Web Analytics
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions Википедија:Сјајни текстови/Август - Википедија

Википедија:Сјајни текстови/Август

Из пројекта Википедија

Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар

Данас је петак, 22. децембар 2006

[уреди]

Изабране годишњице за август

Изабрани чланак за 1. август

Месец

Месец ( лат. Luna) је Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km, тако да светлост с Месеца на Земљу стиже за 1,25 секунде. Месец се креће око Земље по елиптичној стази средњом брзином од 1,02 km/s, и прелази дневни лук од 13 ступњева и 10 минута. Месечева стаза подлеже јаким температурним вибрацијама које узрокује Сунце, па се нагиб стазе према еклиптици у току 173 дана мења од 5 ступњева до 5 ступњева и 18 минута. Месец је чврсто небеско тело полупречника 3473,3 km, и по површини је 14 пута, по обиму 50 пута, а по маси 80 пута мање од Земље. Убрзање силе теже је на Месецу 6 пута мање него на Земљи. Око своје осе се обрне за 27 дана, 7 сати и 11,5 секунда (сидерална стаза). Због сталног мењања положаја према Сунцу и Земљи различито је осветљен, па се са Земље могу уочити четири фазе:

...даље...


{{Изабрани чланак за 1. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 2. август

Пад Цариграда

Пад Цариграда је освајање Цариграда, главног града Византије, од стране војске Отоманског царства у уторак 29. маја 1453. године. Овај догађај је значио пад Византијског царства, иако су се неке земље (деспотовина Мореја и царство у Трапезунту) одржале још неколико година. Пад Цариграда имао је далекосежне последице, јер су се Турци коначно утврдили на Балкану и више их ништа није могло спречити у њиховом походу на Европу, који ће се окончати тек под Бечом 1683. године. Поред тога, Западну Европу су преплавили учени људи из Византије који су са собом донели знања из антике и са Истока, што ће касније довести до појаве Хуманизма и Ренесансе.

...даље...


{{Изабрани чланак за 2. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 3. август

Дон Кихот је витез у чијем је тужном лицу Сервантес сабрао слику свога доба. Он је племић са мало земље и са славним успоменама. Истеривање Мавара захтевало је многе оклопљене јунаке. Они витешки редови од Алсантаре и Сантјага, од Монтесе и Салатраве били су елитни батаљони шпанске моћи у епохи ширења империје. Но потом их је било и сувише много који су се враћали. Прошло је доба подвига, а на двору и у новој управи није било довољно положаја. Задатак витешких редова завршен је, те су разрешени или су изгубили моћ.

...даље...


{{Изабрани чланак за 3. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 4. август

Один

У почетку постојао је свет на северу који се звао Нифлхајм (Niflheimr), у средини тог света постојао је бунар зван Хвергелмир, из кога је текло 12 река: Свавл, Гунтра, Фиорм, Фимбул, Тул, Слид, Хрид Слиг, Илг, Вид, Лајпт и Гиол. На југу постојао је још један свет, Мјуспелхајм (Muspellheimr), светао и врућ, одбојан свет граница коју је чувао Сурт (Surtr) са пламеним мачем. Хладноћа и Топлота су се надметале једна против друге. Из Нифлхајма текла је отровно ледена река звана Еливагар, која се претварала у лед и тако таложила једна преко друге у Гинунгагапу (амбису), или другачије званом амбисом свих амбиса, који је био окренут према северу; али са југа топлота је зрачила из Мјуспелхајма.

...даље...


{{Изабрани чланак за 4. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 5. август

Ги де Мопасан

Анри-Рене-Албер-Ги де Мопасан (5. август, 1850. - 6. јул, 1893.), је био француски реалистички писац.

Мопасан је рођен у Шато де Мироменил (Château de Miromesnil), код Дјепа (Dieppe) у Француској. Писао је приповетке и романе. Његове приповетке одликује економичан стил и вештина којом су заплети у њима разрешавани. Данас се неке његове приповетке сврставају у жанр хорора.

...даље...


{{Изабрани чланак за 5. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 6. август

Карта старог Египта

Пре око 5.000 година на обалама реке Нил у северној Африци развијала се по много чему невероватна цивилизација старог Египта. Њен развој је трајао преко 3.000 година - дуже него иједне друге цивилизације у светској историји. Данас је Египат једна од најразвијенијих и најутицајнијих арапских држава и налази се између Африке и Блиског истока. Египат има историју дугу 6.000 година и многе туристичке атракције - пре свега пирамиде као једино преостало од седам светских чуда, затим огромни кип Сфинге, гробницу краља Тутанкамона и многе друге.


...даље...


{{Изабрани чланак за 6. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 7. август

Поглед на површину Венере

Венера је другa по удаљености планета од Сунца. Венера је удаљена 0,72 АУ или 108.200.000 km од Сунца, има пречник 12.103,60 km и масу 4,869×1024 kg. Венера је треће тело по сјају на небу, после Сунца и Месеца.

Венера је добила име према римској богињи лепоте, коју су Грци звали Афродита. Позната је и под именом звијезда Даница или јутарња звијезда, јер је видљива пре изласка Сунца на источном небу и одмах након заласка Сунца на западном небу.

...даље...


{{Изабрани чланак за 7. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 8. август

4. чин Охридске легенде

Охридска легенда је једини балет Стевана Христића, први пут изведен у Народном позоришту у Београду, 29. новембра 1947. Претходно је, 5. априла 1933. године, изведен само Први чин. Аутор је накнадно, у Москви, компоновао неке додатне, нове делове балета (Пролог, сцену Биљане и Марка из I чина, Variation A и B из II чина и допуну почетка IV чина), који је у тако допуњеном издању и изведен у Москви у музичком позоришту "К.С. Станиславски и В.Ј. Немирович-Данченко", 12. априла 1958. године.


...даље...


{{Изабрани чланак за 8. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 9. август

P - S - Cl
O
S
Se  
 
Име, симб., ат. бр. Сумпор, S, 16
Припада неметалима
Група, периода VIA, 3

Сумпор (S, латински sulphur) је неметал VIA групе. Стабилни изотопи сумпора су: 32S, 33S, 34S и 36S.

Сумпор је неопходан за живот човека. Улази у састав две аминокиселине као и у многа битна биолошка једињења, као што су на пример витамини. Важнија једињења сумпора су сумпорна киселина, сумпораста киселина, њихове соли, сумпор(IV)оксид и сумпор(VI)оксид. Пoзнати су и оксиди сумпора: S2O(I) , SO(II) и SO4(VI). ...даље...


{{Изабрани чланак за 9. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 10. август

Данило Бата Стојковић је био један од најпознатијих српских глумаца, и један од најбољих у 20. веку. Рођен је 11. августа 1934. године у Београду, а умро 16. марта 2002. године такође у Београду.

Бата је одрастао на Чубури, у породици угледног Алексе Стојковића, предратног велетрговца дрвима и угљем, кога пријатељи описују као аутентичну и импресивну личност. Бата је растао уз рођеног брата Жику, касније познатог београдског интелектуалца и публицисту. Глумачку каријеру започео је у ЈДП-у (1959), а 1962. постао је стални члан ансамбла Атељеа 212.

...даље...


{{Изабрани чланак за 10. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 11. август

Данило Бата Стојковић је био један од најпознатијих српских глумаца, и један од најбољих у 20. веку. Рођен је 11. августа 1934. године у Београду, а умро 16. марта 2002. године такође у Београду.

Бата је одрастао на Чубури, у породици угледног Алексе Стојковића, предратног велетрговца дрвима и угљем, кога пријатељи описују као аутентичну и импресивну личност. Бата је растао уз рођеног брата Жику, касније познатог београдског интелектуалца и публицисту. Глумачку каријеру започео је у ЈДП-у (1959), а 1962. постао је стални члан ансамбла Атељеа 212.

...даље...


{{Изабрани чланак за 11. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 12. август

Данило Бата Стојковић је био један од најпознатијих српских глумаца, и један од најбољих у 20. веку. Рођен је 11. августа 1934. године у Београду, а умро 16. марта 2002. године такође у Београду.

Бата је одрастао на Чубури, у породици угледног Алексе Стојковића, предратног велетрговца дрвима и угљем, кога пријатељи описују као аутентичну и импресивну личност. Бата је растао уз рођеног брата Жику, касније познатог београдског интелектуалца и публицисту. Глумачку каријеру започео је у ЈДП-у (1959), а 1962. постао је стални члан ансамбла Атељеа 212.

...даље...


{{Изабрани чланак за 12. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 13. август

Алфред Хичкок

Сер Алфред Џозеф Хичкок, KCB, (13. август 1899. – 29. април, 1980.) - британски филмски редитељ најпознатији по филмовима из жанра трилера. Почео је да режира у Енглеској под упливом немачког експресионизма, а од 1939. режира у Сједињеним Америчким Државама. У каријери дугој шест деценија режирао је преко 50 филмова и стекао статус једног од најпознатијих и најцењенијих филмских редитеља свих времена. Својом оригиналношћу и визионарством утицао је на велик број филмских редитеља, продуцената и глумаца.

...даље...


{{Изабрани чланак за 13. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 14. август

кларинет

Кларинет, скраћено Cl., дрвени дувачки инструмент са једноструким (простим) језичком од трске. Почетни део му је усник, кљунастог облика, на чију се равну страну, преко улазног отвора цеви, належе језичак, учвршћен на доњем крају металним обручем са завртњем. Цев има четири дела, који се увлаче један у други, а завршни је левкаст (тзв. корпус) и по ивици опточен металним прстеном. На цеви се налази велики број рупица, од којих се један део покрива јагодицама прстију, а остали поклопцима (тзв. клапнама) које се покрећу сложеним системом полуга. Механизам савременог кларинета је веома усавршен, као и извођачка техника, тако да он спада међу најбиртуозније инструменте по лакоћи с којом се могу изводити и крајње брзи и сложени тонски покрети.

...даље...


{{Изабрани чланак за 14. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 15. август

Иван Мештровић

Иван Мештровић (15. август 1883. – 16. јануар 1962.) је био хрватски вајар и архитекта. Међу највећим вајарима религиозних мотива од ренесансе до данас.

Мештровић је рођен у малом граду Врпоље у Славонији, али је своје детињство провео у селу Отавице у Далмацији (оба места су у то време припадала Аустро-Угарској). Као дете, Мештровић је слушао епску поезију, народне песме и историјске баладе, док је чувао овце. Рођен је у сеоској католичкој породици, а његова религиозност обликовала се под утицајем пучке религиозности, Библије и касног Толстоја.


...даље...


{{Изабрани чланак за 15. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 16. август

Иван Мештровић

Иван Мештровић (15. август 1883. – 16. јануар 1962.) је био хрватски вајар и архитекта. Међу највећим вајарима религиозних мотива од ренесансе до данас.

Мештровић је рођен у малом граду Врпоље у Славонији, али је своје детињство провео у селу Отавице у Далмацији (оба места су у то време припадала Аустро-Угарској). Као дете, Мештровић је слушао епску поезију, народне песме и историјске баладе, док је чувао овце. Рођен је у сеоској католичкој породици, а његова религиозност обликовала се под утицајем пучке религиозности, Библије и касног Толстоја.


...даље...


{{Изабрани чланак за 16. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 17. август

Иван Мештровић

Иван Мештровић (15. август 1883. – 16. јануар 1962.) је био хрватски вајар и архитекта. Међу највећим вајарима религиозних мотива од ренесансе до данас.

