Рио де Жанеиро (држава)
Из пројекта Википедија
|
||
застава државе Рио де Жанеиро
|
||
| грб државе Рио де Жанеиро | ||
 |
||
| Види све државе Бразила | ||
| Главни град | Рио де Жанеиро | |
| Највећи град | Рио де Жанеиро | |
| Површина | 43 696,054 km² | |
| Становништво - Укупно - Густина |
15 383 407 329,37 становника/km² |
|
| Гувернер | Rosângela Matheus | |
| Временска зона | GMT-3 | |
| ISO 3166-2 | BR-RJ | |
Рио де Жанеиро (Rio de Janeiro - Јануарска река на португалском) је име државе у југоисточном Бразилу. У држави се налази и истоимени град, један од највећих у Бразилу. Држава на истоку излази на атлантски океан, на сјеверу се граничи са државама Еспириту Санту и Минас Жераис, а на југу са државом Сао Пауло. Људе који долазе из ове државе зову флуминензе, а један од најпознатијих је био фудбалер Гаринча.
Садржај |
[уреди] Географија
Рио припада области Мата Атлантика, са рељефом ниских планина смјештених између горја Serra da Mantiqueira и атлантског океана, различите топологије, препуне залива, лагуна и тропских шума. Иако је Рио де Жанеиро једна од мањих држава у југоисточном региону Бразила, са 635 километара обале, трећа је по дужини обале, одмах иза Баије и Марањаоа.
[уреди] Геологија
Генерално земља у држави је прилично јалова. Области у којима је ипак могућа пољопривреда су Campos dos Goytacazes, Кантагало, Cordeiro и неки градови у долини ријеке Параиба ду Сул.
[уреди] Рељеф
Држава се по рељефу дијели на два дијела:
- Баишада Флуминензе (Baixada Fluminense - ниски Рио де Жанеиро), што представља дијелове државе испод 200 метара надморске висине и
- Сера Флуминензе (Serra Fluminense - планински Рио де Жанеиро) , који представља дијелове државе на преко 200 метара надморске висине.
Баишада Флуминензе покрива обалу, што представља половину површине државе. Област има различиту ширину идући од залива Иља Гранди (Ilha Grande) и Сепетиба (Sepetiba), ширећи се према истоку до ријеке Макаку. Област, затим пролази кроз град Рио де Жанеиро иза којег се дижу планине Тижука и Педра Бранка. Од залива Гуанабара до града Кабу Фриу, област се сужавајући и завршава.
Сера Флуминензе покрива унутрашњост државе, од ријеке Параиба ду Сул, која је граница са Минас Жераис, до Баишаде. Овај планински дио прекривају веома оштре планине serra dos Órgãos, са врхом Pico Maior de Friburgo (2 316 метара), затим планине Araras (врхови Pedra do Sino (2 263 метара) и Pedra-Açu (2 232 метара) ), serra da Estrela и serra do Rio Preto. Сјеверозапад државе покрива планина Mantiqueira, који се наставља масивом Itatiaia, са највишим врхом у држави, Agulhas Negras на 2 787 метара. На сјевероистоку се налазе много ниже планине и много блажи рељеф.
[уреди] Клима
Температуре на годишњем нивоу, варирају са веома топлим љетима. У обласи Баишаде доминира тропска клима са просјечном годишњом температуром од 24ºC и 1 250 милиметара падавина годишње.У планинским предјелима клима је тропска, али са хладнијим и кишнијим љетима и зимама. Просјечна температура у планинском дијелу државе је 16ºC са 2 000 милиметара падавине, годишње.
[уреди] Вегетација
Оригинална вегетација ових простора је промијењена због пољопривреде и сјече шуме. Тренутно, шума покрива само једну десетину државе и то углавном у планинској области. У Баишади, једина дрвена вегетација су мочварне шуме мангрове по заливима.
[уреди] Хидропотенцијал
Највећа ријека у држави је Параиба ду Сул, која извире у Сао Паоулу, и улијева се у атлантски океан, код мјеста São João da Barra. Њене главне притоке су Помба, Muriaé, Piabinha, Piraí и Paraibuna. Остале веће ријеке у овој држави су:
- Itabapoana (која чин границу са државом Еспириту Санту),
- Macabu која се улијева у лагуну Feia,
- Macaé,
- São João,
- Majé и
- Guandu
Обални дио државе је практично истачкан бројним лагунама. Најпознатије лагуне су:
- Feia,
- Araruama, највећа у држави,
- Saquarema,
- Maricá,
- Marapendi,
- Jacarepaguá,
- Родригу ди Фрејтас, задња три су у граду Рио де Жанеиро.
