1. фебруар
Из пројекта Википедија
1. фебруар (1.2.) је 32. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 333 дана (334 у преступној години).
Садржај |
[уреди] Догађаји
Јан. - Фебруар - Март | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1748. - Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996.
- 1793. - Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији.
- 1840. - У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету.
- 1893. - Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију отворио први филмски студио у свету.
- 1896. - Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој.
- 1901. - У Београду изашао први број "Српског књижевног гласника", часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба.
- 1918. - Топовским пуцњем са крстарице "Санкт Георг" означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки Которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустро-Угарске у Првом светском рату.
- 1924. - Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету.
- 1942. - Вођа норвешких нациста Видкун Квислинг постао председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
- 1946. - Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација.
- 1946. - Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.
- 1974. - У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи.
- 1979. - Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава.
- 1990. - Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране.
- 1991. - У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи.
- 1992. - Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин потписали, у Кејмп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен "хладни рат".
- 1995. - Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове.
- 1996. - Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.
- 2000. - Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва.
- 2002. -
- На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу.
- Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност.
- 2003. - У несрећи спејс-шатла "Колумбија" који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута.
- 2006. - Русија чека одлуку Хага о лечењу бившег југословенског председника Слободана Милошевића у Москви.
[уреди] Рођења
- 1768. - Жак Александар Бернар Лористон, француски маршал и дипломата. († 1828).
- 1895. - Џон Форд, амерички редитељ.
- 1902. - Јован Карамата, српски математичар. († 1967).
- 1931. - Иајудин Ахмед, бангладежански политичар.
- 1969. - Габиел Батистута, аргентиски фудбалер.
[уреди] Смрти
- 1328. - Карло IV Лепи, краљ Француске (*1294)
- 1650. - Рене Декарт, француски филозоф, математичар и физичар.
- 1905. - Освалд Ахенбах, немачки сликар (* 1827.)
- 1908. - Карлос I, португалски краљ.
- 1966. - Бастер Китон, амерички филмски глумац и режисер.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: