Портал:Биологија

Модел структуре ензима ацетилхолин естеразе

Ензими су биокатализатори - они омогућују да дође до већине реакција ћелијског метаболизма, тиме омогућујући само постојање живота на Земљи. Mноге реакције које се одвијају у ћелијама организма су превише споре и водиле би (без присуства ензима) до другачијих продуката које организму или нису потребни или би му штетили. О значају ензима можемо судити и на основу тога, што недостатак појединих ензима узрокује болести или чак и смрт организма.

Прочитајте цео чланак...

На северној Земљиној полулопти у току је годишње доба јесен. У овом периоду већини комерцијално узгајаних биљака сазревају плодови. Лишће листопадног дрвећа мења боју услед премештања минералних соли у друге делове биљке да би их она на крају могла одбацити.

Јосиф Панчић

Јосиф Панчић (5. април 1814 - 25. фебруар 1888) се родио у буњевачкој породици у селу Брибиру као четврто дете оца му Павла a матере Маргарите. Према предању, Панчићи су пореклом из Херцеговине и од давнина су се доселили у село Угрине, које се налази на северним огранцима Велебита у саставу општине Брибир.

Јосиф Панчић био је међу првим и најистакнутијим биолозима у Србији 19. века.

Углавном се бавио ботаником - током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста, а објавио је више значајних дела о флори Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика, која је касније по њему добила име Панчићева оморика.

даље...

Да ли сте знали да...

Сиви соко

• ...да Сиви соко,најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.
• ....је најстарија животиња на планети 175-годишња корњача Харет коју је са острва Галапагос 1835. са собом понео Чарлс Дарвин?
• ...је кичмена мождина код човека дебљине прста?
• ...секвоје не расту само у Калифорнији, већ и у мањим скупинама у шумама Бразила, и спорадично у Мексику.
• ...се јагуар од леопарда разликује по томе што шаре јагуара имају црну мрљу у средини сваке шаре.

Лав

Лав мужјак се лако препознаје по гриви, може да тежи и до 250 килограма и достиже висину до 1,3 m. Женке су доста мање, теже до 180 килограма и не поседују карактеристичну гриву. Лавови су месождери који живе у родбинским чопорима који се састоје од женки, њихових потомака и мужијака који није са њима у родбинским везама и који им служи за размножавање. Женке лове за чопор. Младе женке се избацују из чопора када достигну полну зрелост.

Иако је познат под именом "краљ џунгле", лав је животиња отворених равница. Може се наћи у целој Африци. Ипак као врста лав је угрожен, и веће популације се јављају искључиво у националним парковима Танзаније и Јужноафричкој Републици.

Више о лаву

Најзначајније области биологије:

цитологија - биохемија - молекуларна биологија - генетика - ембриологија - физиологија - биоинформатика - биотехнологија - биофизика - ботаника - зоологија - микробиологија - микологија - морфологија - анатомија - антропологија - екологија - биогеографија - систематика - теорија еволуције - астробиологија

Категорија:Биологија

• Анатомија: Људски органи, Систем органа
• Биолози
• Биохемија и Молекуларна биологија: Лекови, Нуклеинске киселине
• Ботаника
• Вируси
• Генетика
• Гљиве
• Зоологија: Животиње, Зоолошки вртови
• Медицина: Болести, Лекови
• Молекуларна биологија
• Физиологија
• Цитологија

Шљива

Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима зван и само шљива), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Филогенетски посматрано, шљива припада истом роду (Prunus) у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња, ловорвишња и џанарика, а који као плод имају коштуницу. Род Prunus садржи неколико подродова, међу којима је и подрод Prunus, који се даље дели на три секције: Prunus (шљиве Старог Света), Prunocerasus (шљиве Новог Света) и Armeniaca (кајсије).

Даље...

Потребно направити:
Палма - Груди - Змија - Јајовод - Кит - Коприва - Кртола - Леопард - Љубичица - Лучење - Мајмун - Саса - Чулни систем

Потребно проширити:

Авокадо - Астробиологија - Бреза - Вук - Гуштерача - Дисање - Жирафа - Зебра - Коњ - Кромпир - Краставац - Овца - Плави кит - Рибе - Ризом - Смоква - Тигар - Фламинго

Црвена крвна ћелија инфицирана маларијом

Маларија је инфективна болест коју изазива сићушни паразит Plasmodium и то било која од четири врсте, колико их и постоји. Свака од ових врсти има своје специфичности, било према реакцији на медикаменте или према локацији у организму након инфекције, али и према ефектима које има по здравље човека.

Plasmodium falciparum је врста која се географски простире у тропским и субтропским подручјима, дакле око Екватора. Инфекција овим паразитом може угроити живот оболелог у току пар дана од уласка паразита у организам, а код паразита постоји резистенција на већину доступних медикамената, тако да терапија мора бити комбинована. Plasmodium vivax, P. malariae i P су преостале врсте, које нису тако опасне по човека. Постоје примјери успешног опоравка након месец дана, чак и без лечења признатим медикаментима. Налае се у свим тропским крајевима света, изузев Plasmodium ovale који је нађен само у западној Африци. Plasmodium vivax i P malariae се могу настанити јетри човека, што може изазвати додатне компликације и захтевати додатни медицински третман.

Преносник овог паразита, а и саме болести, је једна врста тропског комарца Anopheles mosquitoes, који уједом уноси истог у човека.