12. СС оклопна дивизија "Хитлерјугенд"
Из пројекта Википедија
12. СС оклопна дивизија «Хитлерјугенд» (нем: Hitlerjugend – Хитлерова омладина) била је немачка оклопна дивизија у саставу Вафен-СС која се, током Другог светског рата, борила на Источном и Западном фронту. Као и сви остали делови Вафен-СС, проглашена је за злочиначку организацију на Нирнбершком процесу. 12. СС оклопна дивизија стекла је злочиначку репутацију већ током свог првог борбеног ангажовања у Нормандији.
Ова дивизија била је специфична по томе што је највећи део њеног људства био сачињен од припадника Хитлерове омладине који су били рођени 1926. год.
Садржај |
[уреди] Формирање и обука
Идеја о формирању СС дивизије која би у потпуности била сачињена од припадника Хитлерове омладине, потекла је од СС групенфирера Готлоба Бергера, у јануару 1943. год. Бергер је са својом идејом упознао СС рајхсфирера Хајнриха Химлера коме се она јако допала, и убрзо је постао њен ватрени заговорник.
План за формирање дивизије састављене искључиво од припадника Хитлерове омладине, рођених 1926. год. прослеђен је Хитлеру на одобрење. Хитлер је такође био одушевљен овом идејом и 10. фебруара издато је званично наређење за формирање нове дивизије. Бергер је сам себе предложио за првог команданта дивизије, али је Химлер, уместо њега, за команданта изабрао ветерана из 1. СС дивизије «Лична гарда Адолфа Хитлера», СС-оберфирера Фрица Вита.
Убрзо затим, одржан је конкурс за избор амблема нове дивизије. Победило је решење код којег је на штиту била представљена Зиг руна Хитлерове омладине укрштена са кључем који је био симбол 1. СС дивизије.
До 1. септембра 1943. год., преко 16.000 припадника Хитлерове омладине завршило је шестонедељну основну обуку и пријавило се у новоформирану дивизију. Обука је настављена у Беверлоу у Белгији где је одлучено да се уместо, као оклопно-гренадирска, дивизија формира као оклопна. Већина регрута је била толико млада да су уместо дневног следовања дувана и алкохола добијали слаткише. У октобру 1943. год. дивизија је добила своје коначно име и до краја рата је била позната као 12. СС оклопна дивизија «Хитлерјугенд».
Иако су припадници Хитлерове омладине одрасли задојени нацистичком пропагандом, њихово војно образовање је било минимално. Због тога је одлучено да се официрски и подофицирски положаји доделе искусним ветеранима из 1. СС дивизије како би овај недостатак био отклоњен. Обука припадника дивизије била је неуобичајена. Свестан чињенице да се дивизија мора у што краћем року оспособити за борбена дејства, њен командант Вит инсистирао је на што реалистичнијој обуци у којој је коришћена бојева муниција, како би се што уверљивије симулирали борбени услови. Овакав начин обуке створио је посебан однос између војника и официра који је био заснован на међусобном поверењу.
У марту 1944. год. дивизија је проглашена борбено способном и пребачена је у реон Каена у Нормандији, где је требало да уђе у састав Оклопне групе Запад, која је чинила немачку оклопну резерву.
Током пролећа 1944. год. дивизија је наставила са обуком упознајући се са земљиштем око Каена што ће се показати веома корисним у месецима који су уследили. 27. маја Вит је прославио свој 36 рођендан и његово скорашње унапређење у чин СС-бригадирфирера. Мирна «празнична атмосфера», како ју је описао један од гренадира, ускоро ће бити прекинута.
Почетком јуна 1944. год. дивизија је проглашена потпуно способном за обављање борбених операција. Тенковско наоружање дивизије састојало се од 81 тенка Пантер, модел А и Г и 104 тенка Панцер IV, модел Х и Ј. Међу оклопним возилима налазили су се и ловци тенкова Јагпанцер IV/L70, три прототипа противавионског тенка Вирбелвинд, више противавионских топова калибра 20, 27 и 88 mm као и самоходна артиљериска оруђа Хумел, Веспе и СИГ 33 и стандардна вучна артиљеријска оруђа.
Међутим, њено одељење наоружано ловцима тенкова, СС панцерјагер абтеилунг 12, није било спремно за акцију и није имало довољно ловаца на тенкове.
[уреди] Кампања у Нормандији
6. јуна 1944. год. савезничке снаге искрцале су се у Нормандији у склопу Операције Оверлорд. 12. СС оклопна дивизија «Хитлерјугенд» је заједно са 21. оклопном дивизијом била најближа оклопна јединица. Због инсистирања на Хитлеровом одобрењу за употребу оклопних јединица, ова дивизија ступила је у борбу 6. јуна, тек у 14.30. Њено наступање у правцу савезничких мостобрана Сорд и Жуно значајно су успорили стални напади из ваздуха. Претходница дивизије коначно је пред крај дана, у 22.00 стигла на своје зборно место у Евреси.
7. јуна, 25. СС оклопно-гренадирски пук, под командом СС-штандартенфирера Курта Мајера (познатијег под надимком «Оклопни Мајер»), подржана од стране тенкова 12. СС оклопног пука, под командом СС-оберштурманбирера Макса Вуша и артиљерије, добио је задатак да уништи канадске пешадијске и оклопне јединице које су напредовале ка унуштрањности француског копна. Према Мајеровим речима, његова јединица добила је задатак да «врати малу рибицу у море». Иако су у страховитом нападу који је уследио, нанети значајни губици савезницима, фронт који су држале канадске јединице остао је компактан. Мајер је схватио да је ефекат изненађења праћен брзим наступањем, који је дао изузетне резултате на Источном фронту, неупотребљив у Нормандији и да је темељно извиђање кључ за успех даљих операција у Француској.
Упркос почетном успеху, напад 25. СС пука изгубио је на силини и заустављен је због изостанка подршке од стране осталих елемената дивизије као и због недовољног и лошег извиђања положаја и правца наступања канадских јединица. Чета Хајлендера из пука Северна Нова Шкотска, која је прегажена код Отија, омогућила је преосталим четама да успоставе одбрамбене положаје и зауставе немачко напредовање. У првим минутима напада Шербрук Фјузирс су изгубили преко 25 тенкова Шерман. 12. СС оклопни пук успео је да потисне канадске јединице скоро 2 миље али су преостали делови Хајлендера из пука Северна Нова Шкотска, успели да, без артиљеријске и оклопне подршке, зауставе даље напредовање 25. СС пука и успоставе чврсту одбрану.
Према сведочењима канадских заробљеника који су преживели напад, припадници 12. СС оклопне дивизије, исфрустрирани својим почетним неуспехом, устрелили су и на смрт премлатили више канадских заробљеника, а неки су чак прегажени камионима током пребацивања у позадину. Губици обе стране, по завршетку почетних борби, били су изједначени. Обе стране имале су око 80 погинулих и 175 рањених или заробљених војника.
У току дана, Мајер је успоставио своје командно место у опатији Арден, са чијег торња је имао одличан преглед терена. Предвече 7. јуна, у склопу планирања даљих акција дивизије, 7 Канађана је испитано, а затим и погубљено у просторијама опатије. После рата је установљено да је око 100 канадских војника, из различитих пукова, који су се предали 12. СС оклопној дивизији, погубљено. Мајеров пук био је распоређен у реону села Оти и Бурон, са задатком да штити Карпике аеродром, због чега није био у могућности да пружи подршку 26. СС пуку који је следећег дана наставио са нападима. На овим положајима остаће све до 8. јула када су након крвавих борби са канадском Хајлендерском лаком пешадијом били принуђени да се повуку.
8. јуна је на поприште стигао 26. СС оклопно-гренадирски пук под командом СС-оберштурмбанфирера Вилхелма Монкеа. Мајеров напад одбацио је део канадских снага, али су друге канадске бригаде успеле да освоје групу села која се налазила у дубини од око 2 миље у немачким положајима. 26. СС пук је запосео почетне положаје за напад са задатком да нападне у правцу Нури-ен-Бесана, не би ли направио брешу на споју између канадских и британских јединица. Као и приликом првог напада, немачке јединице нису извршиле скоро никакво извиђање противничких положаја због чега ће млади припадници дивизије, током напада, доћи под жесток ватрени удар са добро утврђених одбрамбених положаја.
Напад, који је започео у 03.30 часова, неких 8 часова након првобитног Мајеровог напада, имао је мали почетни успех. Појединачне чете 12. СС оклопне дивизије, нападале су без икакве координације, фанатично јуришајући на канадске положаје, због чега су почетни немачки губици били изузетно велики. На канадском левом крилу, немачка пешадија је, неустрашивом акцијом успела да избаци канадске Винипешке стрелце из Нурија али је напад застао када овај успех није благовремено искоришћен.
На канадском десном крилу, око 1.000 припадника 12. СС оклопне дивизије напало је, одмах по завршетку борби за Нури, 250 Канађана који су бранили групу села. Уз ефикасну подршку артиљерије, тенкова и тешких митраљеза Канађани су пружили жесток отпор. Број жртава на немачкој страни се брзо повећавао, а браниоци су успели да униште 8 немачких тенкова Пантер из Вуншаове оклопне чете која је имала задатак да подржи пешадију током напада. Када су Монкеове окрвављене чете престале са нападом на села у околини Нурија, Канађани су и даље чврсто држали своје положаје у близини Каена и Карпикеа. Поново су обе стране претрпеле значајне губитке и поново је дошло до убијања канадских ратних заробљеника од стране припадника 12. СС оклопне дивизије. У убијању су учестовали припадници 12. СС извиђачког батаљона које је у егзекуцијама лично предводио њихов командант СС-штурмбанфирер Герхард Бремер. Припадници 2. батаљона Монкеовог 26. СС пука, такође су учествовали у злочинима погубивши око 20 припадника Винипешких стрелаца, заробљених током борби у Нурију. Иако су борбе вођене у самом селу, тела канадских војника пронађена су на значајној удаљености од њега, што је упућивало на закључак да су ови војници прво били заробљени, а затим и погубљени.
По престанку напада, 12. СС извиђачки батаљон, распоређен западно од Монкеовог пука, успео је да 8. јуна заустави напад канадске 3. пешадијске дивизије у правцу Каена. Ова канадска јединица је била једина савезничка јединица, која је у почетној фази Операције Оверлорд достигла све предвиђене циљеве.
Упркос снажним нападима и локалним успесима које је постигла 12. СС оклопна дивизија, она није успела да оствари свој главни задатак да баци противника назад у море. Након што су британске јединице досегле линију фронта коју је чврсто држала канадска 3. пешадијска дивизија, створена је сигурна основица за даље нападе у правцу Каена. Већ тада је било очигледно да су западни савезници успоставили снажан мостобран на континенту и да их је одатле немогуће истерати. Немачка оклопна армија, у чијем саставу се налазила 12. СС оклопна дивизија и 21. група армија упустиће се у серију жестоких окршаја који ће на крају резултирати ослобађањем Нормандије.
14. јуна, бараж британске поморске артиљерије сравнио је са земљом командно место 12. СС оклопне дивизије и том приликом је погинуо командант дивизије Вит. На његово место постављен је Курт Мајер, који је са 33 године живота постао најмлађи командант дивизије у Другом светском рату.
Током следеће четири недеље, дивизија је успела да заустави све савезничке покушаје да заузму Каен. Жестина сукоба у реону Каена била је далеко већа од било чега са чим су се немачки војници сусрели на Источном фронту. (Командант дивизије Мајер, такође је оптужен за ратне злочине зато што је наредио својим људима да не узимају ратне заробљенике.) На савезничкој страни није издато слично наређење али за тим није ни било потребе. Упркос знатно већој бројчаној надмоћности савезника, као и сталним нападима из ваздуха, млади припадници 12. СС оклопне дивизије борили су се фанатично до самог краја. Током прве недеље, јула месеца 1944. год. Мајер је прекршио наређење да брани положај северно од града по сваку цену и повукао је своју дивизију на нове положаје јужно од Каена. У борбама после Д-дана па све до 9. јула, дивизија је имала 4.000 погинулих и 8.000 рањених и несталих.
Међутим, дивизија није имала пуно времена за одмор. Већ 19. јула ангажована је против британско-канадских јединица које су учествовале у Операцији Гудвуд. Одмах затим, дивизија је повучена са линије фронта у састав покретне резерве 1. СС оклопног корпуса. Уместо очекиваног одмора и попуне, дивизија се нашла у улози ватрогасца. Почетком августа учествовала је у заустављању две савезничке операције под називом Тоутлајз и Тректбл. Током Операције Тоутлајз, 60 тенкова 12. СС оклопне дивизије сукобило се са 600 тенкова канадске 1. армије. Упркос неуједначеном односу снага, дивизија је успела да заустави канадско напредовање.
Хитлерјугенд дивизија, сада сведена на једва неколико хиљада људи и шачицу оклопних возила, ангажована је на одбрани коридора кроз који су се немачке јединице повлачиле из тзв. џепа код Фалеза. Током ових борби, командир оклопног пука, Макс Вунше, заробљен је од стране британских снага. Џеп код Фалеза коначно је затворен 20. августа и у њему је заробљено више десетина хиљада припадника немачке 7. армије. Преостали делови 12. СС оклопне дивизије повучени су преко реке Сене.
[уреди] Повлачење – Стража на Рајни
Након борби код Фалеза, Хитлерјугенд дивизија је повучена на кратак одмор, али није обављена њена попуна и снабдевање. Поново је бачена у борбу током немачког повлачења на Француско-Белгијску границу. До септембра 1944. год. број припадника дивизије износио је мање од 2.000, без оклопних возила и тешког наоружања. 6. септембра, команданта дивизије Курта Мајера, који је своју СС униформу заменио униформом официра Вермахта, заробили су белгијски партизани. Због ужурбаног повлачења дивизија није била у могућности да организује акцију спасавања. СС-обештурмбанфирер Хуберт Мајер постављен је за новог команданта дивизије.
У новембру 1944. год. дивизија је повучена са линије фронта у Неинбург у Немачкој, где је требало да буде извршена њена реорганизација. Највећи део попуне чинило је особље немачког ваздухопловства и морнарице због чега реорганизована дивизија никада неће достићи елитни статус који је имала у пролеће 1944. год. Пред крај месеца, командант дивизије Хубер Мајер замењен је са СС-оберштурмбанфирером Хуго Красом, а 12. СС оклопна дивизија прикључена је 6. СС оклопној армији Сепа Дитриха, која се припремала за нову немачку офанзиву у области Ардена, познатију под називом Операција Стража на Рајни чији циљ је био поновно заузимање Антверпена и заустављање даљег савезничког напредовања.
Операција је започела 16. децембра 1944. год. Борбена група Пајпер из састава 1. СС оклопне дивизије предводила је напад на савезничке положаје. Хитлерјуген дивизија, која је требало да наступа иза ове борбене групе и искористи њен почетни успех, касно је стигла на полазни положај због саобраћајне гужве коју је изазвала 12. фолксгренадирска дивизија. Када је дивизија стигла до прве борбене линије наишла је на снажан отпор америчких јединица на превоју Елзенборн. Упркос изузетним напорима дивизија није успела да пробије америчке положаје. Због тога јој је наређено да с лева заобиђе ове америчке положаје и да настави да наступа иза 1. СС оклопне дивизије. Америчке снаге успеле су да зауставе даље напредовање дивизије, а након уништења Оклопне групе „Пајпер“ и напредовање целе Дитрихове армије. Пред крај године 12. СС оклопна дивизија пребачена је на југ у реон Бастоња где је учествовала у жестоким борбама на прилазима овом градићу. До 18. јануара 1945. год. Хитлерјуген дивизија је, заједно са осталим немачким јединицама, потиснута на почетне положаје.
[уреди] Мађарска – Аустрија
20. јануара 1945. год. Дитрихова 6. СС оклопна армија пребачена је у Мађарску где је требало да учествује у новој немачкој офанзиви чији циљ је било поновно заузимање мађарских нафтних поља и отварање пута ка Будимпешти где се у окружењу налазило 45.000 војника IX СС. брдског корпуса.
Још док се дивизија налазила на путу, IV СС оклопни корпус извршио је неколико безуспешних напада у циљу деблокаде гарнизона у Будимпешти. 12. СС оклопна дивизија је заједно са 1. СС оклопном дивизијом у склопу I СС оклопног корпуса, стигла у Мађарску почетком фебруара 1945. год., пар дана пре пада Будимпеште. Дивизија је одмах ангажована у борбама за ликвидацију Гранског мостобрана који су совјетске снаге образовале на десној страни Дунава, у близини града Грана. После жестоких борби у којима су са немачке стране учествовале 1. и 12. СС оклопна дивизија, мостобран је ликвидиран до краја фебруара.
Дивизија је затим требало да учествује у Операцији „Пролећно буђење“ (Operation Frühlingserwachen) чији циљ је био поновно заузимање мађарских нафтних поља. У жељи да операција буде спроведена у највећој тајности, Хитлер је забранио било какво извиђање пре почетка напада. Напад је почео 6. марта 1945. год. по изузетно тешким временским условима. Отапање снега и честе кише претвориле су терен у блатњаву каљугу због чега су немачке јединице биле принуђене да наступају дуж малобројних уских путева. После почетног успеха, офанзива је заустављена снажним совјетским контранападом који је запретио потпуним опкољавањем немачких снага. Због неуспеха офанзиве, Хитлер, који је изгубио поверење у СС, наредио је да се врате почасне траке за рукаве, које су додељене дивизијама које су учествовале у нападу. Дитрих, којег је овакав захтев разбеснео, одлучио је да га не проследи својим људима.
Средином марта, снажан совјетски контранапад у близини Шталвајзенберга, разбио је немачку Армијску груп Балк због чега су преостале немачке јединице започеле опште повлачење у правцу Беча. Хитлерјугенд дивизија држала је одступницу немачким снагама у повлачењу, да би се 13. априла и сама повукла у правцу Беча. Повлачећи се кроз Оденбург и Хиртенбург, дивизија је избила код Линца у Аустрији, у чијој близини су се налазили истурени амерички положаји. 8. маја 1945. год. 10.000 преживелих припадника дивизије предало се америчким снагама у близини Енса. У последњем чину пркоса, дивизија је одбила да своја возила обележи белим заставама како су то американци захтевали.
[уреди] Ратни злочини
Све у свему, преко 100 канадских ратних заробљеника погубљено је од стране припадника 12. СС оклопне дивизије. Њихово убиство и потоња потрага за задовољењем правде одлично су описани у књизи Непримерено поступање: Прича о убиству канадских ратних заробљеника у Нормандији, аутора Хауарда Марголиана (објавио Универзитет у Торонту, 1998.), наслов оригинала, Conduct Unbecoming: The Story of the Murder of Canadian Prisoners of War in Normandy by Howard Margolian (ISBN 0802083609) (University of Toronto Press, 1998).
Приликом првог борбеног ангажовања дивизије, у јуну 1944. год., забележено је неколико случајева ратних злочина. 8. јуна, припадници 26. СС оклопно-гренадирског пука, под командом Вилхелма Монкеа, погубили су 36 канадских ратних заробљеника. Истог дана, извиђачка чета дивизије убила је више од 12 Канађана који су се предали.
Између 7. и 8. јуна 1944. год., више канадских ратних заробљеника погубљено је од стране припадника 25. СС оклопно-гренадирског пука под командом Курта Мајера. Заробљеници су погубљени у опатији Арден, јужно од Каена. Како је у овој опатији било смештено комадно место Курта Мајера, он и неколико њему потчињених официра оптужени су за ратне злочине. Каснија сведочења на његовом суђењу потврдиће да је Мајер издао наређење припадницима његовог пука да не узимају ратне заробљенике за време трајања борби.