[уреди] Обала
Обала државе, а нарочито њен јужни дио, је практично испресјецан заливима. Најпознатији заливи су:
- Иља Гранди,
- Сепетиба,
- Marambaia и
- Гуанабара .
[уреди] Историја
[уреди] Насљедне капетаније
Рио де Жанеиро је настао од дијелова капетанија Томе и Сао Висенте. Између 1555 и 1567 територија је практично врвила од Француза, који су намјеравали направити колонију Француски Антарктик (France Antarctique). Како би спријечио окупацију Француза, у марту, 1565 године, Естасио де Са је подигао град Рио де Жанеиро.
У 17. вијеку, сточарство и плантаже шећерне трске су биле носиоци прогреса, а са открићем злата у 18. вијеку и драгог камења у Минас Жераису, Рио де Жанеиро је постао главна лука за извоз руде. Наслиједивши Салвадор, 1763 године, Рио де Жанеиро је постао пријестоница колонијалног Бразила.
Промјеном династија у Португалу, 1808 године, бивша португалска аристократија је дошла у Бразил, тачније у регион око града Рио де Жанеиро. Доласком аристократије, Рио де Жанеиро и околина је доживјела урбанистичке реформе, почеле су се стварати агенције за администрацију, судство, грађене су нове цркве и болнице, а основана је и прва банка у Бразилу Банку ду Бразил, као и регионалне новине Gazette do Rio of Janeiro. У годинама које слиједе настали су ботанички врт, војна академија и многе образовне инситуције.
[уреди] Неутрални град
1834 године град је изузет из провинције, и даље фигуришући као пријестоница, а остатак територије је постао посебна провинција са новом пријестоницом Нитерој. По проглашењу републике Бразил, провинције су постале државе, а неутрални град, савезни дистрикт. Пребацивањем пријестонице у Бразилију, 1960 године, град Рио де Жанеиро је постао држава Гуанабара.
[уреди] Нова држава Рио де Жанеиро
1975, државе Гуанабара и Рио де Жанеиро су спојене у једну под називом Рио де Жанеиро, са градом Рио де Жанеиро, као главним градом. Дотадашњи симболи државе Рио де Жанеиро су задржани, са додавањем симбола државе Гуанабара.
[уреди] Грб
Орао на застави је симбол Бразилске краљевске породице, а у позадини стијена под називом Божији Прст (португалски: Dedo de Deus), која се за ведрих дана види и из града Рио де Жанеиро. Грб обрубљује пољопривредно богатство државе шећерна трска лијево, и кафа десно
[уреди] Становништво
- бијелци - 54.7% (португалског, италијанског, холандског и њемачког поријекла)
- мулати - 33.5%
- црнци - 10.6% (Банту и Јоруба поријекла)
- домороци индијанци - 0.3%
- азијати - 0.2%
[уреди] Економија
Рио де Жанеиро, као држава има другу по величини индустрију у федерацији, послије Сао Паула. Већина индустрије је везана за нафту и рафинерије, хемијску индустрију, као и бродоградњу. Неке од најпознатијих бразилских компанија имају сједиште у Рио де Жанеиру, као што су Петробрас (Petrobrás), највећа нафтна компанија, и Банку ду Бразил (Banco do Brasil) највећа банка. Доходак државе је изнад државног просјека и може се поредити са доходцима држава као што су Чиле, Ирска, Португал и Данска (прилично исте величине као и ова држава).
[уреди] Спољашње везе
| Државе Бразила |  |
|---|---|
| Акри | Алагоајс | Амапа | Амазонас | Баија | Сеара | Еспириту Санту | Гојас | Марањао | Мату Гросу | Мату Гросу ду Сул | Минас Жераис | Пара | Параиба | Парана | Пернамбуко | Пјауи | Рио де Жанеиро | Рио Гранди ду Норти | Рио Гранди ду Сул | Рондонија | Рорајма | Санта Катарина | Сао Пауло | Сержипи | Токантинс | |
| Савезни дистрикт: Савезни дистрикт Бразила | |
