Луј де Брољ

Из пројекта Википедија

Луј де Брољ или Луј- Виктор-Пјер-Рејмонд де Брољ (15. август 1892. -19. март 1987. ) је био француски физичар. Добио је Нобелову награду за физику 1929. за откриће дуалне природе електрона.

Садржај

1 Биографија
2 Дуална природа материје
3 Де Брољова релација
4 Каснији рад
5 Спољашње везе

[уреди] Биографија

Рођен је у племићкој породици. Носили су титулу војводе. Дипломирао је историју 1910. После тога окреће се математици и физици, коју завршава 1913. Уследиле су 4 године рата, када је служио као војник на развоју радио комуникација. После рата наставио је са изучавањима опште физике. Брат му је био експериментални физичар, а Луј је био теоријски физичар.

[уреди] Дуална природа материје

У својој докторској тези из 1924. увео је теорију да је електрон талас, односно да електрон у покрету има придружени талас. Ослањајући се на радове Ајнштајна и Макса Планка о дуалној природи светлости, де Брољ је претпоставио дуални карактер материје, односно да материјa или у његовом конкретном случају електрони показују и таласна и честична својства. Брољ је на тај начин створио нову физику, која је добила назив таласна механика, а уједињавала је светлост и материју. Његову теорију су потврдили Гермер и Клинтон Дејвисон 1927. у експерименту, којим је доказана дифракција електрона на кристалима. Дифракциона слика је била доказ таласне природе електрона. За рад на таласној механици и откриће таласне природе електрона добио је Нобелову награду за физику 1929. Једна од примена његовог открића је електронски микроскоп, који је имао много већу резолуцију од оптичких микроскопа јер је таласна дужина електрона много краћа од таласне дужине светлости.

[уреди] Де Брољова релација

Прва де Брољова једначина повезује таласну дужину са моментом честице

$\lambda = \frac{h}{p} = \frac {h}{\gamma mv} = \frac {h}{mv} \sqrt{1 - \frac{v^2}{c^2}}$

где је $λ$ честична таласна дужина, h је Планкова константа, p је моменат честице, m је маса мировања честице, v је брзина честице, $γ$ је Лоренцов фактор, и c је брзина светлости у вакуму

Што је већа енергија честице, тим је краћа таласна дужина.

[уреди] Каснији рад

Рад де Броља на дуалној природи материје је био кључан за откриће и развој квантне механике. Међутим та квантна механика се заснивала на таласним функцијама, чији квадрат је представљао вероватноћу налажења електрона у одређеном простору. Де Брољу се , као и Ајнштајну није свиђала недетерминистичка природа новостворене квантне механика. Због тога је радио на покушајима да развије каузално објашњење квантне механике. Радио је и на Дираковој електронској теорији, новој теорији светла, општој теорији честица са спином и примени таласне механике на нуклеарну физику.