Све оптужбе за ратне злочине против 12. СС оклопне дивизије односе се на период од 6. до 17. јуна 1944. год. Жестина борби у близини Карпикеа, Отија и Бурона, брутална дисциплина као и политичка индоктринација и фанатизам младих гренадира из Хитлерјугенда највероватније су створили окружење у којем је убијање ратних заробљеника било сасвим нормално, па чак и охрабривано од стране официра. У овом периоду је забележено да се 12 СС официра, припадника дивизије, супротставило убијању ратних заробљеника и да су њихови ставови убрзо превладали.
После рата, Мајеру је суђено и осуђен је на смртну казну од стране Канадског војног суда због убијања канадских и британских ратних заробљеника. У јануару 1946. год. његова пресуда је преиначена у доживотну робију на интервенцију канадског генерал-мајора Кристофера Вокса, који је сматрао да су сви докази против Мајера били посредни. Вокс је инсистирао на томе да је у жару борбе било веома тешко разлучити ко је убио непријатеља, а ко ратног заробљеника. По њему, није постојао доказ да је Мајер лично наредио убијање канадских ратних заробљеника, али је чињеница да је он као командир, иако није лично учествовао у убијању, ипак одговоран за поступке својих војника. Међутим, докази у убиству канадских заробљеника на Мајеровом командном месту, били су посебно оптужујући. Вокс је истакао чињеницу да је у жару борбе тешко разлучити ко је непријатељ, а ко ратни заробљени, али се сведочења преживелих заробљеника о ликвидацији њихових другова, након саслушања у опатији Арден, где се налазило Мајерово командно место, нису могли бити игнорисани.
7. септембра 1954. год., захваљујући подршци неколико канадских и британских официра који су имали прилике да се сусретну са њим током борби у Нормандији, Мајер је пуштен из затвора.
Случај Вилхелма Монкеа је много сложенији. Оптужбе против њега су, неколико година након завршетка рата, подигле Британија, Канада и САД, због више одвојених инцидената. У првом случају, током напада на Белгију 1940. год., делови 2. батаљона 1. СС дивизије, под командом СС-хаупштурмфирера Вилхелма Монкеа, погрешно су обавештени да је командант њихове дивизије, Сеп Дитрих, погинуо током борби. У догађају који је уследио, а који је познатији као Вормутски масакр, око 80 британских ратних заробљеника из 2. батаљона Краљевског Ворвикшајерског пука, стрељано је у знак одмазде због Дитрихове смрти. Иако је неспорно да је до масакра заиста дошло, Монкеову уплетеност у овај злочин није било лако доказати, због чега му никада није суђено за ову оптужбу.
Неколико припадника његовог 26. СС оклопно-гренадирског пука 12. СС оклопне дивизије учествовало је 8. јуна у убијању канадских ратних заробљеника. Такође, након што је прешао у 1. СС оклопну дивизију, за време Арденске офанзиве, војници под његовом командом погубили су америчке ратне заробљенике у догађају који је познат као Масакр код Малмедија. Упркос многобројним оптужбама, ни једна нација није била успешна у покушају да изведе Монкеа на суђење пред неким од немачких судова.
[уреди] Командири
- СС-бригадирфирер Фриц Вит (24. јун 1943. – 14. јун 1944.)
- СС-бригадирфирер Курт Мајер (14. јун 1944. – 6. септембар 1944.)
- СС-оберштурмбанфирер Хуберт Мајер (6. септембар 1944. – 24. октобар 1944.)
- СС-бригадирфирер Фриц Крамер (24. октобар 1944. – 13. новембар 1944.)
- СС-бригадирфирер Хуго Крас (13. новембар 1944. – 8. мај 1945.)
[уреди] Спољашње везе
- Хитлерова дечија дивизија
- 12. СС оклопна дивизија на Axishistory.com
- [1] Списак канадских ратних заробљеника погубљених у јуну 1944. год.
- [2] Детаљни опис појединачних инцидената
