Госпић

Из пројекта Википедија

Координате: 44.547° СГ Ш, 15.375° ИГД Госпић је град у Хрватској, средиште Личко-сењске жупаније као и седиште Госпићко-сењске бискупије.

Садржај 1 Географски положај 2 Становништво 3 Дан Града Госпића 4 Грб и застава Града Госпића 5 Историја 5.1 Цркве Госпићког деканата на подручју града Госпића 6 Спољашње везе

[уреди] Географски положај

Град Госпић, град у средишњем делу Лике, смештен уз реку Новчицу. Простире се на површини од 967 km², димензија cca 42 km² у смеру југоисток-северозапад и ca 33 km у правцу североисток-југозапад.

[уреди] Становништво

Законом о подручјима жупанија, градова и општина у Републици Хрватској утврђен је назив, подручје и седиште Града Госпића, као и друга питања од важности за територијално уређење јединице локалне самоуправе. Границе подручја Града иду катастарским границама рубних насеља која улазе у његово подручје. Насеље Госпић има 5795 становника. У састав Града укључена су и приградска насеља која с градским насељима чине економску целину те су с њима повезана дневним миграцијским кретањима и свакодневним потребама становништва од локалног значаја. Град Госпић чини 51 насеље и то :

Алексиница, Барлете, Билај, Брезик, Брушане, Будак, Бужим, Дебело Брдо И, Дебело Брдо ИИ, Дивосело, Доње Пазариште, Дреновац Радучки, Госпић, Калиновача, Канижа Госпићка, Кланац, Крушчица, Крушковац, Кукљић, Лички Читлук, Лички Рибник, Лички Осик, Лички Нови, Мала Плана, Медак, Могорић, Мушалук, Новоселије, Новосело Трновачко, Новосело Билајско, Орнице, Острвица, Отеш, Павловац Вребачки, Почитељ, Подастрана, Подоштра, Поповача Пазаришка, Растока, Ризвануша, Смиљан, Смиљанско Поље, Широка Кула, Трновац, Ваганац, Велика Плана, Велики Житник, Врановине, Вребац, Завође, Жабица.

[уреди] Дан Града Госпића

Дан Града Госпића је 22. јула - празник Свете Марије Магдалене и обележава се свечано.

[уреди] Грб и застава Града Госпића

Грб Града Госпића има облик полукружнпг штита. У полукружном штиту, на црвеном пољу, налази се сребрни вук у борбеном положају. Вук у десној шапи држи мач сребрне оштрице и златне дршке.

Застава Града Госпића је правоугаоног облика. Однос дужине и ширине је 2:1. У средини заставе, на пресеку дијагонала налази се обострано грб Града Госпића. Висина грба је 2/3 ширине заставе.

[уреди] Историја

Подручје Госпића и његове околине насељено је од праисторије, у старије камено доба и у бронзано и гвоздено доба. Доказ томе су бројни археолошки налази, што се посебно односи на племе Јапода.

У античко доба, овај простор је обележен једном од најзначајнијих прометних комуникација што је из унутрашњости Siscia, континенталним правцем водила према југу и морској обали /Salona/.

Од 11. века јачају племићке породице, које уз економски развитак, граде своје добро утврђене градове - бургове, и у њима развијају културне и духовне тековине ондашњег доба. Те породице су Толимировића, Могоровића, Тугомерића, Дисиславића и друге.

Зачетци насеља данашњег града налазе се у документу из 1263. године, у ком краљ уговара замену поседа с личким жупаном Петром Толимировићем, у којој се између осталих, спомиње и насеље Касег, а касније Касези, на левој обали реке Лике, поред потока Новчице..

У време турских продора Касези се расељавају, те поново насељавају.

Бројне су легенде о настанку назива Госпић. Једна је прича о две кнегиње од којих је једна Госпава основала овдје град.

У првом попису на подручју данашњег града или сасвим близу њега, налази се село Госпојина у нахиј Нови, а 1604. године као насеље Госпић.

Након истеривања Турака из Лике, од краја 17. и током 18. посебно у 19. веку, Госпић добија препознатљиве урбанистичке одреднице као управно, административно, политичко, војно и културно средиште личког простора.

То је време изградње данашње катедралне цркве (1781.-1783.), градске капелице Св. Ивана Непомука, премда је она већ постојала и пре 1756. године.

Ширењем градског језгра и популације, осјећа се потреба за новим простором градског гробља, те се оно премјешта на данашњу локацију и гради капелица посвећена Св. Марији Магдалени 1856. године, уједно заштитници Града.

Од 1729. године Госпић је седиште Личке и Оточке пуковније, али и Штабско место.

1729. се оснива и прва пучка школа, 1766. немачка школа, 1799. "нормалка", 1823. математичка школа.

У 19. веку граде се и нови градски мостови - преко Новчице 1804. године и преко Богданице 1845. године.

Железничка пруга пролази 1920. године, а први воз 1921. године.

Од краја 19. века, па до 1940. године, Госпић живи интензивним животом мање метрополе.

1900. године у госпићкој парк шуми Јасиковац било је тениско игралиште, прво у овом делу Европе.

[уреди] Цркве Госпићког деканата на подручју града Госпића

ГОСПИЋ - Жупна црква Навјештења Блажене Девице Марије, из 1780. године.

У градском гробљу Св. Марије Магдалене је истоимена капелица саграђена 1856. године.

У Канишкој улици у Госпићу је капела Св. Ивана Непомука изграђена пре 1756. године.

Алексинца - Жупна црква Св. Јована Крститеља, изградио ју је 1695. године. поп Марко Месић.

Билај - Жупна црква Св. Јакова апостола, саграђена 1848. године.

БРУШАНЕ - Жупна црква Св. Мартина, саграђена 1834. године.

БУЖИМ - Црква Св. Терезе Авилске

ДОЊЕ ПАЗАРИШТЕ - Жупна црква Св. Јакова апостола саграђена 1700. године.

Кланац - Жупна црква Вазнесења Блажене Девице Марије, саграђена 1837. године.

ЛИЧКИ НОВИ - Жупна црква Св. Антуна Падованског, саграђена 1690. године.

ЛИЧКИ ОСИК - Жупна црква Св. Јосифа, саграђена 1842. године.

Рибник - Жупна црква св. Апостола Петра и Павла, саграђена 1878. године.

Смиљан - Жупна црква Блажене Дјевице Марије Кармелске, саграђена 1860. године.

ШИРОКА КУЛА - Жупна црква Св. Матеје, саграђена 1734. године.

Трновац - Жупна црква Св. Николе Блаженога, саграђена 1880. године.

[уреди] Спољашње везе

• Званична презентација града Госпић
• План града Госпић CroMaps навигатор