Мештровић је рођен у малом граду Врпоље у Славонији, али је своје детињство провео у селу Отавице у Далмацији (оба места су у то време припадала Аустро-Угарској). Као дете, Мештровић је слушао епску поезију, народне песме и историјске баладе, док је чувао овце. Рођен је у сеоској католичкој породици, а његова религиозност обликовала се под утицајем пучке религиозности, Библије и касног Толстоја.


...даље...


{{Изабрани чланак за 17. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 18. август

Иван Мештровић

Иван Мештровић (15. август 1883. – 16. јануар 1962.) је био југословенски и хрватски вајар и архитекта. Међу највећим вајарима религиозних мотива од ренесансе до данас.

Мештровић је рођен у малом граду Врпоље у Славонији, али је своје детињство провео у селу Отавице у Далмацији (оба места су у то време припадала Аустро-Угарској). Као дете, Мештровић је слушао епску поезију, народне песме и историјске баладе, док је чувао овце. Рођен је у сеоској католичкој породици, а његова религиозност обликовала се под утицајем пучке религиозности, Библије и касног Толстоја.


...даље...


{{Изабрани чланак за 18. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 19. август

из Кармине буране, класичног представника средњовековне (традиционалне) латинске књижевности

Латински се може изговарати на три начина: на тзв. класичан начин, на традиционалан начин или на италијански или неолатински начин.

Разлика класичног и традиционалног начина читања заснива се на различитом читању консонаната c и s, гласовних група ti, qu, ngu, su, аспированих консонаната: ch, ph, rh, th, као и дифтонга ae, oe.

Трећи и најмлађи изговор латинског језика је тзв. италијански начин. Овај начин изговора је данас званичан у Ватикану, па представља једини "живи" остатак латинског језика. Овај се изговор углавном поклапа са традиционалним изговором латинског језика, осим што су местимично приметни утицаји италијанског језика.

...даље...


{{Изабрани чланак за 19. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 20. август

Петар Велики

Петар I (9. јун 1672. – 8. фебруар 1725.) владао Русијом од 7. маја 1682. до своје смрти. Познат као Петар Велики (Пётр I Вели́кий, Pyotr Velikii), у почетку је владао заједно са својим слабим и болесним полубратом, Иваном V, који је умро 1696. Након Иванове смрти, Петар је владао сам до 1724. године, а потом влада заједно са својом женом, Катарином I Алексејевном. Спроводећи политику "западњаштва" и експанзије Петар је трансформисао Русију у водећу европску силу тог времена. Одбацио је титулу цара као примарну 1721. године заменивши је титулом "императора".

...даље...


{{Изабрани чланак за 20. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 21. август

Херцег Нови

Херцег Нови је основан 1382. године када га је босански краљ Твртко I Котроманић утврдио у жупи Драчевица у Топаљском заливу и назвао га Свети Стефан.

Један је од најмлађих градова на Јадрану и касније се називао и Нови, Castrum Novum, Castel Nuovo.... Своје данашње име добио је у вријеме владавине Херцег Стјепана Вуксић Косаче, када је доживио и највећи процват и развој. Турци га освајају 1482. године и, са кратким прекидом од 1538.-1539. године, када су га, на кратко, преузели Шпанци, владају њиме близу 200 година, све до 1687. године.


...даље...


{{Изабрани чланак за 21. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 22. август

обоа

Обоа, скраћено Ob., дрвени дувачки инструмент са двоструким језичком од трске. На први поглед је најсличнији кларинету, али се на почетном делу цеви налази још кратка метална цевчица у коју је уденут језичак, док је левкасто проширење на крају цеви видно мање него на кларинету. Звук који произилази из двоструког језичка помало је назалан и оштар, а сразмерно и продоран, због чега се обоа каткад назива и труба дрвених музичких инструмената. Међутим, овај инструмент може да звучи и нежно и топло, идилично и дирљиво, а то је и улога која јој се типично додељује у класичној музици. Такође, типична је за њега и мелодика оријенталног призвука (сцена у храму у опери Аида Ђузепеа Вердија), због асоцијације са инструментима сличне врсте (зурле и др.).

