16. фебруар
Из пројекта Википедија
16. фебруар (16.02) је 47. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 318 дана (319 у преступној години).
Садржај |
[уреди] Догађаји
Јан. - Фебруар - Март | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1808. - Наполеон почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа.
- 1871. - Француска потписала капитулацију и акт о помирењу с Пруском после изгубљеног рата. Мировни уговор, којим је Француска уступила Пруској Алзас и велики део Лорене, уз ратну штету од пет милијарди златних франака, потписан у мају.
- 1873. - Шпански краљ Амадео II Савојски абдицирао због унутрашњих превирања и јачања републиканског покрета. Проглашена прва шпанска република, оборена наредне године, када је војска вратила на власт бурбонску династију с краљем Алфонсом XII.
- 1932. - На општим изборима у Ирској победила партија "Фијана фејл", одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске.
- 1933. - У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабсбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске. Антанта престала да постоји после немачке окупације Чехословачке, у марту 1939..
- 1936. - На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија. Владу формирао Мануел Асања, враћен демократски устав из 1931.. Покушај војске, у јулу, да обори републиканску владу прерастао у грађански рат завршен 1939. успостављањем диктатуре генерала Франка.
- 1945. - Амерички авиони у Другом светском рату почели бомбардовање Токија.
- 1959. - Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулхенсија Батисту.
- 1978. - Кина и Јапан у Пекингу потписали трговински уговор вредан 20 милијарди долара, што је био почетак економског отварања Кине према свету.
- 1992. - Заирске снаге безбедности убиле 32 особе када су отвориле ватру на хиљаде демонстраната који су почели мирне уличне протесте против режима председника Мобутуа Сесе Секоа.
- 1994. - У планинском подручју индонежанског острва Суматра у земљотресу погинуло најмање 200 људи.
- 1998. - Приликом пада "ербаса А-300" тајванске авио-компаније "Чајна ерлајнз" близу аеродрома у Тајпеху погинуле 203 особе, односно сви путници и чланови посаде, међу њима и гувернер централне банке Тајвана, и седам људи на тлу.
- 2000. - Русија обновила односе с НАТО-ом, прекинуте због напада те војне алијансе на Југославију у марту 1999..
- 2001. - У нападу наоружаних Албанаца на аутобус у близини Подујева на Косову погинуло 10 Срба, а 43 особе повређене.
- 2003. -
- У највећим снежним мећавама које су захватиле источну обалу САД умрло најмање 59 људи.
- Ствара се Википедија на српском језику
- 2006. -
- Почетак суђења шесторици бивших политичких и војних челника босанскохерцеговачких Хрвата, на челу са првооптуженим Јадранком Прлићем, заказан је за уторак 25. априла, објављено је у четвртак на Хашком суду.
- Уједињене нације у извештају на 54 странице осудиле америчко поступање у логору у заливу Гуантанамо, и затражиле да затвореницима буде суђено или да буду ослобођени.
- Европски парламент усвојио резолуцију о Босни и Херцеговини у којој се релевантни босански политичари позивају да наставе провођење реформи и модифицирање Дејтонског споразума у корист изградње функционалне државе.
- Француска је оштро осудила ирански нуклеарни програм.
[уреди] Рођења
- 1731. - Марчело Бакијарели, италијански барокни сликар. († 1818.)
- 1831. - Николај Семјонович Љесков, руски писац.
- 1842. - Милан Кујунџић Абердар, српски песник министар и академик САНУ-а († 1893.)
- 1848. - Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац. († 1917.)
- 1873. - Радоје Домановић, српски писац. († 1908.)
- 1877. - Исидора Секулић, српска књижевница. († 1958.)
- 1893. - Михаил Тухачевски, совјетски војни командир († 1937.)
- 1906. - Вера Менчик, светска шампионисткиња у шаху († 1944.)
- 1942. - Ким Џонг Ил, политичар Северне Кореје
- 1945. - Френк Велкер, амерички глумац
- 1964. - Бебето, бразилски фудбалер
- 1976. - Драган Младеновић, српски фудбалер.
[уреди] Смрти
- 1907. - Ђозуе Кардучи, италијански песник (* 1835.)
- 1917. - Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац (* 1848.)
- 2002. - Волтер Винтерботом, први менаџер енглеске фудбалске репрезентације
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: