Селен

Из пројекта Википедија

As - Se - Br   S Se Te       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол, атомски број	Селен, Se, 34
Припадност скупу	неметала
Група, периода	VIA, 4
густина, тврдоћа	4790 kg/m3, 2
Боја	сива
Особине атома
атомска маса	78,96 u
атомски радијус	115 (103) pm
ковалентни радијус	116 pm
ван дер Валсов радијус	116 pm
електронска конфигурација	[Ar]3d104s24p4
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 6
оксидациони бројеви	±2, 4, 6
Особине оксида	јако кисели
кристална структура	хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	494 K (221 °C)
температура кључања	957,8 K (684,6 °C)
молска запремина	16,42×10-3 m³/mol
топлота испаравања	26,3 kJ/mol
топлота топљења	6,694 kJ/mol
притисак засићене паре	0,695 Pa (494 K)
брзина звука	3350 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	2,55 (Паулинг) 2,48 (Алред)
специфична топлота	320 J/(kg*K)
специфична проводљивост	1,0×10-4 S/m
топлотна проводљивост	2,04 W/(m*K)
I енергија јонизације	941 kJ/mol
II енергија јонизације	2045 kJ/mol
III енергија јонизације	2973,7 kJ/mol
IV енергија јонизације	4144 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 72Se (веш.) 8,4 дана з.е. 0,335 72As 74Se 0,87% стабилни изотор са 40 неутрона 75Se (веш.) 119,779 дана з.е. 0,864 75As 76Se 9,36% стабилни изотор са 42 неутрона 77Se 7,63% стабилни изотор са 43 неутрона 78Se 23,78% стабилни изотор са 44 неутрона 79Se (веш.) 1,13×106 година β- 0,151 79Br 80Se 49,61% стабилни изотор са 46 неутрона 82Se (веш.) 1,08×1020 година β- 2,995 82Br
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада

Selen (Se, латински sellenium) - је металоид VIA групе. Познато је неколико његових изотопа чије се атомске масе налазе између 65-91. Откривен је 1817 године од стране Џонс Јакоб Бежелијуса. Име је добио по грчкој речи selene која означава месец(зато што се увек јављао уз телур, латински tellus - Земља).

Садржај 1 Заступљеност и добијање 2 Примена 3 Хемијске особине 4 Алотропске модификације 5 Једињења 6 Биолошки значај

[уреди] Заступљеност и добијање

Селен је заступљен у земљиној кори у количини од 0,05 ppm (енг. parts per million), као пратилац неких руда сумпора. У индустрији се добија као споредни производ пречишћавања руда бакра и сумпора.

Селенов оксид (SeO₂) се раствара у азотастој киселини (HNO₃). Потом се пропушта кроз раствор сумпор диоксида. Слободан селен се издваја као црвени талог. У лабараторијама селен се добија редукујући киселину селен VI (H₂SeO₄) помоћу H₂N-NH₂.

Намирнице најбогатије селеном су: пшеница, непрерађен пиринач, овас, семенке диње, полумасно млеко, посно месо и риба.

[уреди] Примена

Селен има велику примену у фото индустрији, а највише се користи за израду фото ћелија. сем тога користи се и као додатак стаклу и челику. Сулфид селена (SeS₂) се користи у шампонима за сузбијање перута, а (Na₂SeO₃) је веома јак инсектицид

[уреди] Хемијске особине

Због положаја у периодном систему особине селена подсећају на особине сумпора. Киселина селенVI (H₂SeO₄), слично као и сумпорна киселина, је веома јака киселина са оксидационим дејством.

Јони селена (Se^2-) у базној средини лако мењају оксидациони број навише. Реакцијом хлора са селеном настаје браункаста течност Se₂Cl₂, која се загревањем распада на чист селен и безбојан селен(IV)хлорид (SeCl₄).

[уреди] Алотропске модификације

Селен има 3 алотропске модификације.

• Модификација &alpha ;је сребрносив, крх метал. На ваздуху се полако оксидује, не реагује са водом, али реагује и са киселинама и са базама.
• Модификација β је црвени амфотеран прашак. Веома је реактиван, на ваздуху се сам од себе пали, и веома брзо реагује са водом,
• Модификација γ је стакласто розесиво чврсто тело. Ова модификација је међумодификација између алфе и бете. Ова модификација се обично добија хлађењем течног селена

[уреди] Једињења

Отровна једињења селена:

• диметил селена,
• селендиоксид,
• селенхидрид

[уреди] Биолошки значај

Селен је један од микроелемената неопходних за живот људи, који се мора уносити исхраном. Он је неопходан за правилан рад ензимских система. Најважнија његова функција је стварање јаког антиоксиданса. Он штити црвена крвна зрнца и ћелијске мембране.

Такође је битан за функцијонисање одбранбеног система и штитне жлезде. Заједно са другим антиоксидансима штити срце, помаже при депресији, премору и превеликој нервози. Редукује количину штетних једињења која изазивају настанак реуматских запаљења.

Код мушкараца пола селена који се налази у организму је у тестисима и у сперми коју они продукују.

Препоручљива количина селена коју дневно одрасле особе треба да унесу износи 55 микрограма. Ако се човек редовно храни не може доћи до недостатка селена.

Вишак селена је штетан и сматра се да уношење преко 400 микрограма дневно може да изазове тровање. Једини рејон на свету где долази до недостатка селена у организму због његовог мањка у исхрани су неки делови Кине.