31. март

Из пројекта Википедија

31. март (31.03) је 90. дан у години по грегоријанском календару (91. у преступној години). До краја године има још 275 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Феб. - Март - Април
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
27	28	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31	1	2
календар за 2006 г. цела година

1282. - У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву. Устанак "Сицилијанска вечерња" организован под геслом "Смрт Француској од Италије". Према легенди, од почетних слова тог гесла касније настало "мафија".
1492. - Краљ Фернандо V Католички дао Јеврејима три месеца да пређу у римокатоличку веру или напусте Шпанију.
1496. - Папа Александар VI са Светим Римским Царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака.
1854. - Јапан са САД потписао уговор о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце. То је био први споразум о отварању јапанских лука за трговину са иностранством.
1889. - Отворена Ајфелова кула, тада највиша грађевина у свету. Челична конструкција висока 300 метара постала једно од главних знаменитости Париза. Кулу, саграђену поводом Светске изложбе у Паризу, конструисао француски инжењер Александар Гистав Ајфел.
1892. - Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883.
1917. - САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916.
1948. - Конгрес САД усвојио Маршалов план. Тим планом, названим по творцу, државном секретару САД Џорџу Маршалу, 15 милијарди долара помоћи додељено европским земљама, а намењено обнови после Другог светског рата.
1959. - После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, далај лама побегао у Индију, где је добио политички азил.
1971. - Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора.
1979. - Британски разарач "Лондон" испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Велике Британије и Малте, успостављене 181 годину раније.
1983. - У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 осало без домова.
1986. - Мексички авион "боинг 727", на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика. Погинуло свих 166 путника и чланова посаде.
1991. -
- На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара.
- Прве вишепартијске изборе у Албанији добили комунисти, опозиција победила у Тирани и осталим већим градовима.
1992. - Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније.
1993. - Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка босанског рата, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном.
1994. - Израел и Палестинска осободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967.
2001. - У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада.
2002. - У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбаш-самоубица усмртио више од 15 особа, 44 ранио.
2003. -
- Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993.
- Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана.
2004. -
- Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992.
- САД одлучиле да "замрзну" финансијску помоћ Србији због недовољне сарадње Београда с Хашким трибуналом.