Куба

Из пројекта Википедија

Координате: 20°-23° СГ Ш, 74°-84° ЗГД Република Куба је архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Северно од кубе се налазе Сједињене Америчке Државе и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.

Садржај 1 Историја 2 Политика 3 Економија 3.1 Туризам 4 Провинције 5 Географија 5.1 Земљиште 5.2 Клима 6 Демографија 6.1 Расна структура 6.2 Старосна структура 6.3 Религија 6.4 Језици 7 Култура 7.1 Празници 8 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Кубе.

Кубу и њено индијанско становништво (Таино, Сибони и Ганајатаби) окупирали су Шпанци у шеснаестом веку. Борба за независност колоније је почела 1868. и наставила је током деветнаестог века до шпанско-америчког рата 1898. године. САД су окупирале острво и држале га до независности 1902. године, а и након тога су имале највећи утицај на острву.

Ернесто Че Гевара, Фидел Кастро, Раул Кастро и њихова побуњеничка армија су били једна од многих партизанских група које су се супроставиле диктатору Батисти. Кастров 'Покрет 26. јул' је преузео власт на Куби 1959. године, након победе над Батистиним оружаним снагама. У време када је Батиста срушен, 75% кубанске земље је било у власништву странаца (највише држављана Сједињених Америчких Држава).

Нова револуционарна влада је извршила земљишне реформе и национализовала већину власништва страних компанија. Резулатат тога је био погоршање односа са САД. Кастро се декларисао као комунист, објавивши да ће на Куби направити социјалистичко друштво. Нова влада, вођена Комунистичком партијом Кубе, је започела реформе какве је Кастро и обећао. Здравство и школство су постали бесплатни за све грађане Кубе.

Неколико наредних деценија Куба је добијала значајну помоћ Совјетског Савеза, највише преко размене шећера за нафту коју је Куба даље пласирала на светско тржиште. У то време Куба је подржавала комунистичке покрете у Латинској Америци: (Никарагва, Ел Салвадор, Гватемала и Чиле) и Африци: (Ангола, Мозамбик и Етиопија). Само у Анголи Куба је имала 50.000 распоређених војника.

Распадом Совјетског Савеза 1991. године, Куба је доживела тежак економски ударац и проглашен је "специјални период" опоравка. Иако су ИМФ и Светска банка одбиле да пруже помоћ Куби, кубанска привреда се није урушила и, иако су економски показатељи и даље нижи него 1989. године, осећа се спор, али стабилан економски напредак. Кубанска привреда се данас састоји од три најважнија дела: пољопривреде (дуван, шећер, лимун), рударства (никл) и туризма.

Кубански највећи трговински партнери су Шпанија, Канада, Француска, Италија, Енглеска и Јапан. Американци су прогласили трговински ембарго против Кубе, који се односи на извоз све робе (осим лекова и хране) на Кубу. Највећи број путовања Американаца на Кубу је забрањен (туристичка путовања су забрањена законом). Американци који путују на Кубу, то чине кришом, путујући преко Мексика, Канаде или Бахама.

[уреди] Политика

Куба је комунистичка држава, или парламентарна република предвођена Комунистичком партијом. Фидел Кастро је на челу државе и владе од 1959. године. Он је шеф државе, шеф владе, први секретар Кубанске комунистичке странке, као и врховни заповедник Кубанских оружаних снага.

Кубански једнопартијски парламент, Asamblea Nacional del Poder Popular (Национално окупљање људске моћи), има 609 чланова. Они се бирају на рок од 5 година. Комунистичка странка је једина политичка странка на Куби која је легална. Она држи водеће функције у управи земље, укључујући и судство. Остала политичка питања укључују илегалну емиграцију кубанаца у САД, економски ембарго који је САД наметнуо Куби и затварање политичких дисидената који су у опозицији према власти.

[уреди] Економија

Економија Кубе је под централним надзором политичке власти. У последњих неколико година спроведене су мање реформе да би се смањила неликвидност, повећала учинковитост подузећа и отклонила стална несташица хране и још неких основних средстава.

У раздобљу од 1989. до 1993. године БДП је пао за 35%, као резултат распада СССР-а, највећег Кубанског трговачког партнера. Након лаганог опоравка у следећих неколико година, 1999. године БДП је повећан 6,3%, као резултат великог успона туризма.

[уреди] Туризам

Економија Кубе се нагло развија због туризма који се сваке године све више повећава. Средином 1990-тих, туризам је постао примарна грана економије у Куби.

Многи званичници из Кубе говоре како је туризам "срце кубанске економије", а туризам је један од главих преокупација кубанске организације за развој.

Око 1,6 милиона туриста посетило је Кубу 1999. године, што је економију обогатило за 1,9 милијарди долара. Процене за 2000. годину су још веће. У популарне туристичке дестинације се укључују Варадеро, Кајо Коко и Хавана.

[уреди] Провинције

Куба је подељена у 14 провинција и 169 општина, и једном специјалном општином: Исла де Хувентуд.

Исла де Хувентуд Пинар дел Рио провинција Хавана (Havana) Сиудад де ла Хавана (град Хавана) Матанзас Сјенфуегос Виља Клара Санкти Спиритус	Сиего де Авиља Камагеј Лас Тунас Гранма Холгуин Сантјаго де Куба Гуантанамо

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Кубе.

Острво Куба је највеће острво на Карибима. Држава Куба се састоји од целог острва Куба и мањих оближњих острва, изузимајући залив Гуантанамо, војну луку која је изнајмљена Сједињеним Државама од 1903. године. Острво Куба је шеснаесто острво по величини на свету.

