21. децембар
Из пројекта Википедија
21. децембар (21.12.) је 355. дан године по грегоријанском календару (356. у преступној години). До краја године има још 10 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| Нов. - Децембар - Јан. | ||||||
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 | 3 |
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
| календар за 2006 г. цела година |
||||||
- 1781. - Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве.
- 1881. - У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник "Српске независности".
- 1937. - У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија "Снежана и седам патуљака", првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји.
- 1941. - Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом.
- 1948. - У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Велике Британије и иступила из Комонвелта.
- 1958. - Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике.
- 1967. - Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције.
- 1972. - Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке.
- 1973. - У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учестовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације.
- 1979. - У Великој Британији потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне.
- 1988. - Авион америчке компаније "Пан Ам" на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у "боингу 747" и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт.
- 1990. - Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име.
- 1993. - Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати.
- 1997. - У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98 одсто бирача, победио, с 59,23 одсто гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57 одсто гласова.
- 2001. - Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку.
[уреди] Рођења
- 1118. - Томас Бекет, кантерберијски надбискуп.
- 1804. - Бенџамин Дизраели, енглески државник и писац.
- 1879. - Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин, совјетски диктатор.
- 1892. - Сисили Изабел Ферфилд, енглеска књижевница.
- 1917. - Хајнрих Бел, немачки књижевник и добитник нобелове награде 1972. († 1985.)
- 1937. - Џејн Фонда, америчка глумица.
- 1940. - Френк Запа, амерички композитор, гитариста, певач и сатиричар. (†1993).
- 1948. - Самјуел Л. Џексон, амерички глумац.
[уреди] Смрти
- 1375. - Ђовани Бокачо, италијански писац.
- 1940. - Френсис Скот Фицџералд, амерички писац.
- 1945. - Џорџ Смит Патон, амерички генерал.
- 1972. - Паул Хаусер, нацистички официр (*1880.)
