Галијум
Из пројекта Википедија
Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Галијум, Ga, 31 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | слабих метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IIIA, 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 5904 kg/m3, 1,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | плавичастосребрна |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 69,723 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 130 (136) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 126 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 187 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d104s24p1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | ромбоидна | ||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 302,91 K (29,76 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 2477 K (2204 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 11,80×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 258,7 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 5,59 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 9,31×10-36 Pa (302,9 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 2740 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,81 (Паулинг) 1,82 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 370 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 6,78×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 40,6 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 578,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1979,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 2963 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 6180 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Галијум (Ga, латински - gallium) је метал IIIA групе Има 4 изотопа од којих су постојани 69 i 71.
Заступљен је у земљиној кори у количини од 18 ppm као пратилац руда бакра и цинка.
откривен је 1875 од стране Paula Lecoqa de Boisbaudrana.
Флуориди и фосфорити галијума имају особине полупроводника и они се додају силицијуму који се користи у електроиндустрији. Слојеви галијум-арсеника се користе за израду ултрабрзих процесора. Метални галијум се користи за пуњење термометара који мере високе температуре.
Биолошки значај- нема никакав биолошки значај.
Чисти галијум је сребрнаст метал, који не реагује са водом и кисеоником
Једињења галијума боје пламен у љубичасто.