Острво је највећим делом у равници, са брдима и планинама у југоисточном делу и највишим врхом Пико Реал де Туркино на 2.005 m. Острвска клима је тропска. Сушна сезона је од новембра до априла, а кишна од маја до октобра.

Хавана је главни и највећи град на Куби. Други већи градови су Сантјаго де Куба и Камагвеј. Неки од познатијих мањих градова су Баракоа који је прво шпанско насеље на Куби, као и Тринидад и Бајамо.

[уреди] Земљиште

Тло Кубе углавном чине низије које се према унутрашњости земље благо издижу све до највише тачке Пико Туркино, која износи 2.005м. Обале су изобличене бројним мањим и већим заливима. Дужина обале износи 3.740км. Најдужа река је Рио кото на североистоку (240км) и пловна је само половином своје дужине.

[уреди] Клима

Клима Кубе је тропска и погодна је за узгој жећерне трске. Средња годишња температура је 25°C, са екстремним летним врућинам и влажности ваздуха праћена ветровима који дувају из суптропских зона ка екватору. Већи део годишњих падавина (у просеку 1.320мм) излучи се током мокре сезоне која траје од маја до октобра. У авгасту, септембру и октобру повремени су и урагани.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Кубе.

Староседиоци Кубе су Сајбонеји, Гванахатабеји и Арараци. На територији Кубе живи око 11.050.700 становника. Велик број Кубанаца живи у иностранству, углавном на Флориди (САД) око 1.000.000. У последних педесет година стопа раста броја становника износи 4,3 промила. Просечна густина насељености је 96 становника/км2. У урбаним подручјима живи 77%, а у руралним 23% становништва.

Куба је мултирасно друштво. Највећа организована религија је католичанство. Сантерија је религија која је мешавина старих афричких религија и католичанства, и широко је распрострањена на Куби. По процени из 2000. године, природни прираштај у Куби је 0.39%. Званично, Куба је атеистичка држава.

[уреди] Расна структура

Данас око 37% кубанске популације чине белци, око 11% чине црнци, а сви остали су мелези (51%) што је главна потврда непостојања расизма.

• Mелези 51%,
• Белци 37%,
• Црнци 11%,
• Kинези 1%.

[уреди] Старосна структура

Просечан животни век Кубанца је 75,6 година (78,1-жене; 73,3-мушкарци). Стопа писмености је 95,7% (95,3%-жене; 96,2%-мушкарци).

• 0-14 година: 21% (мушкарци 1,221,602; жене 1,157,846)
• 15-64 година: 69% (мушкарци 3,849,135; жене 3,829,599)
• 65 година и више: 10% (мушкарци 503,711; жене 580,104) (2000, процена)

[уреди] Религија

Куба је за разлику од земаља Централне и Јужне Америке мање религиозна. У 1980. години готово половину популације чинили су атеисти, а 40% римокатолици; остатак су чинили протестанти, а заступљена су и традиционална афричка веровања. Доста Кубанаца припада и католичанству и традиционалној афричкој религији. Они су припадници религије Сантерија.

[уреди] Језици

Шпански језик је званични језик и говоре га сви Кубанци, иако постоје незнатне разлике у дијалектима три кубанске регије. Кубански шпански језик је углавном једнак јужноамеричком, међутим постоје речи и изрази у говору Кубанаца који су својствени само њима. Нпр. rembambaramba (=слободно за све); amarillo (=саобраћајац) и сл. Енглески језик је популаран, његово учење у средњим школама је обавезно. Кубанци који су похађали школу за време бившег Совјетског Савеза говоре и руски језик.

[уреди] Култура

• Списак Кубанаца

[уреди] Празници

Датум	Назив
1. јануар	Дан ослобођења
24. фебруар	Почетак другог Кубанског рата за независност 1895.
1. март	Годишњца напада на Председничку палату 1957.
8. март	Дан жена
19. април	Годишњица одбране у Заливу Свиња
1. мај	Празник рада
26. јул	Дан националне побуне
8. октобар	Годишњица смрти Ернеста Че Геваре 1967.
10. октобар	Почео Први Кубански рат за независност 1868.
28. октобар	Годишњица смрти Камила Циенфуегоса
27. новембар	Годишњица егзекуције осам студената медицине од стране Шпанске колонијалне владе 1871.
7. децембар	Годишњица смрти Антона Мацеа 1896.

[уреди] Спољашње везе

• Амерички Стејт департмент о Куби
• CUBANET Чланци независних новинара и изводи из кубанске и међународне штампе
• Гранма Новине КП Кубе
• Encuentro en la Red Независне вести и вести из кубанске културе
• Cubaweb Званична презентација Кубанске владе
• No Castro nor his regime Интернет страница анти-кастровске опозиције
• Free Cuba Foundation Интернет страница подршке куманским дисидентима
• CANF Кубанско.америчка национална фондација, највећа кубанска политичка партија у егзилу
• Чланак Питера Тафе на Socialistworld.net
• Подаци о кубанским дисидентима
• Movimiento Humanista Evolucionario Cubano (Кубански еволуционарни хуманистички покрет)
• Cuba AIDS Project HIV и AIDS на Куби
• Шпанија и Шпанци Савремена мишљења о кубанском устанку
• Wikitravel Guide Туристички водич
• Cuba-Pictures.com Фотографије са Кубе
• Kuba-Cuba.com Водич кроз кубанске линкове.
• Cuba Study Tour Професор географије износи своја искуства и импресије о Куби
• UN HDI Human Development Index за Кубу из УН
• [1] Кубански анархизам: историја покрета
• Cuba travelogue — Havana, Varadero, Trinidad, Vinales, Pinar del Rio, Cayo Largo