19. март
Из пројекта Википедија
19. март (19.03) је 78. дан у години по грегоријанском календару (79. у преступној години). До краја године има још 287 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Феб. - Март - Април | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
27 | 28 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1563. - Миром у Амбоазу завршен први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести. Хугенотски ратови раздирали су Француску више од 30 година.
- 1628. - Енглези у Америци основали колонију Масачусетс.
- 1796. - Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а штампа је подвргнута строгој цензури.
- 1812. - Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи грађанске класе у европским државама. После повратка на престо 1813. краљ Фердинанд VII је укинуо устав и обновио феудално-апсолутистички поредак, али је после избијања устанка 1820. био присиљен да га врати на снагу.
- 1861. - Енглези су, након вишегодишњих борби, угушили побуну домородачког становништва Маора на Новом Зеланду и они су се повукли у унутрашњост острва.
- 1920. - САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва.
- 1945. - Велика Бритнија признала владу Демократске Федеративне Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом. Након Велике Британије, ДФЈ су признале и САД (18. марта) и ШСР (29. марта).
- 1970. - Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949.
- 1978. - Израелска војска је окупирала већи део југа Либана.
- 1982. - Прва непријатељства почињу на Фокландима и прерастају у рат.
- 1991. - Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова.
- 1994. - Трупе владе у Пном Пену заузеле су град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета "Црвених Кмера".
- 1994. - У експлозији бомбе подметнуте у подземну железницу у главном граду Азербејџана Бакуу погинуло је 12 и рањено више од 50 људи.
- 1996. - Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ. Највећи део српског становништва је два дана раније напустио Грбавицу, а према подацима Ифора, током трансфера власти из Сарајева се иселило око 60.000 Срба.
- 1996. - У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци погинуло је најмање 150 људи.
- 1999. -
- Либија се сагласила да шкотском правосуђу до 6. априла 1999. преда двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона "Боинг 747" изнад Локербија у Шкотској у којој је погинуло 270 људи.
- У експлозији бомбе коју су чеченски терористи активирали на пијаци у јужном руском граду Владикавказ, погинуло је више од 50 људи.
- Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је "праг прекорачен" и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово.
- 2001. - Социјалиста Бертран Делано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова левице.
- 2002. - Зимбабве је на годину дана суспендован из Комонвелта.
- 2006. - Александар Лукашенко поновно победио на председничким изборима у Белорусији. опширније
[уреди] Рођења
- 1813. - Африке Дејвид Ливингстон, шкотски мисионар и истраживач.
- 1872. - Сергеј Павлович Дјагиљев, руски балетски кореограф.
- 1912. - Адолф Галанд, командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату († 1996.)
- 1955. - Брус Вилис, амерички глумац и музичар.
- 1976. - Алесандро Неста, италијански фудбалер
[уреди] Смрти
- 1930. - Артур Џејмс Балфур, енглески државник.
- 1950. - Едгар Рајс Бароуз, амерички писац.
- 1955. - Брус Вилис, амерички глумац и музичар.
- 1977. - Маријен Нгуаби, председник Конга.
- 1987. - Луј де Брољ, француски физичар.
- 1997. - Вилем де Кунинг, амерички сликар холандског порекла.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: