Караван
Из пројекта Википедија
Караван (перс.kārwān; трговачка заштита) је поворка, група путника, трговаца или ходочасника, који ради узајамне помоћи и веће сигурности, крећу заједно у дугим колонама, устаљеним караванским путевима кроз пусте и од нападача угрожене крајеве. Сваки караван има свог вођу (караван-баша). Терет обично носе животиње (камиле или коњи) прилагођене терену кроз који се пролази. Уз караванске путеве налазе се свратишта за одмор и преноћиште. Од давнина каравани су били уобичајени у Средњој Азији и Северној Африци, где су путници и роба често били угрожени од друмских разбојника. Познати су каравански путеви са великим прометом од Ташкента до Пекинга, затим од Авганистана до Индије. Познат је био и каранавски пут тамњана са југа Арабије до Средоземног мора. У Африци се још и данас формирају каравани за пренос кухињске соли у Нигеру од Оазе Билма до најближих насељених места.
На Балкану у историји трговине у средњем веку била су позната караванска путовања под именом (лат.) турма; (коњички одред, касније телесна стража). Реч караван се употребњава од XIV века. Роба се преносила товарним коњима. Од 1300 године караванска путовања су нормирана среским статутима. Вођу каравана (capitaneus turmae) именовало је градско веће у Дубровнику и Котору. Најпознатији каравански путеви у то време на Балкану били су од Дубровника до Босне и Србије, затим Сплит - Сарајево, а преко Балкана је ишао и трговачки пут (нарочито памук) из Македоније и турских покрајина, за Француску. Караванско преношење робе задржало се све до друге половине XIX века, до увођења железнице.
Поред трговачких каравана постоје и ходочаснички каравани који су служили за заштиту ходочасника на њиховом путу ка светим местима (на пр. Мека, Медина) на хаџилук. Најпознатији такви каравани полазили су из Каира и Дамаска.
[уреди] Литература
- Опћа енциклопедија (Из-Кзу) - Југословенског лексикографског завода Загреб 1978 године
