Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године
Из пројекта Википедија
 |
Овај чланак није измењен од раздвајања Србије и Црне Горе. Молимо Вас да направите неопходне измене како би чланак био у току са променама. |
Садржај |
[уреди] Прилике пре доношења Уставне повеље
Крајем деведесетих година XX века у Црној Гори је почео да јача покрет за независну државу, која би била међународно призната, те би потом уредила односе са Србијом у оквиру савеза независних држава. Органи Црне Горе нису признавали савезне органе и њихове прописе, нити су учествовали у финансирању Федерације. Црна Гора је увела евро за своју монету, те уобличила нови привредни систем. Европска унија је ставила до знања да Србија и Црна Гора могу постати чланице Европске уније само као једна државна заједница. После притисака из Брисела, Србија и Црна Гора су потписале „Београдски споразум“ о преуређењу савезне државе. Текст овог споразума су усвојиле народне скупштине Србије и Црне Горе, а онда је Савезна скупштина 4. фебруара 2003. усвојила и прогласила Уставну повељу. Савезна Република Југославија се трансформисала у државну заједницу Србија и Црна Гора (СЦГ).
[уреди] Садржина Уставне повеље
Државна заједница СЦГ је била државна творевина више конфедералног него федералног типа, што је видљиво из њених надлежности и начина рада њених институција. Она је имала свој грб, заставу и химну.
Административни центар државне заједнице је био Београд у коме је смедиште њених институција (осим Суда СЦГ чије је седиште у Подгорици).
У међународним односима Србија и Црна Гора су иступале као један међународни субјект. Држављани држава чланица су истовремено држављани државне заједнице.
[уреди] Институције државне заједнице СЦГ
Скупштина Србије и Црне Горе је једнодомно представничко тело државне заједнице које чини 136 посланика, и то 91 из Србије и 35 из Црне Готре. Посланике бирају грађани непосредно на изборима, али су посланици за први двогодишњи сазив Скупштине изабрани од стране скупштина држава чланица. Одлука се доноси ако је за њу гласала већина од укупног броја посланика обе државе чланице.
Председник Србије и Црне Горе је шеф државне заједнице кога бира Скупштина СЦГ. Он је истовремено и председник Савета министара СЦГ (владе). Он представља државну заједницу, расписује изборе за Скупштину СЦГ, поставља и опозива шефове дипломатских председништава, додељује одликовања и друга признања, члан је Врховног савета одбране. Председник за свој рад одговара Скупштини. Председнички мандат траје четири године. Но, може бити смењен и раније, ако поднесе оставку или ако Скупштина утврди да је кршио Уставну повељу.
Савет министара СЦГ чине пет министара: 1. за иностране послове, 2. за народну одбрану, 3. за међународне економске односе, 4. за унутрашње односе и 5. за људска и мањинска права. Савет има право законодавне иницијативе, и право доношења подзаконских аката. Министре бира Скупштина СЦГ. Поред министра постоји и заменик министра који је увек из друге државе чланице у односу на министра.
Суд Србије и Црне Горе чини подјенак број судија из обе државе чланице. Бира их Скупштина СЦГ. Суд СЦГ решава спорове између институција државне заједнице, спорове између две државе чланице, као и спорове између држава чланица са државном заједницом; одлучује о усклађености устава и закона државне заједнице са Уставном повељом.
Државна заједница СЦГ има Војску Србије и Црне Горе која је под демократском цивилном контролом. Војском командује Врховни савет одбране. Његов састав чине: председник СЦГ и председници држава чланица.
[уреди] Исход Уставне повеље
Потребно усаглашавање устава држава чланица са Уставном повељом државне заједнице није учињено до 2005. године. Суд СЦГ није конституисан до 2005. године. Адмандманом на Уставну повељу продужен је први двогодишњи сазив Скупштине СЦГ. До усвајања знамења СЦГ, привремено се користе знамења бивше савезне државе.
[уреди] Литература
Уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, Службени лист СЦГ, Београд, 2003.
|
|
 |
|
|---|---|---|
|
Устави Југославије
Видовдански устав | Септембарски устав | Устав Југославије од 1946. године | Уставни закон 1953. | Устав Југославије од 1963. године | Устав Југославије од 1974. године | Устав Југославије од 1992. године | Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године | |
||
