Микис Теодоракис

Из пројекта Википедија

Микис Теодоракис (грчки: Μίκης Θεοδωράκης) је савремени грчки композитор и вођа покрета отпора против војне хунте у Грчкој током друге половине двадесетог века.

Микис Теодоракис
Микис Теодоракис 2004.
рођен:	29. јул, 1925. Хиос, Грчка

Садржај

1 Биографија
2 Опус
3 Повезнице

[уреди] Биографија

Савремени грчки композитор, рођен 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој. Од младости фасциниран музиком, самоуко је написао песме још као дете без икаквог инструмента. У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао први концерт када је имао 17 година.

Након активног учешћа у отпору против окупатора у II светском рату, када је тешко мучен, уписује се на Атински Конзерваторијум у класу Филоктитиса Економидиса (Φιλοκτητης Οικονομιδης), а касније и на Конзерваторијум у Паризу, где учи музичку анализ у класи Оливијеа Месаиена (Oliviera Messiaena) и дириговање код Еужена Бигоа (Еugen Bigot). Ово време проведено у Паризу је период богатог стваралаштва.

Његова прва симфонијска дела, Концерт за клавир, Прва Свита, Прва Симфонија су доживеле међународни успех. 1957. године осваја златну медаљу на Московском Музичком Фестивалу, а 1959. га Дариус Мило (Darius Milhaud) предлаже за Америчку Копли (Copley) Музичку награду за Најбољег Композитора Године након праизведбе његовог балет Антигона у Краљевској Опери Ковент Гарден у Лондону.

Теодоракис се враћа у Грчку, назад својим коренима, правој грчкој музици, и пошуње културну револуцију у својој земљи циклусом песама Епитафиос. Са делима базираним на највећим примерима грчке и светске поезије Епифанија, Мали Киклади, Аксион Ести, Маутхаусен, Романсеро Гитан, Ромиосини враћа грчкој музици достојанство и развијајући концепт метасимфонијске музике, постаје светски признат уметнички геније и највећи грчки живи композитор.

Оснива Атински Мали Оркестар и Музичко Друштво Пиреја и изводи много концерата, а 1963. оснива Ламбракисову Демократску Младеж и постаје њен председник. 1964. је изабран за посланика у грчком Парламенту.

1967. године, фашистичка хунта осваја власт у Грчкој. Теодоракис одлази у подземље и оснива Патриотски фронт. Држава издаје Војни Декрет бр. 13, којим се забрањује извођење, па чак и слушање његове музике. Теодоракис је ухапшен, затворен, мучен и прогнан у Затун са женом Мирто и двоје деце Маргаритом и Јоргосом. Касније је пребачен у концентрациони камп Оропос. Међународни покрет солидарности на челу са познатим уметницима као Дмитри Шостакович (Дмитрий Шостакович), Леонард Бернштајн (Leonard Bernstein), Артур Милер (Arthur Miller) и Хари Белафонте (Harry Belafonte) успева да избави Теодоракиса и да му се преиначи казна у изгнанство, до чега долази 1970. године.

У изгнанству, Теодоракис се бори за свргавање хунте и за јединство отпора. Широм света држи хиљаде концерата као део борбе за повратак демократије у Грчку. Постао је универзални симбол борбе против диктатора.

Након пада хунте, Теодоракис се тријумфално враћа у Грчку, где наставља свој рад и води концертне туре, како по Грчкој, тако и широм света. Неколико пута је биран за посланика у Парламенту (1981.-1986. и 1989.-1993.) и две године (1990.-1992.) био министар у Влади Константина Мицотакиса (Κονσταντινος Μιτσοτακης). Након тога, две године је био главни музички директор Хора и Оркестра Хеленског Радија и Телевизије (ΕΡΤ).

Микис Теодоракис у својим делима комбинује посебан уметнички таленат са дубоком љубављу према Грчкој. Окренут је и подизању опште свести човечанства о људским правима, о животној средини и потреби за миром. Из овог разлога је и основао Грчко-турско Друштво Пријатељства са познатим турским певачем музичарем Зилфијем Ливанелијем (Zülfü Livaneli).

Одлуком француског председника Франсоа Митерана, 1996. Теодоракис добија Орден Легије Части Француске Републике.

Одлуком Скупштине Града Новог Сада, од 1. фебруара 2004. године, Микис Теодоракис је почасни грађанин Новог Сада. Овај статус је знак захвалности маестру што је поклонио Српском народном позоришту нотни материјал и права за извођење балета „Грк Зорба”, која је на сцени СНП-а, без прекида, од 1994., постала једна од култних представа новосадског балета, као и зато што се у току бомбардовања 1999., залагао за престанак дејстава и посебно осуђивао нападе на Нови Сад.

[уреди] Опус

Микис Теодоракис је написао преко 1000 песама и циклуса песама, незаборваних мелодија које су постале трајно наследство грчке музике. То су песме Sto periyali, Kaimos, Aprilis, Doxa to Theo, Sotiris Petroulas, Lipotatkes, Stis Nihtas to Balkoni, Agapi mou, Pou petaxe t'agori mou, Anixe ligo to parathiro, O Ipnos se tilixe, To yelasto pedi, Dendro to dendro, O Adonis и многе, многе друге.

[уреди] Симфонијска дела

Симфонија No. 1 (Proti Symfonia) (1954.-1959.)
3 Оркестарске свите (1958.)
Клавирски концерт (1981.)
Симфонија No. 2 (Песма Земље) за дечији хор, клавир и оркестар (1981.)
Симфонија No. 3 (Византијске Химне) за сопран, хор и окрестар (1983.)
Симфонија No. 7 (Пролећна Симфонија) за 4 солиста, хор и оркестар (1986.-87.)
Симфонија No. 4 за сопран, мецосопран, наратора, хор и симфонијски оркестар без гудача (1996.)
Рапсодија за гитару и оркестар (1996.)
Рапсодија за виолончело и оркестар (1996.)
многа дела камерне музике

[уреди] Кантате и ораторијуми

Axion Esti (текст: Одисеас Елитис) (1960.)
Pnevmatiko Emvatirio (Марш Духа на текст Ангелоса Сикелианоса) (1969.)
Canto General (текст: Пабло Неруда) (1981./82.)
Садукејска пасија (Kata Saddukaion Pathi на текст Михалиса Кацароса) за тенор, бас, хор и оркестар (1982.)
Литургија No. 2 (Деци убијеној у рату на текст Тасоса Ливатидиса и Микиса Теодоракиса) за хор [[a capella]] (1982./83.)
Lorca за глас, соло гитару, хор и оркестар (према Romancero Gitan)
Canto Olympico (за Олимпијске Игре у Барселони 1992.)

[уреди] Балети

Грчки Карневал (1953.)
Le Feux aux Poudres (1958.)
Les Amants de Teruel (1959.)
Eлектра (1963.)
Седам грчких игара (хор: Морис Бежар [Maurice Béjart]) (1985.)
Алексис Зорбас (Грк Зорба) (1987./88.)

[уреди] Опере

Костас Кариотакис (Κόστας Καριοτάκης) (1984./85.)
Медеја (Μήδεια)(1988./90.) - посвећена Ђузепеу Вердију
Електра (Ηλέκτρα) (1995./96.) - посвећена Ђакому Пучинију
Антигона (`Αντιγόνη) (1996.) - посвећена Винћенцу Белинију
Лизистрата (Λυζιστράτη) (1990./2000.)

[уреди] Сценска музика

[уреди] Класичне грчке трагедије

Ippies (Аристофан) (1979.)
Orestie: Agamemnon - Choephores - Eumenides (Есхил) (1986./88.)
Hekabe (Еурипид) (1987.)
Antigone (Софокле) (1990.)
Promithefs Desmotis (Есхил) (1992.)
Midea (Еурипид) (2001.)
To Tragoudi tou nekrou Adelfou (Балада мртвом брату) музичка трагедија (Микис Теодоракис) (1960./61.)

[уреди] Савремена дела грчких аутора

Omorphi Poli (Дивни Град) ревија (Бост, Христодулу, Христофелис и други) (1961./62.)
I Yitonia to Angelon (Четврт Анђела) музичка драма (Јаковос Кабанелис) (1963.)
Magiki Poli (Зачарани Град) ревија (Теодоракис, Перијалис, Кацарос) (1963.)
Antigoni stin Filaki (Антигона у затвору) драма (Јанис Рицос) (1971.)
Prodomenos Laos (Издани Народ) музика за позориште (Вангелис Гуфас) (1975.)
Echtros Laos (Непријатељски Народ) драма (Јаковос Кабанелис) (1975.)
Christophorus Kolumbus (Христифор Колумбо) драма (Никос Казанцакис) (1975.)
Kapodistrias драма (Никос Казанцакис) (1976.)
O Allos Alexandros (Други Александар) драма (Маргарита Лимбераки) (1977.)
Papflessas представа (Спирос Мелас) (1979.)

[уреди] Дела светских аутора

Enas Omiros (Талац) драма (Брендан Бехан) (1961.)
Das Sauspiel трагикомедија (Мартин Валсер) (1975.)
Polites B' Kategorias (Грађани друге класе) драма (брајан Фрил) (1978.)
Caligula драма (Албер Ками) (1979.)
Perikles трагедија (Вилијам Шекспир) (1980.)
Macbeth трагедија (Вилијам Шекспир) (1994.)

[уреди] Филмска музика

I'll meet by Moonlight (1960.)
Honeymoon (1960.)
The Shadow of the Cat (1961.)
Five Miles to Midnight (1961.)
Elektra (1962.)
Phaedra (1962.)
Les Amants de Téruel (1964.)
Zorba the Greek (1964.)
Z (1969.)
Stage of Siege (1972.)
Serpico (1973.)
Сутјеска (1973.)
Iphigenia (1977./78.)
The Man with the Carnation (1980.)

[уреди] Циклуси песама

Epitaphios
Archipelagos
Politia
Epiphania
The Hostage
Mykres Kyklades
Mauthausen
Romiossini
Sun and Time
Songs for Andreas
Mythology
Night of Death
Ta Lyrika
The Quarters of the World
Dionysos
Phaedra
Mia Thalassa
и многи други

Based on the researches of Guy Wagner, Chairman International Theodorakis Foundation FILIKI and Asteris Koutoulas, Author of: O Mousikos Theodorakis, Kimena - Ergigraphia - Kritikes