Из пројекта Википедија
Историја српског народа обухвата прошлост Срба.
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
[уреди] Српске земље прије досељења Срба
 |
За више информација погледајте Српске земље прије досељења Срба. |
Српске земље прије досељења Срба биле су дуго времена дио велике римске империје. Стари народи који су насељавали Балканско полуострво (Илири, Трачани и Келти), прије доласка римских освајача живјели су племенским животом. Илири су били најбројнији и насељавали су највећи дио полуострва. Покушаји да створе јачу државну организацију неће успјети (Теута нпр.). На јадранским острвима ће бити више грчких трговачких колонија и преко њих ће се ширити утицај високе грчке културе према унутрашњости полуострва. Римско освајање унутрашњости Балкана ће бити окончана тек у 1. вијеку послије Христа. Након тога ови народи ће бити изложени дугом процесу романизације. У касној антици они су били углавном романизовани, а и хришћанство је однијело побједу над паганством.
Године 395. римски цар Теодосије I дијели Царство на Источно и Западно. Граница између источног и западног дијела ишла је ријекама Савом и Дрином, а затим се спуштала према Скадарском језеру. Ова граница ће се након пропасти Западног римског царства (Источно римско царство ће опстати још готово хиљаду година), услијед продора разних народа на римску територију, и даље рефлектовати, првенствено као културна граница између европског истока и запада. Српски народ населивши се на територије с обе стране границе (на терену симболичне, али у очима онодобних и садашњих великих сила стварне), наћи ће се распет између европског истока и запада, на правој историјској вјетрометини.
[уреди] Словени у старој постојбини
|
За више информација погледајте Словени у старој постојбини. |
Стара словенска постојбина налазила се на просторима истока Европе. Приближне границе насељености Словенима су биле: око ријеке Одре до средњег тока Волге, од Балтичког мора до Карпата и средњих токова ријека Буга, Дњепра и Дона. У својој старој постојбини Словени живе у родовској заједници. Јужнији Словени (ближе Црнога мора), због додира са развијенијом грчком-римском цивилизацијом, ће полако напуштати начин живота у родовској заједници. Са сточарског и ловачког начина живота постепено прелазе на земљораднички. У науци се наводе различити разлози словенских сеоба. Највјероватнији је тај да су Словени били приморани на расељавања повучени великом сеобом народа и хунским нападима. Сеоба Словена је био дуготрајан процес, много дужи него што се сматрало у традиционалној науци. Срби су највјероватније насељавали западније крајеве словенске прапостојбине.
[уреди] Насељавање Словена на Балканско полуострво
Словенско насељавање Балканског полуострва отпочиње у VI веку пљачкашким упадима у Византију Словена насељених на левој обали Дунава,а окончао се у првој половини VII века доласком Хрвата и Срба и трајњим насељавањем великог броја Словена на Балканско полуострво.Процес позиционирања појединих племена и словенских група унутар полуострва међутим трајао је још цела два века и окончан је крајем VIII и почетком IX века када се јављају и прве државе код Балканских Словена.
[уреди] Долазак Срба на Балканско полуострво
Старија историографија је узимала, као поуздане, податке које је написао византијски цар Константин Порфирогенит о досељењу Срба на Балканско полуострво. По њему Срби су у 7. вијеку населили пространу територију: Рашку, Дукљу, Босну, Травунију, Захумље и Паганију.
[уреди] Српске земље пре Немањића
Података о првим вековима боравка Срба и уопште Словена на Балканском полуострву готово и да нема.Средином IX века Срби предвођени Властимиром(око 850.-862.) и многобожачким елементом у народу подижу побуну против Византије и стичу самосталност.На нову српску државу одмах су ударили Бугари,али их Срби предвођени прво Властимиром,а касније и његовим синовима Мутимиром(862.-891.),Стројимиром и Гојником побеђују у два рата.Током Мутимирове владавине Срби званично примају хришћанство између 870. и 874.године.Мутимира наслеђује Петар Гојниковић(892.-917.),чији вазал обласни кнез Захумља Михајло Вишевић покушава почетком X века да прошири српске земље на Апенинско полуострво.У првој половини X века врховни српски архонти покушавају да очувају своју самосталност у борбама Бугара и Византије око превласти на полуострву.Бугарски цар Симеон Велики осваја цело Балканско полуострво,заузевши 924.године и српске земље.После његове смрти Часлав Клонимировић 931.године поново обнавља јединствену српску државу која нестаје његовом погибијом у сукобу са Мађарима око 960.године.
Ново средиште српске независности крајем X и током XI века постаје Зета,под Јованом Владимиром(око 995.-1015.) који је био Самуилов(976.-1014.) зет и вазал,а потом и под Стефаном Војиславом(1038.-1050.).Војиславов наследник Михајло(1050.-1081.) уздиже Зету на ранг краљевине и она 1077.године постаје прва српска краљевина.После смрти Михајловог сина Константина Бодина(1081.-1101.) у Зети настају сукоби око власти у које се укључују и краљеви вазали рашки велики жупани.Сав терет борбе са Византијом у XII веку преузимају рашки велики жупани који средином XII века преузимају примат међу српским земљама на истоку.Као последица династичких борби међу великим жупанима на престо 1162.године на власт долази најстарији Немањин брат Тихомир чиме почиње ера Немањића у српској историји.
[уреди] Српске средњовјековне државе
|
За више информација погледајте Српске средњовјековне државе. |
[уреди] Турска владавина
|
За више информација погледајте Турска владавина. |
[уреди] Срби у Хабсбуршкој монархији
|
За више информација погледајте Срби у Хабсбуршкој монархији. |
[уреди] Стварање модерних српских држава
|
За више информација погледајте Стварање модерних српских држава. |
[уреди] Срби у ХХ веку
|
За више информација погледајте Срби у ХХ веку. |
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
