Википедија:Сјајни текстови

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да су најбољи на Википедији. Пре него што се постави овде чланак мора проћи кроз гласање због уредности, тачности, неутралности, и стила. Тренутно, Википедија на српском језику има 80 сјајниx чланaка, од укупно 40.231 на Википедији. Што значи да je сваки 500. чланак изабран. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних уколико прође процес гласања исто као и за одабир.

Мала бронзана звездица () у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

• Гласање
• Правила
• Сјајни чланци на другим Википедијама: af • ar • bg • bs • ca • cs • de • el • en • eo • es • is • it • fi • fr • he • hr • hu • id • ja • mk • nl • no • pl • pt • ro • ru • sk • sl • sv • tl • uk • vi • zh

[уреди] Уметност

Хорна · Флаута · Туба · Харфа · Обоа · Лимени дувачки инструменти · Песма Евровизије · Бијело дугме · Роботек · Галактичка Република · Охридска легенда · Џудас прист · Балкански шпијун

[уреди] Биографија

Микис Теодоракис · Химзо Половина · Гена Димитрова · Ђакомо Пучини · Сава Текелија · Милица Стојадиновић Српкиња · Милош Црњански · Михаил Васиљевич Ломоносов · Десанка Максимовић · Данило Киш · Ги де Мопасан · Бранко Ћопић · Џ.Р.Р. Толкин · Клара Цеткин · Гај Јулије Цезар · Вили Брант · Никола Пашић · Петар Велики · Слободан Милошевић · Милутин Миланковић · Михаило Петровић Алас · Димитрије Нешић · Џејмс Кук · Јован Цвијић · Никола Тесла · Чарлс Дарвин · Иван Мештровић · Данило Бата Стојковић · Алфред Хичкок

[уреди] Географија

Немачка · Маурицијус · Фарска Острва · Суботица · Гелзенкирхен · Берлин · Ливањско поље · Уједињене нације · Голи оток · Европска унија · Гернзи · Београд

[уреди] Књижевност

Изговори латинског језика · Дон Кихот

[уреди] Религија и митологија

Манастир Бањска · Нордијска митологија

[уреди] Природне науке

Алгоритам · Пи · Нуклеарна магнетна резонанција · Мачка · Сумпор · Месец · Меркур (планета)

[уреди] Друштвене науке

Лужички Срби · Либерализам · НЛО · Сквотирање

[уреди] Историја

Априлски рат · Битка код рта Матапан · Заливски рат · Пад Цариграда (1453.) · Блицкриг · Источни фронт у Другом светском рату · Свемирска трка

[уреди] Технологија

Немачки бојни брод Бизмарк · Аеродром „Никола Тесла“ · Берлински С-воз · Берлински У-воз

[уреди] Skvotiranje

Skvotiranje je zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika. Najčešće se zaposedaju dugo vremena prazni i zapušteni prostori, koji su u javnom vlasništvu ili čija je vlasnička situacija nejasna. U Srbiji je skvotiranje radi stanovanja odavno poznato pod nazivom bespravno useljenje, koji se koristi u zakonodavstvu. Postoji urbano skvotiranje, tj. useljenje praznih prostora, i ruralno skvotiranje, odnosno naseljavanje zemlje. Skvotiranje može biti sredstvo preživljavanja kao i politički čin. Zauzimanjem praznih stanova, skvoteri upražnjavaju svoje pravo na preživljavanje. Odbijajući da plate kiriju, skvoteri odbijaju zgrtanje profita na smeštaju, osnovnom uslovu za život ljudskog bića. Skvoteri smatraju da je duboko pogrešna ideja da pristojan smeštaj može imati samo onaj ko plati i veruju da je to osnovno ljudsko pravo, koje nije na prodaju. Skvotiranje podrazumeva reviziju koncepta privatne svojine, koja ne znači njeno ukidanje, ali podrazumeva ukidanje njene svemoći i uvodi obaveze vlasnika svojine u odnosu na zajednicu. Skvotiranje pruža priliku za uspostavljanje raznih inicijativa, bez prevelikih resursa i nepotrebne birokratije.

dalje ...

[уреди] Гернзи

Београд ( изговор) је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи, први пут се спомиње као праисторијска Винча 4800. пне. Населили су га Келти у 3. веку, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Словенско име Beligrad (форма Beograd) је први пут забележена у 878. нове ере. Главни град Србије је од 1403 године и био је престоница разних Јужнословенских држава од 1918 па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду, по попису становништва из 2002, је 1,576,124.^[1]. Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истамбула, Атине и Букурешта.