Пауло Коељо
Из пројекта Википедија
Пауло Коељо је рођен у Рио де Жанеиру 24. августа 1947. године. Водио је изузетно занимљив живот. Дух побуне одредио је његову младост: био је хипик, писао је текстове за песме неколицине чувених бразилских поп звезда, укључујући и Елиса Регину и Раула Сеишаса. Кратко после тога запослио се као новинар. Пауло Коељо је проучавао магију и окултизам од своје 25. године. Пошто је пешице прешао пут ходочасника дуг 830 км до Сантјага де Компостеле, написао је 1986. године књигу Дневник једног чаробњака, која је убрзо постала бестселер у Бразилу. Након Алхемичара (1988), који је његов први светски бестселер.
Коељо је објавио још десет књига:
- Брида (1990)
- Валкирије (1992)
- Мактуб (1994)
- На обали реке Пједре седела сам и плакала (1994)
- Пета гора (1996)
- Приручник за ратника светлости (1997)
- Вероника је одлучила да умре (1998)
- Ђаво и госпођица Прим (2000)
- Једанаест минута (2003)
- Захир (2005)
- Буди као река која тече (2006)
Десет година су сви романи Паула Коеља заузимали највиша места на листама бестселера широм света. Према француском магазину Лире, рангиран је као други најпродаванији писац света (март 1999). Номинација је заснована на релевантним бестселер листама у великом броју земаља на свим континентима.
У Србији су сва његова дела била на врху листа бестселера и добијала награду Златни бестселер (ТВ Београд и Вечерњих новости) од 1995. до 2002. Осим тога, приликом посете Београду, септембра 1998. уручена му је награда Специјални златни бестселер, као најчитанијем страном писцу у претходној деценији. Према анкети ББЦ-ја (2003) роман Алхемичар сврстан је у сто најомиљенијих дела свих времена. Критика је посебно наклоњена његовој поетици, реалистичном и филозофском стилу писања, и симболичном језику који се не обраћа нашем разуму, већ нашем срцу.
Поред књига, пише и недељне колумне у многим светским листовима. Оснивач је Института Пауло Коељо, који обезбеђује помоћ најугроженијим слојевима бразилске заједнице, нарочито деци и старима.
Поверена му је дужност специјалног саветника Унесковог програма: „Духовно уједињавање и интеркултуролошки дијалог“. Приступио је Управном одбору фондације Шваб за социјална питања. Он је први аутор немуслиманске вероисповести од исламске револуције 1979. који је позван на размену идеја у Иран. Члан је Бразилске академије књижевности од 2002. Добитник је многобројних признања: Бамби (Немачка 2002), Културни дијалог (додељује Будимпештански клуб, Немачка 2001), Двадесет трећа интернационална награда Италије (2001), Награда Кристално огледало (Пољска 2000), Витез легије части (Француска 2000), Награда Кристал Светског економског форума (1999), Златна медаља Галиције ([панија 1999), Носилац ордена Рио Бранко (Бразил 1998), Златни бестселер (Југославија '95, '96, '97, '98, '99, 2000, 2002), Међународна награда Флајано (Италија 1996), Витез уметности и књижевности (Француска 1996), Награда читатељки часописа Ел (Француска 1995).
Пауло Коелјо је један од 15 најпопуларнијих писаца на свету. Дела Паула Коеља преведена су на 56 језика, објављена у 150 земаља, и продата у тиражу од укупно 45 милиона примерака.
"Његове књиге имале су пресудан утицај на животе милиона људи." - Њујорк Тајмс
- Детаљ из његове биографије као одговор на питање зашто је написао књигу "Вероника је одлучила да умре":
"Током његових тинејџерских година Пауло Коељо је био затворен у менталну болницу у Рио де Жанеиро три пута. Био је стидљив и затворен младић који је очајнички покушавао да постане уметник. Када је задњи пут напутио болницу 1967, Пауло је себи обећао да ће једног дана написати о свом искуству. Вероника је одлуцила да умре је резултат тог обећања."
- Одговор Паула Коеља на питање "како видите свој успех"
На веома апстрактан начин. Прочитао сам итернационалне новинске чланке, примио сам позивнице за разне догађаје, али као писац нисам био у истој, директној вези као сто певач буде са својом публиком. Видим ово као нешто јако позитивно јер ми допушта да имам исти интимни ниво у мом послу као сто сам имао кад сам почео своју каријеру. Када пишем књигу, пишем је за себе, покушавајући да одговорим на питања која сам постављао себи током целог свог живота; знам да што сам ближи својој души, ближи ћу бити оном што Јунг назива "светском душом". Али ја разумјем мој успјех, и покушавам да остварим профит од онога што ја видим као најфасцинантнију ствар у животу: људски контакт. Ово олакшава мој долазак у страну земљу јер већ има људи са истим афинитетим. Никада се нисам осећао као странац и то је несто јако добро. Штавише то ми даје наду: има много људи тамо негде који покушавају да превазиђу сопствене границе и изграде нешто значајније.
