Скандијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол,атомски број | Скандијум, Sc, 21 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IIIB, 4, | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 2985 kg/m3, без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 44,955910 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 160 (184) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 144 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d14s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 9, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | слабо базни | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1814 K (1541 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 3103 K (2830 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 15,00×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 314,2 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 14,1 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 22,1 Pa (1812 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,36 (Паулинг) 1,20 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 568 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 1,77×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 15,8 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 633,1 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1235,0 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 1235,0 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 7090,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 8843 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 10679 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VII енергија јонизације | 13310 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VIII енергија јонизације | 15250 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IX енергија јонизације | 17370 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| X енергија јонизације | 21726 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Скандијум (Sc, латински - scandium) је метал IIIB групе. Има 15 изотопа чије се атомске масе налазе између 40-51. Стабилан је само 45, који чини скоро 100% његовог изотопа у природи.
Заступљен је у Земљиној кори у количини од око 16 ppm (ang. parts per million) у облику минерала тортевеитита
Открио га је Lars Fredrik Nilson 1879 у Uppsal-и, у Шведској.
Једина позната једињења скандијума су његове соли са остатцима органских киселина и хидриди. Та једињења немају никакав практични значај.
Биолошки значај: Претпоставља се да недостатак скадијума изазива рак, али о томе не постоје прецизни подаци.
Скандијум је сребрнаст, мек метал. На ваздуху се лако прекрива слојем оксида Sc2O3 златне боје. Реагује са врућом водом, са киселинама гради соли. Врло дуго је имао само теоријски значај и није имао никакву практичну примену. Ипак у задње време почео је да се користи као додатак за легуре од којих се праве антене за мобилне телефоне, јер он поседује јединствене електромагнетне особине које дозвољавају редукцију величине тих антена.
