Санџак (политички концепт)

Из пројекта Википедија

Општине које чине Санџак у Србији (плаво) и Црној Гори (жуто)

Санџак је модеран бошњачки територијално-политички концепт заступљен у програмима локалних бошњачких странака у југозападној Србији и северној Црној Гори (попут Странке Демократске Акције Сулејмана Угљанина са средиштем у Новом Пазару), делимично базиран на историјској области Новопазарски санџак која је постојала као административна јединица Отоманске царевине од 1878. до 1913. године (модерна визија Санџака и историјске границе Новопазарског санџака се не подударају у потпуности). Територијални оквир приписан Санџаку је на терену административно подељен између Србије и Црне Горе, а као његове границе се узимају већ постојеће општинске границе у ове две земље. Шест општина припадају Србији (Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој), а шест припадају Црној Гори (Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Рожаје, Плав).

Највећи град у региону је Нови Пазар (у Србији, 55.000), а остали већи градови су: Пљевља (у Црној Гори, 23.800) и Прибој (у Србији, 19.600). У Србији, општине Нови Пазар и Тутин су део Рашког округа, а општине Сјеница, Пријепоље, Нова Варош и Прибој су део Златиборског округа.

[уреди] Политика

Незванични грб Санџака, који користе припадници бошњачког народа

Странка Демократске Акције (средиште у Новом Пазару) је у време успостављања Савезне Републике Југославије априла 1992. године изашла са захтевом (у име бошњачког народа) да Санџак добије територијалну аутономију. Овај захтев је поновљен након проглашења Државне Заједнице Србија и Црна Гора фебруара 2003. године. Са распадом заједничке србијанско-црногорске државе овај сценарио је онемогућен, али се СДА (и друге локалне бошњачке странке) и даље залажу за административно јединство Санџака.

[уреди] Етничке групе

Етнички састав Санџака према попису из 1981. године (приказ по месним заједницама; на овој карти нису приказане крајње источне општине Црне Горе)

Око половину становништва области чине Бошњаци и Муслимани, а другу половину Срби и Црногорци. У области живи и мањи број Албанаца, Рома и других.

У србијанским општинама Нови Пазар, Тутин, Сјеница и црногорским општинама Плав и Рожаје већину становништва чине Бошњаци. У србијанским општинама Прибој, Пријепоље, Нова Варош и црногорским општинама Пљевља и Андријевица већинско становништво су Срби. Црногорске општине Бијело Поље и Беране су етнички мешовите са релативном српском већином.

[уреди] Историја области

У средњем веку, на овим просторима је основана српска држава Рашка, чије се седиште налазило у граду Расу, недалеко од данашњег Новог Пазара. За време Турског царства, санџак је био назив једне од административно-управних области те државе, и таквих санџака је било на стотине широм Османског царства од Средње Европе до Азије.

Велики део датих области улазио је у Новопазарски санџак, административну јединицу Турске чије је седиште био Нови Пазар. Санџак је као модеран територијално-политички концепт добио име по Новопазарском санџаку.

Од успостављања републичких граница 1945. године, област је подељена између Србије и Црне Горе. Као неминовна последица југословенског федерализма, ови крајеви су почели да губи кохезију јединственог простора. Јужни и северни делови региона су почели, након 1945. године, да гравитирају према сопственим републичким центрима у привредном, саобраћајном и политичком смислу. Након погоршања односа између Србије и Црне Горе у СРЈ, што се наставило и у Државној Заједници Србија и Црна Гора, административна линија која пролази средином области је добила све одлике међудржавне границе. Распадом Државне Заједнице Србија и Црна Гора овај процес је окончан и озваничен.

[уреди] Географија

Области које се убрајају у Санџак на истоку обухватају највећи део Рашке области (изузев општине Рашка), а на западу јужне делове Старог Влаха. На југозападу обухваћени су и делови Старе Херцеговине (Пљевља и околина).