Вафен-СС

Из пројекта Википедија

Постер Вафен-СС-а

Вафен СС (нем. Waffen SS – борбени СС) настао је од СС заштитних одреда Шуцштафел (нем. Schutzstaffeln) који су представљали личну стражу Адолфа Хитлера. Под руководством Хајнриха Химлера, Вафен СС ће прерасти у јаку војну организацију која је била позната по фанатизму, суровости и бескрупулозности. Упркос значајним резултатима које ће Вафен СС постићи током Другог светског рата, нарочито у борбама на Источном фронту и Нормандији, као и офанзивним дејствима током немачке Арденске офанзиве, њени припадници остаће запамћени по небројеним злочинима почињеним против цивилног становништва и ратних заробљеника.

Након скромних почетака као заштитничка јединица за водство НСДАП-а, Вафен-СС ојачале су у снаге од 38 борбених дивизија са око 950,000 људи, и укључујући неколико елитних јединица. На Нирнбершким суђењима, Вафен-СС био је осуђен као део криминалне организације због великог суделовања у ратним злочинима због чега су ветеранима Вафен-СС-а одузета многа права која су додељена осталим немачким ратним ветеранима.

Сви припадници СС-а су на десној подлактици имали истетовирани број - што мањи број тим виши ранг и историја у СС-у. После рата су многи СС-овци покушавали на разне начине да тај број избришу! Иста метода теровирања је примењивана и за обележавање логораша али је подлактица била друга.

[уреди] Оснивање

Почетком тридесетих година 20. века СС је представљао војно устројен огранак Нацистичке партије чији је значај у Немачкој, а сразмерно са тим и његово чланство, био релативно мало. Међутим, вођа СС Хајнрих Химлер није био задовољан оваквом улогом организације због чега је искористио међусобна трвења у Немачкој тридесетих година како би оснажио положај СС. Тако је СС играо кључну улогу у Хитлеровом обрачуну са вођом СА одреда Ернстом Ремом и његовим сарадницима. У јуну 1933. год., током тзв. „ноћи дугих ножева“, Хитлер је уз помоћ СС ликвидирао свог најозбиљнијег супарника и на тај начин успоставио апсолутну личну доминацију у Немачкој.

По именовању за немачког канцелара Адолф Хитлер није имао поверења у јединице Рајхсвера које су биле задужене за његову безбедност. Због тога је наредио да се од припадника СС формира борбена јединица која ће на себе преузети овај задатак. Вафен СС је званично настао 1933. год. када је формиран први СС заштитни одред. Ова јединица представљала је Хитлерову „преторијанску гарду“ и била је задужена за његову личну безбедност. Јединица је пратила Хитлера на његовим многобројним путовањима, а из њених редова бирани су Хитлерови возачи, посилни, телохранитељи и др. На митингу Нацистичке партије у септембру 1933. год. јединица је добила име „Лична гарда Адолфа Хитлера“. Њен први командант био је Сеп Дитрих. Недуго затим широм Немачке основане су тзв. СС-ВТ (СС резервне трупе) које су стајале на располагању Адолфу Хитлеру за извршење специјалних задатака у рату и миру. Трећи елемент Вафен-СС, који неће стећи признање све до немачког напада на Француску 1940. год. биле су СС-ТКВ (СС јединице мртвачка глава) првобитно формиране од чувара концентрационих логора, које су поред борбених задатака биле задужене и за унутрашњу безбедност.

До 1940. год. Вафен-СС се састојао од четири борбене јединице, СС лична гарда Адолфа Хитлера, СС Дојчланд, СС Германија и СС Дер Фирер, као и од четири јединице из састава СС резервних трупа, СС Обербајерн, СС Бранденбург, СС Туринген и СС Остмарк, која је уједно била и прва страна СС јединица формирана од Аустријанаца.

[уреди] СС дивизије

1. СС оклопна дивизија "Лична гарда Адолфа Хитлера" (Leibstandarte Adolf Hitler)
2. СС оклопна дивизија "Рајх" (Das Reich)
3. СС оклопна дивизија "Мртвачка глава" (Totenkopf)
4. СС полицијска панцергренадирска дивизија
5. СС оклопна дивизија "Викинг" (Wiking)
6. СС брдска дивизија "Север" (Nord)
7. СС добровољачка брдска дивизија "Принц Еуген" (Prinz Eugen)
8. СС коњичка дивизија "Флоријан Гајер" (Florian Geyer)
9. СС оклопна дивзиија "Хохенстауфен" (Hohenstaufen)
10. СС оклопна дивизија "Фрундсберг" (Frundsberg)
11. СС добровољачка панцергренадирска дивизија "Северна земља" (Nordland)
12. СС оклопна дивизија "Хитлерова омладина" (Hitler Jugend)
13. СС брдска дивзија "Ханџар" (Handschar), (1. хрватска)
14. СС гренадирска дивизија, (1. галицијска)
15. СС гренадирска дивизија, (1. летонска)
16. СС панцергренадирска дивизија "СС рајхсфирер"
17. СС панцергренадирска дивизија "Гоц фон Берлишинген" (Götz von Berlichingen)
18. СС добровољачка панцергренадирска дивизија "Хорст Весел" (Horst Wessel)
19. СС гренадирска дивизија (2. летонска)
20. СС панцергренадирска дивизија (1. естонска)
21. СС брдска дивизија "Скендербег" (Skanderbeg), (1. албанска)
22. СС добровољачка коњичка дивизија "Марија Тереза" (Maria Theresa)
23. СС брдска дивизија "Кама" (2. хрватска)
24. СС брдска дивизија (Karstjäger)
25. СС гренадирска дивизија "Хуњади" (1. мађарска)
26. СС гренадирска дивизија (2. мађарска)
27. СС добровољачка гренадирска дивизија "Лангемарк" (1. фламанска)
28. СС добровољачка гренадирска дивизија "Валонци"
29. СС гренадирска дивизија (1. руска)
30. СС гренадирска дивизија (2. руска)
31. СС добровољачка гренадирска дивизија
32. СС добровољачка гренадирска дивизија "30. јануар"
33. СС коњичка дивизија (3. мађарска)
33. СС гренадирска дивизија "Шарлемањ" (1. француска)
34. СС добровољачка гренадирска дивизија (Landstorm Nederland)
35. СС полицијска гренадирска дивизија
36. СС гренадирска дивизија
37. СС добровољачка коњичка дивизија "Луцов" (Lutzow)
38. СС гренадирска дивизија "Нибелунзи" (Nibelungen)

**Стране јединице у Вафен-СС-у**
Држава порекла	Број	Народност
Албанија	3000	Албанци
Белгија	23 000	Фламанци
Белгија	15 000	Валонци
Велика Британија	50	Британци
Бугарска	200-1000 (?)	Бугари
НДХ	30 000	Хрвати, Бошњаци
Данска	10 000	Данци
Индија	3500	Хиндуси
Естонија	20 000	Естонци
Финска	1000	Финци
Мађарска	15 000 (?)	Мађари
Летонија	39 000	Летонци
Холандија	50 000	Холанђани
Норвешка	6000	Норвежани
Француска	8000	Французи
Италија	20 000	Италијани
Пољска (Галиција)	25 000	Украинци
СССР	12 000	Руси, Белоруси
	40 000 - 50 000 (?)	Козаци
	8000	Татари, Туркменистанци, Киргизијанци, Узбекистанци
Румунија	3000	Румуни
Србија	15 000	Немци, Албанци
Шпанија	200-1000 (?)	Шпанци
Шведска	100-130	Швеђани
Швајцарска	700-800	Швајцарци