Арсен
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Арсен, As, 33 | ||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | металоида | ||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VA, 4, | ||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 5727 kg/m3, 3,5 | ||||||||||||||||||||||||
| Боја | металносива |
||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 74,92160 u | ||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 115 (114) pm | ||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 119 pm | ||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 185 pm | ||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d104s24p3 | ||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 5 | ||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | ±3, 5 | ||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | средње кисели | ||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | ромбоидна | ||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1090 K (817 °C) |
||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 887 K (614 °C) |
||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 12,95×10-3 m³ /mol | ||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 34,76 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 369,9 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | без података | ||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | без података | ||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2,18 (Паулинг) 2,20 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 330 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 3,45×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 50 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 947,0 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1798 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 2735 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4837 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 6043 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 12310 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||
Арсен (As, латински - arsenium) је металоид VA, групе. Има четри изотопа: 73, 74, 75 i 76, од којих је постојан само 75.
Заступљен је у земљиној кори у количини од 2,5 ppm (енг. parts per million) у облику неколико минерала од којих је најраспрострањенији арсенопирит који се често налази и у лежиштима пирита.
Његова једињења су била позната још у античко доба. У чистом облику први га је издвоио алхемичар Алберт Велики у XII-ом веку, мада на то откриће претендују и старији арапски алхемичари и кинески народни лекари.
Сигурно најпознатије једињење арсена је врло токсичан As2O3. Нетоксичне соли арсен(V) су састојци пестицида, као и додаци стаклу дајући му зеленкасту боју.
Биолошки значај - неколико ензима који су неопходни за живот садрже арсен. Арсен је један од микроелемената и његова минимална дневна количина је веома ниска 0,04 милиграма. Соли арсен(III) су веома отровне и изазивају рак.
Смртоносна доза износи 50 милиграма. Соли арсен(V) су неотровне али имају јако бактерицидно дејство. Ипак уношењем великих количина оне се нагомилавају у организму у редукују се до токсичних соли арсен(III).
Арсен поседује две алтотропске модификације: прва модификација- алфа је крх метал, који бурно реагује са водом. Друга модификација- бета је златне боје, много мање реактивна од алфа модификације. Чист арсен се додаје неким легурама челика, а и се додаје силицијуму у електричној индустрији.
