Светосавски конгрес

[уреди] Увод

Као пандам Другом заседању АВНОЈ-а од стране КПЈ крајем 1943. године, половином јануара 1944. у селу Ба одржан је Светосавски конгрес припадника ЈВуО. Светосавски конгрес је у многоме одлучивао о будућем уређењу Југословенске државе. Као што су главне одлуке биле АВНОЈ-а формирање НКОЈ-а који ће до формирања прве владе играли улогу закодавног и извршног тела нове државе, тако је Светосавски конгрес прихватио потпуно различита схватања по питању државног уређења после рата. Сагласио се да се Југославија уреди као конфедеративна држава у облику уставне и парламентарне народне монархије. Зато је конгрес у селу Ба био реакција Другом заседању АВНОЈ-а новембра 1943. у Јајцу.

[уреди] Село Ба

Као место одржавања првог ратног конгреса ЈВуО изабрано је село Ба које лежи на југоисточним падинама Сувобора под самим Рајцем. Ово планинско село је лично изабрао генерал Дража Михаиловић за будући конгрес. Село Ба је пружало добар положај за сигурну заштиту од евентуалног напада. Уз то, село је било нешто више богатије па је могло да обезбеди довољну количину хране за присутне делегате. Као главни припремач и организатор будућег конгреса одређен је капетан Звонко Вучковић, командант Првог Равногорског корпуса. За место одржавања предстојећег конгреса изабрана је основна школа "Краљица Марија" која је потпуно преуређена. Порушени су унутрашњи зидови од учионица и тако је проширен простор као место где ће делегати седети и заседати. Ходници су отпуно преуређени, а преостале учионице су претворене у спаваоне. Кревети су били на спрат-војнички, донешени из бивше касарне Југословенске краљевске војске у Мионици. Башки конгрес је обезбеђивало 2.000 војника из Качерског и Таковског среза, распоређени по башким бреговима. Недалеко од основне школе постављена је импровизована говорница украшена српском заставом и сликом краља Петра II Карађорђевића која је прикачена у средини. Око бине су постављени стражари који су имали задатак да спрече нежељене последице и да пазе на животе говорника.

Пред почетак првог дана заседања, село Ба је оживело. Омладинска група је организовала богати фолклор, а за време заседања одржано је и такмичење у српској ношњи.

[уреди] Долазак делегата на конгрес

25. јануара 1944., у раним јутарњим часовима почели су пристизати представници свих политичких партија Југославије осим КПЈ и ХСС-а. На конгресу су укупно биле заступљене 5 политичких партија:

• Социјалистичка партија-др Живко Топаловић

• Демократска странка-др Адам Прибићевић

• Српска земљорадничка партија-др Драгољуб Јовановић

• Републиканска странка-Антон Крејчин

• Југословенска национална странка-инг.Владимир Предавац

Генерал Дража Михаиловић је дошао у подне у пратњи бригаде II Равногорског корпуса капетана Предрага Раковића, Драгише Васића, др Стевана Мољевића, потпуковника Луке Балетића и мајора Баје Матрићевића. Испред основне школе га је дочакао заставник Врховне Команде поручник Божа Петровић са заставом у руци, а капетан Звонко Вучковић му је предао рапорт, после чега је Дража Михаиловић отворио конгрес.

Заседање Светосавског конгреса одржано је од 25. до 28. јануара 1944.

[уреди] Први дан Конгреса

Башко саветовање је званично почело 26. јануара 1944. у подне. Укупно је 294 делегата присуствовало заседању. Као увод по почетку конгреса одржана је прослава школске славе "Свети Сава" у основној школи Краљица Марија. Све делегате је поздравио јеромонах Јован Рапајић беседом о Растку-Сави Немањићу (Светом Сави), а затим и богослужењем и литургијом.

Као политички вођа Равногорског покрета и ЈВуО први је присутни народ поздравио Драгиша Васић са импровизоване говорнице и тиме је отворио политичко саветовање. Првог дана су своје реферате поднели и то: др Стеван Мољевић, заступшајући гледишта тадашњег Централног Националног Комитета (ЦНК) "О државном уређењу Југословенске државе после рата", а као представник осталих странака главни реферат је поднео др Живко Топаловић "О правном и уставном поретку југословенске државе". Делегати су обично одлазили на одмор у подне, а затим би у селу био извођен богати програм. Првог дана заседања одржан је традиционални "Светосавски вашар" где су долазили многи људи из суседних села, па чак и из Љига. Делегати су већали и расправљали у просторијама основен школе. Првог дана заседања окупљенима се обратио и министар Војске, Морнарице и Ваздухопловства, генерал Дража Михаиловић следећим речима:

"Захваљујући вам на позиву, драга браћо, сматрам за дужност и као човек и као одговорни руководилац данашњом борбом за право на живот нашег троименог народа, да се поклоним палим борцима и невиним жртвама у овој борби. Мислим да ћу бити тумач и ваших жеља ако са овог историјског скупа будем изјавио, да ће породице палих жртава бити предмет нашег старања и залагања за њихову будућност. У име Краљевске владе и Југословенске војске поздрављам вас као представнике организација демократског народа Југославије и желим вам срећан рад на овом великом народном и друштвеном послу."

Свој говор завршио је следећим речима:

"Надам се да сам на овај начин одговорио жељама и расположењу нашег народа, кога ви данас на овом великом народном Конгресу у импозантном броју представљате.

Живео Југословенски демократски народ!

Живела Краљевина Југославија!"

Стражу око основне школе давао је пратећи батаљон Врховне Команде ЈВуО целе ноћи са сменом од два сата.

[уреди] Други дан Конгреса

27. јануар 1944. Други дан конгреса.

Први се обратио делегат Демократске странке, судија Брана Ивковић својим рефератом "О штетности одлука са Другог заседања АВНОЈ-а" После овог реферата, свој реферат је поднео представник муслиманске нације Мустафа Мулалић, затим директор гимназије у Анрејевици Владимир Јојић, народни посланик Антон Крејчи из Марибора, и Владимир Предевец из Загреба у име Хрватске нације.

Након ових реферата, делегати су се повукли да би изгласали Резолуцију. Другог дана конгреса, делегати су радили до касну ноћ, да би већсутра била донешена Резолуција са Башког заседања.

[уреди] Резолуција са Светосавског Конгреса

28.јануар 1944. Трећи дан конгреса.

Први се окупљеном народу последњег дана заседања појавио Драгиша Васић и објавио да ће бити донешена резолуција бити прочитана. Са својих 18 тачака, резолуција донета на Светосавском конгресу у селу Ба даје потпуно другачију подлогу за будући статус југословенске државе него што је донешена на заседању АВНОЈ-а у Јајцу 1943. године.

• Конгрес је тражио обнову Југославије, али не у предратним границама, већ са проширењем државне територије. Тако увећана Југославија по Башкој резолуцији, била би парламентарна монархија састављена са три федералне јединице: Србије, Хрватске и Словеније.

• Конгрес остаје својим одлукама верна свом врховном заповеднику Њ.В. Краљу Петру II Карађорђевићу и уставном и законитом поретку Југославије.

• Конгрес држи да се у целини обнови Југословенска држава.

• Конгрес констатује да је Краљ Петар II Карађорђевић народни краљ по уставу и законима Југославије, и да је он по њима обавезан на вршење свих краљевских дужности.

• Конгрес је најодлучније осудио акцију комунистичке странке Југославије, која се својим одлукама на заседању у Јајцу 1943. одвојила од опште народне линије, створила своју партиску војску и чине напоре да гуши државни и уставни поредак, дограби власт и заведе диктатуру у Југославији.

• Конгрес констатује да има пуно поверења народа Југославије, да ће удружени народи под воћством великих савезника добити овај рат.

Као једна од политичких одлука Светосавског конгреса, створна је Демократкса народна заједница (ДНЗ), а за њеног председника је изабран др Живко Топаловић.

Непосредно по завршетку конгреса, штампана је брошура Демократске народне заједнице (одлука Светосавског конгреса у "Слободним Српским Планинама")

Са читањем резолуције завршен је конгрес. Пред сам разлаз, извршен је свечани дефиле војних снага пред нарпдним представницима и врховним командантом. Последњи који је напустио село Ба био је Дража Михаиловић.

[уреди] Закаснеле одлуке Светосавског конгреса

Почевши да су одлуке донете у тренутку када су савезници на конференцији у Техерану одлучили да војно и организацијски помогну Народноослободилачки покрет, то су одлуке Светосавског конгреса биле закасниле.

Диференцијација снага у земљи је већ била завршена. У односу на одлуке са Другог заседања АВНОЈ-а, одлуке са Башког саветовања су биле касно донете и њихово спровођење је било немогуће. Поред тога, показана је и велика слабост читаве организације по националном питању. Рачунајући Омладински конгрес пред крај 1943. године, ово је био тек други скуп политичких личности организације ЈВуО, док су представници КПЈ иза себе имали сијасет таквих политичких саветовања.

Поред тога, Башка резолуција није лепо била прихваћена у народу. Мирослав Спалајковић, портпарол Недићеве Србије је критиковао Светосавски конгрес и четничко величање 27. марта. Лоша концепција политичке организације и непостојање чврстог програма, условили су да савезници виде у КПЈ политички јачег и војнички организованијег савезника са чврстим програмом и јасним циљевима, па су због тога и напустили линију организације ЈВуО и последњих година рата у многоме помогли победи револуционарних снага у земљи.

Зато се равногорски конгрес у односу на АВНОЈ сматра закаснелим конгресом.

[уреди] Галерија слика

Долазак Михаиловића на конгрес	Долазак делегација на конгрес	Данашњи изглед Башке школе	Поглед на свечану трибину. У позадини се види Основна Школа
Читање конгресног материјала за време паузе	Део са Светосавског заседања	Дража Михаиловић обилази почасну јединицу	Дефиле једниница Ваљевског корпуса
Свечана трибина приликом дефилеа трупа	Говор генерала Михаиловића приликом затварања Светосавског конгреса	Дефиле трупа Таковског корпуса	Представници организације ЈВуО на затварању

[уреди] Извори и литература

• Радован Калабић, Равногорска Историја, Београд, 1992.
• Звонимир Вучковић, Сећања из Рата, Крагујевац, 2001.
• Бранко Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939-1945, Београд, 1992.
• Зорник докумената НОР-а-Том XIV/књига 3, Београд, 1980.
• Милослав Самарџић, Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета-Том II, Крагујевац, 2005.

[уреди] Напомена

Све слике у чланку "Светосавски конгрес" су преузете са сајта "Погледи" http://www.pogledi.co.yu/60/3.php

Категорија страница: Други светски рат у Југославији