Константин Бодин

Из пројекта Википедија

Границе Краљевства Словена у доба краља Бодина

Константин Бодин, краљ Словена (1081 - послије 1101). Бодин је био син првог зетског краља Михаила. Као млад принц учествовао је у бунтовним борбама против Византије. Кад је у Македонији 1073 букнуо устанак против грчке власти, помогао га је краљ Михаило, и на молбу устаника послао им је Бодина с помоћним четама. У Призрену је онда Бодин проглашен за цара. Спочетка је имао успјеха. Његова војска је освојила Скопље, а он сам Ниш. Али била је грешка што је раздвојио своје снаге, па један дио војске, с војводом Петрилом, упутио на југ, а сам пошао на сјевер. Јужна војска била је потучена код Костура, а ни сјеверна, преполовљена по снази, није могла да се одржи. Код Пауна на Косову Бодин је био поражен, заробљен и одведен, најприје у Цариград а послије у Антиохију. Отуда се спасао помоћу млетачких морнара најмљених од стране краља Радослава, Михаиловог брата и насљедника на владарском пријестолу Дукље (док се у другим изворима спомиње да их је унајмио сам Михаило). Послије 1081 дошао је на краљевски пријесто, иза очеве смрти. Дуже времена искориштавао је борбе између Византије и Нормана, који су из Италије били почели своја војевања на Балкану. Иако обавезан Византији, Бодин је у борбама или остајао неутралан, или је ратовао за свој рачун, освајајући Рашку, Босну и Хум. Послије пораза Нормана (1085) Византијци почели су се светити за такво држање и Србима. Везе између Бодина и Нормана нису могле остати непознате. Његова жена Јаквинта, била је кћи Архириза, вође норманске странке у Барију. — Рашки жупан Вукан, Бодинов вазал, истицао се у вријеме од 1086. до 1096. као активан противник Византије и често је, вјероватно у споразуму с Бодином, продирао према Косову и Метохији. Сам Бодин у новим борбама није имао старе среће, и све се мање истицао, заузет борбама у породици. Његови многобројни сродници били су незадовољни краљицом Јаквинтом, која је превише гледала сопствене интересе. Ради тих породичних криза Бодин је дошао у сукоб и са Дубровником, који је давао уточишта прогоњеним сродницима. 1096/97 пролазили су кроз Бодинову државу француски крсташи под вођством грофа Рејмонда Тулушког. Бодин их је лијепо примио у својој пријестолници Скадру. Година Бодинове смрти није утврђена. Ставља се између 1101—16.