...даље...


{{Изабрани чланак за 22. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 23. август

обоа

Обоа, скраћено Ob., дрвени дувачки инструмент са двоструким језичком од трске. На први поглед је најсличнији кларинету, али се на почетном делу цеви налази још кратка метална цевчица у коју је уденут језичак, док је левкасто проширење на крају цеви видно мање него на кларинету. Звук који произилази из двоструког језичка помало је назалан и оштар, а сразмерно и продоран, због чега се обоа каткад назива и труба дрвених музичких инструмената. Међутим, овај инструмент може да звучи и нежно и топло, идилично и дирљиво, а то је и улога која јој се типично додељује у класичној музици. Такође, типична је за њега и мелодика оријенталног призвука (сцена у храму у опери Аида Ђузепеа Вердија), због асоцијације са инструментима сличне врсте (зурле и др.).

...даље...


{{Изабрани чланак за 23. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 24. август

Мирослављево јеванђеље (12. век)

Српски језик је стандардни језик у званичној употреби у Републици Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, а у културној је употреби у већем броју земаља широм света где постоје српске етничке заједнице.

Позната праисторија (неписана историја) српског језичког простора сеже у време индоевропске етничке и језичке заједнице. На простору од Украјине до Подунавља током неолита постојала је заједница људи данас позната под накнадно додељеним именом Индоевропљана.

Та се заједница пред крај неолита распала прво у две скупине: кентум и сатм. Прва група се налазила западније, а добила је име по класичном латинском изговору броја сто (centum), а по рефлексу палаталног гласа "к", које се развило у задњонепчани ("обични") глас "к".

...даље...


{{Изабрани чланак за 24. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 25. август

Мирослављево јеванђеље (12. век)

Српски језик је стандардни језик у званичној употреби у Републици Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, а у културној је употреби у већем броју земаља широм света где постоје српске етничке заједнице.

Позната праисторија (неписана историја) српског језичког простора сеже у време индоевропске етничке и језичке заједнице. На простору од Украјине до Подунавља током неолита постојала је заједница људи данас позната под накнадно додељеним именом Индоевропљана.

...даље...


{{Изабрани чланак за 25. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 26. август

Мирослављево јеванђеље (12. век)

Српски језик је стандардни језик у званичној употреби у Републици Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, а у културној је употреби у већем броју земаља широм света где постоје српске етничке заједнице.

Позната праисторија (неписана историја) српског језичког простора сеже у време индоевропске етничке и језичке заједнице. На простору од Украјине до Подунавља током неолита постојала је заједница људи данас позната под накнадно додељеним именом Индоевропљана.


...даље...


{{Изабрани чланак за 26. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 27. август

Сава Текелија

Сава Текелија (1761. -1842.), први Србин доктор права, оснивач "Текелијанума", председник Матице српске.

Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459.), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди.

Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 27. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 28. август

Сава Текелија

Сава Текелија (1761. - 1842.), први Србин доктор права, оснивач "Текелијанума", председник Матице српске.

Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459.), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди.

Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 28. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 29. август

Сава Текелија

Сава Текелија (1761. -1842.), први Србин доктор права, оснивач "Текелијанума", председник Матице српске.

Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459.), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди.

Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 29. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 30. август

Сава Текелија

Сава Текелија (1761. -1842.), први Србин доктор права, оснивач "Текелијанума", председник Матице српске.

Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459.), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди.

Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 30. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 31. август

Џон Роналс Руел Толкин

Џон Роналд Руел Толкин (John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.) је био професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.

Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.

...даље...


{{Изабрани чланак за 31. август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)




Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар
THIS WEB:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2006:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu