Москва

Из пројекта Википедија

Москва је главни и највећи град Русије. Налази се на реци Москви и обухвата површину од 1097,12 km². Број становника брзо расте и према попису из 2002. има их 10,3 милиона. По последњем попису из 2004. у Москви је живело 11.273.400 становника. Самим тим Москва је најнасељенији град у Европи док урбано становништво града чини 1/10 руске популације.

Москва

Застава Грб
Положај
Положај москве у Европи
Влада
Држава Округ Федерални град	Русија Централни федерални округ Москва
Градоначелник	Јуриј Лужков
Географске карактеристике
Површина  - Град	1.081 km²
Становништво  - Град (2005.)    - Густина	10.415.400   8.537,2/km²
Координате	55°45′8″С, 37°37′56″И
Висина	<130 - 253 m
Временска зона - Лети (DST)	MSK (UTC+3) MSD (UTC+4)
Остале информације
Поштански број	101xxx-129xxx
Позивни број	+7 495; +7 499
Аутомобилска ознака	77, 99, 97, 177
Вебсајт: www.mos.ru

Москва има статус града федералног значаја (федералног субјекта). Уз њу, такав статус у Русији има још само Санкт Петербург. Налази се у Средишњем федералном округу. Административно се дели на 10 округа који се деле на многобројне подручне управе.

У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс који је до 1703. био политичко средиште Руског Царства, а од 1918. Совјетског Савеза, и од 1991. Руске Федерације. Уз источни зид Кремља простире се Црвени трг, место многих државних церемонија. На тргу се налазе и две вероватно најпознатије московске грађевине - црква Св. Василија Блаженог и маузолеј Лењина.

Садржај 1 Историја 2 Положај 3 Саобраћај 4 Становништво 5 Знаменитости 6 Види још 7 Спољашње везе

[уреди] Историја

У рејону Москве нађени су трагови неолитских насеобина из периода од 3000-2000 пне. Насеобиме Словена потичу из 6. века, а Москва се први пут спомиње као насеље у летопису 1147. Кнез Долгоруки Јурије, изградио је 1156. од дрвета уређење Кремљ око којег се ширило насеље. Од почетка 14. века у власти је московских кнежева, а друге половине 14. века она се изједначује са појмом руске државе и налази се на челу борбе против монголско-татарског јарма. У 14. и 15. веку Московљани су дизали више устанака против својих феудалаца. Од друге половине 15. века Москва постаје престоница руске државе, а почетком 16. века имала је око 100.000 становника.

У том периоду Кремљ се изграђује од чвршћег материјала на ширем простору. До 18. века Москва постаје велики трговачко-индустријски центар, али је опао број њених становника када је Лењинград 1712. постао престоница. За време Наполеонових ратова (око 1812.) у Москви је изгорело ¾ зграда, али је упркос томе крајем 19. века постала велики научни, политички и културни центар. У револуцији 1905.-1907. московски пролетеријат узео је масовно учешће, и од марта 1918. на челу се налази Лењин. У Другом светском рату Немци су пред Москвом претрпили одлучујући неуспех, а Москву је бранило 500.000 Московљана, углавном жене.

[уреди] Положај

Налази се у центру европског дела бившег СССР, на обалама реке Москве, великој Руској низији, просечно на око 120 m надморске висине. Област Москве изложена хладним арктичким и сибирским климатским утицајима. Средња јануарска температура је –11º C, минимум -42º C. У јулу температура износи око 19º C, максимум 37º C.

Москва је у центру истоимене, најгушћенасељене и привредно најразвијеније области. Око Москве размештени су многи индустријски градови, а неки од њих чине урбанистичку целину са Москвом као њена предграђа.

[уреди] Саобраћај

Подземна железница (метро) постоји од 1935. Дуга је око 90 km са 60 станица и стално се проширује. У Москви се стиче 11 железничких пруга, неке и трансконтиненталног значаја, а 6 аутомобилских магистрала и путева. Москва је највеће речно пристаниште Русије, повезана каналима и реком Волгом са 5 мора (Балтичким, Белим Азаским, Црним и Каспијским морем/језером). Река Москва је притока Оке и протиче кроз Москву дужином 45 km, ту је широка 100-150 m. Од 1932.-1937. је каналом спојена са Волгом.

Два аеродрома која су намењена међународном садржају су Шереметјево и Унуково.

[уреди] Становништво

Москва - демографски развој од 1400 до 1856
1400	1638	1710	1725	1738	1775	1785	1811	1813	1825	1840	1856
40.000	200.000	160.000	145.000	138.400	161.000	188.700	270.200	215.000	241.500	349.100	368.800

Москва - демографски развој од 1868 до 2002
1868	1871	1888	1897	1912	1920	1926	1939	1959	1979	1989	2002
416.400	601.969	753.459	1.038.600	1.617.157	1.027.300	2.101.200	4.609.200	6.133.100	8.142.200	8.972.300	10.383.000

[уреди] Знаменитости

Најстарије језгро и центар града је Кремљ, испод којег је Лењинов маузолеј на Црвеном тргу. Кремљ је централни део старих руских утврђених градова из феудалног доба опасан зидовима са кулама. У Кремљу су се налазили кнежев двор, саборна црква и куће племства. После Другог светског рата изграђене су многобројне простране стамбене четврти, широки булевари са алејама, трговима и парковима.

Град је политичко-управно подељен на 17 рејона. Седиште је највиших државних органа и научних установа (којих у Москви има 535), санитетских установа, института, лабараторија, библиотека (око 4.000), музеја, позоришта, уметничких галерија.

Москва има неколико универзитета, са универзитетским градом изграђеним на Лењинским брежуљцима, а најстарији универзитет је Ломоносов основан 1755. године. Москва је град са многобројним уметничким и архитектонским споменицима.

У близини Москве налази се атомски центар Русије и институт за нуклеарна истраживања. У околини града изграђена је и прва атомска електрична централа. У зони од око 10 km од Москве је шумски зелени појас у којем су подигнути многи стадиони и фискултурни центри.

[уреди] Види још

• Московско време

[уреди] Спољашње везе

• http://www.mos.ru/ Званична презентација града

Координате: 55° 46' СГ Ш, 37° 40' ИГД

Административне јединице Русије
Федералне јединице
Републике Адиџија | Алтај | Башкортостан | Бурјатија | Чеченија | Чувашија | Дагестан | Ингушетија | Кабардино-Балкарија | Карелија | Хакасија | Коми | Калмикија | Карачајево-Черкезија | Мари Ел | Мордовија | Северна Осетија | Јакутија | Татарстан | Тува | Удмуртија Крајеви Алтајски крај | Хабаровски крај | Краснодарски крај | Краснојарски крај¹ | Пермски крај | Приморски крај | Ставропољски крај Области Амур | Архангелск | Астрахан | Белгород | Брјанск | Чељабинск | Чита | Иркутск³ | Иваново | Калињинград | Калуга | Камчатка² | Кемерово | Киров | Кострома | Курган | Курск | Лењинград | Липетск | Магадан | Москва | Мурманск | Нижњи Новгород | Новгород | Новосибирск | Омск | Оренбург | Орјол | Пенза | Псков | Ростов | Рјазан | Сахалин | Самара | Саратов | Смоленск | Свердловск | Тамбов | Томск | Твер | Тула | Тјумењ | Уљановск | Владимир | Волгоград | Вологда | Вороњеж | Јарослављ Федерални градови Москва | Санкт Петербург Аутономне области Јеврејска аутономна област Аутономни окрузи Ага Бурјатија | Чукотка | Евенкија¹ | Хантија-Мансија | Корјакија² | Ненеција | Тајмирија¹ | Уст-Орда Бурјатија³ | Јамалија
1. 1. јануара 2007.год Евенкија и Тајмирија ће бити прикључене Краснојарском крају. 2. 1. јула 2007. год. Камчатска област и Корјакија ће се објединити у Камчатски крај. 3  1. јануара 2008. год. Уст-Орда Бурјатија ће ући у састав Иркутске области
Федерални окрузи
Централни | Јужни | Северозападни | Далекоисточни | Сибирски | Уралски | Поволшки