ЛСД

Из пројекта Википедија

Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена.
Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка.

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

ЛСД или диетиламид лизергичне киселине је један од најјачих халуциногена. Синтетисан је 1938. године из гљивице claviceps purpurea ражана главица. Конзумирање је постало популарно 60-их година, 1967 проглашен је илегалном дрогом. Претежно се конзумира као таблете, гел или прашак умотан у парче папира који је украшен разним цртежима blotter. Има горак укус.

[уреди] Откриће ЛСД-а

16. априла ратне 1943. године швајцарски хемичар др Алберт Хофман је осетио “снолико стање” бавећи се уобичајеним лабораторијским експериментима. Посумњао је да то осећање има везе са новим хемијским спојем на којем је радио и који се звао диетиламид тартрат лизергичне киселине. Хофман је одлучио да деловање нове супстанце прво испроба на себи. За почетак експеримента унео је у себе готово неописиво малу количину, у каквој ни једна до тада позната супстанца није била активна у људском организму. Свега 0.25 милиграма, односно четвртину хиљадитог дела грама. Гледано данашњим мерилима, швајцарски научник је узео барем два до три читава ЛСД-а, количину која је многе друге послала на вишедневно психијатријско лечење. Но, доктор се није предавао већ је сео на бицикл и упутио се кући са застрашујућим хаосом у глави, уверен да је у потпуности и неповратно полудео. У том тренутку није могао ни претпоставити да ће његово искуство, као прво психоделично есид искуство икад, попримити култни статус, а захваљујући надљудском постигнућу вожње бицикла на 250 µг ЛСД-а, догађај ће постати познат као “Дан бицикла”. Тако је настао један од највише уздизаних и најстраственије осуђиваних хемијских спојева у двадесетом веку.

Свој успех у изоловању активне материје “чаробних” гљива, чиме су се до тада безуспешно бавили амерички научници, Хофман објашњава чињеницом да док су други узорке тестирали на животињама, он се није устручавао испробати их на себи и својим асистентима.

[уреди] Истраживања

Током 1950-их су изведена многа истраживања која су укључивала велики број стручњака, од којих су најпознатији Харвардски професори Др. Тимоти Лири и Ричард Алперт, који су постали убеђени да ЛСД има потенцијала за духовни развој човека. 1961. године је Тимоти Лири примио новчану донацију од Харвардског универзитета ради изучавања ефеката ЛСД-а на групи од преко 400 добровољаца. Према резултатима тог истраживања, 90% тестираних кажу да би радо поновили то искуство, 83% тврди да су научили нешто ново из тога а 62% њих каже да им је то променило живот на боље.

[уреди] Ефекти

Картончић натопљен ЛСД-ом

Ефекат зависи у великој мери од очекивања, расположења и окружења. Дејство почиње после отприлике 30 минута. Дрога изазива визуелне халуцинације у смислу промене опажања. Халуцинације су у виду промена опажања времена и простора,али и опажања сопственог тела: звукови се могу видети, а слике чути. То може изазвати и непријатности: страх, помешана осећања, паника, губитак контроле, страх од смрти - horror trip.

Након конзумирања могу се јавити и flashback епизоде-чак и пар година након конзумирања корисник може осетити делиће халуцинација. Такође се може јавити и психоза.

Иако не изазива физичку зависност у смислу општеприхваћеном у медицинској заједници, конзумација ЛСД брзо ствара висок степен толеранције, која нестаје након вишедневне апстиненције. Корисници често, пак, описују осећај психичке зависности, који нема посебно утемељење у научним доказима.

[уреди] ЛСД и ЦИА

Иако се сам Хофман увек трудио да његово откриће не доспе у погрешне руке, то се убрзо десило јер се за њега почела занимати ЦИА. У опсежном истраживачком пројекту под називом МК УЛТРА америчка тајна служба је дрогирала хиљаде америчких грађана ЛСД-ом без њиховог знања и одобрења. Након година тестирања на војницима, ратним заробљеницима, психијатријским пацијентима, ситним криминалцима, проституткама, гангстерима и властитим агентима, ЦИА ипак одустаје – деловање ЛСД-а није довољно предвидиво да би се могло искористити у војне и обавештајне сврхе.

[уреди] Забрана ЛСД-а

Након неуспелих покушаја да искористе ЛСД у своје сврхе, америчке власти настоје да га пошто пото уклоне са улица. ЛСД је 1967. стављен ван закона у САД. Али и поред свих забрана, ЛСД је наставио да се широм света илегално производи и дан данас.

[уреди] Хофман о ЛСД-у

Др. Алберт Хофман је на прослави 50. годишњице открића ЛСД-а изјавио следеће: "Ви, моји драги пријатељи, и милиони других широм света који данас обележавају педесети рођендан ерготовог чеда, сви ми захвално сведочимо да смо примили драгоцену помоћ на путу ка ономе што је Олдоус Хаксли назвао крајњом сврхом у људском животу – просветљењу, визији блаженства, љубави. Сва та радосна сведочанства непроцењиве помоћи ЛСД-а требала би, коначно, бити довољна да увере одговорне у здравству како је бесмислена прохибиција ЛСД-а и сличних психоделика".