Печењези
Из пројекта Википедија
Печењези или Печенези су били полуномадски народ Централне Азије, који је говорио језиком, који припада групи турских језика. Асимилирани су током средњег века.
[уреди] Порекло и подручје
Печењези се појављују у историjским изворима у VIII и IX веку. Тада су настањивали подручја између доње Волге, Дона и Урала. Већ до IX и X века контролисали су велики део степа југозападне Евроазије и Крима. Тада су били значајан фактор у том подручју, али као и већина номадских народа нису поседовали концепт државе, а њихова организација се сводила на насумичне нападе на суседе. Осим тога постајали су плаћеници за друге силе. Према Константину Порфирогениту Печењези су владали подручјем западно од реке Серет.
[уреди] Савез са Византијом и Бугарском
Током IX века Византија постаје савезник Печењега, користећи их да се заштити од других опаснијих племена, као нпр. Мађара или Варјага. То је Византија радила користећи се римским узорима и политиком "завади па владај". Једног непријатеља је усмеравала против другога.
Једно турско племе Уза истерало је Печењеге из њихове домовине. Печењези су до 889. били потиснути западно од стране Хазара и Кумана, па су Печењези потиснули Мађаре западно од Дњепра до 892.
Бугари су 894. ушли у рат против Византије. Византијски цар Лав VI Мудри против Бугара позива Мађаре. Мађари су под командом Левента са великом војском извели успешну кампању у Бугарској. У исто време је Византија ушла у Бугарску са југа. Бугарски цар Симеон I Бугарски је био присиљен да склопи мир са Византијом. Симеон је нашао савезника у Печењезима да би се бранио од Мађара. Печењези су били изузетно успешни, тако да су потиснули преостале Мађаре из понтских степа. Мађари су били потиснути и настањују се дефинитивно на подручју између Дунава и Тисе. Ту под водством Арпада Мађари формирају државу.
[уреди] Историја и пад
Од IX века Печењези су имали лоше односе са Кијевском Русијом. Они су стално упадали на територије Кијевске Русије, што би с времена на време доводило до рата. Тако је 920. био рат Печењега са Игором Кијевским, великим кнезом Кијева. Понекад су Печењези улазили и у савез са Русима, као 943. против Византије.
Печењези су нападали и опседали Кијев 968. Део Печењега суделује у руском нападу на Византију 970.-971. Током власти Владимира I Великог Руси и Печењези су се сукобљавали са променљивим успехом, а Јарослав Мудри је поразио Печењеге. После тога Кијевску Русију почињу угрожавати Кумани (односно Половци).
Печењези су вековима ратовали са суседима: Византијом, Бугарима, Кијевском Русијом, Хазаријом и Мађарима. Печењеге је коначно поразила Византија под водством Алексија I Комнина 1091. у бици код Левуниона. Византију су у тој бици помагали Кумани. Печењеге су 1094. поново напали Кумани и многи Печењези су поклани или су били апсорбирани. Поново их је поразила Византија 1122. Неко време Печењези су још постојали у Мађарској и коначно су асимилирани у Бугаре, Мађаре или Гагаузе.
