Уставни закон 1953.
Из пројекта Википедија
[уреди] Настанак
Донет је као велики пакет измена Устава Југославије од 1946. године, са циљем увођења појма самоуправљања у уставну материју Југославије. Устав од 1946. године са овим изменама биће на снази до Устава Југославије од 1963. године.
[уреди] Одредбе
Основама политичког и друштвеног уређења проглашене су друштвена својина на средствима за производњу, самоуправљање произвођача у привреди, самоуправљање радног народа у општини, граду и срезу и самоуправљање радног народа у области просвете, културе и социјалних служби.
Југославија је проглашена социјалистичком, демократском савезном државом суверених и равноправних народа. Сва власт у земљи је припадала радном народу преко представника у разним телима, као и непосредно - изборима, опозивом представника, зборовима, саветима и другим облицима самоуправљања, које је проглашено за основ читавог уређења.
На пољу представничког тела ово се огледало у увођењу Већа проивођача, као дома представника професија, поред политичког дома. Напуштен је принцип дихотомне поделе власти, а Савезна народна скупштина проглашена је за врховног представника народног суверенитета и највичи орган власти федерације.
До тада постојећи највичи извршни органи, Президијум Народне скупштине ФНРЈ и Влада ФНРЈ замењени су са два извршна органа Савезне народне скупштине - Председником републике и Савезним извршним већем (познатим као СИВ), који су скупштини били одговорни за рад, барем на папиру. Председник републике био је уједно и председник СИВ-а.
Такође је напуштен и демократски централизам, повећана су права република и аутономних области,а у општини, граду и срезу уведено је самоуправљање.
[уреди] Пракса
Уставни закон заправо је проглашен за повељу друштвеног самоуправљања, а тај назив носиће и наредни устави Југославије. По замисли твораца, овај устав требало је да омогући несметану изградњу самоуправљања, до доношења новог Устава Југославије од 1963. године. У пракси су последице биле огромне, а започети процес подруштвљавања имовине оставиће последице које се до данас осећају.
|
||
---|---|---|
Устави Југославије
Видовдански устав | Септембарски устав | Устав Југославије од 1946. године | Уставни закон 1953. | Устав Југославије од 1963. године | Устав Југославије од 1974. године | Устав Југославије од 1992. године | Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године | |