тектонске удолине или било каквог улегнућа које би омогућавало комуницирање између спољних пацифичких и унутрашњих континенталних утицаја.
На истоку и југу простире се огромна низија у басенима Оринока и левих притока Амазона.
У приморју оба океана налазе се уске равнице.
Региони и њихови главни градови су:
- Amazonas (Leticia)
- Antioquia (Медељин)
- Араука (Араука)
- Atlántico (Баранкиља)
- Bolívar (Картагена)
- Boyacá (Tunja)
- Caldas (Manizales)
- Caquetá (Florencia)
- Casanare (Yopal)
- Каука (Popayán)
- Cesar (Valledupar)
- Chocó (Quibdó)
- Córdoba (Montería)
- Cundinamarca (Богота)
- Guainía (Puerto Inírida)
- Guajira (Riohacha)
- Guaviare (San José del Guaviare)
- Huila (Neiva)
- Магдалена (Санта Марта)
- Meta (Villavicencio)
- Nariño (Pasto)
- Norte de Santander (Cúcuta)
- Putumayo (Mocoa)
- Quindío (Armenia)
- Risaralda (Pereira)
- San Andrés and Providencia (San Andrés)
- Santander (Букараманга)
- Sucre (Sincelejo)
- Tolima (Ibagué)
- Valle del Cauca (Кали)
- Vaupés (Mitú)
- Vichada (Puerto Carreño)
Аргентина • 
Боливија • 
Бразил • 
Венецуела • 
Гвајана • 
Еквадор • 
Колумбија • 
Панама • 
Парагвај • 
Перу • 
Суринам • 
Уругвај • 
Чиле
Зависне територије: Аруба (Холандија) · Фокландска Острва (УК) · Француска Гвајана · Холандски Антили · Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва (УК)
