Дмитриј Иванович Мендељејев
Из пројекта Википедија
Дмитриј Иванович Мендељејев (рус. Дми́трий Ива́нович Менделе́ев, Тоболск, 8. фебруар 1834. - Санкт Петербург 2. фебруар 1907.) био је руски хемичар. Познат је као један од двојице научника који су створили Периодни систем елемената; који је био важна карика науке у Другој индустријској револуцији. За разлику од осталих стваратеља, Мендељејев је предвидио да ће се многи елементи још открити. У неколико случајева познато је његово неслагање са прихваћеним атомским масама, говорио је да се оне не слажу са Периодним законом, и то се показало као тачно.
Садржај |
[уреди] Биографија
Мендељејев је рођен у Тоболску, и био је најмлађи од четрнаестеро деце Ивана Павловича Мендељејева и Марије Дмитријевне Мендељејеве (пре Корнилиева). Са четрнаест година, након очеве смрти, похађао је Гимназију у Тоболску.
Сада сиромашна обитељ Мендељејев, 1949. године преселила се у Санкт Петерсбург где је Дмитриј студирао педагогију 1850. Након матурирања, доктори су му дијагнозирали туберкулозу што је био узрок његовог пресељења на Крим, близу Црног мора 1855. Ту је постао главни научник у локалној гимназији. Потпуно здрав враћа се у Санкт Петерсбург 1856.
Између 1859 и 1861 проучавао је плинове у Паризу, и усавршавао спектроскоп са Густавом Робертом Корцхофом у Хедлебергу. Након повратка у Русију 1863., постао је професор хемије на Технолошком Институту и на свеучилишту у Ст. Петерсбургу. Исте године оженио се Феозвом Никтичном Лешчевом, а њихов брак завршио је разводом. Касније се оженио Аном Ивановом Поповом, а њихова кћер, Љубов, после је постала жена познатог руског песника Александра Блока.
Иако је Мендељејев прихваћен широм Европе као научник, укључујући Copley Medal од Royal Society of London, његове политичке активности забрињавале су владу, а резултат тога био је његов отказ са места професора 17. августа 1890. Но, ипак је добио место директора у Уреду за Мере 1893.
У каснијим годинама, радио је и патентирао стандард за класичну Руску вотку. Но ипак је његов рад на уљу који је резултирао открућем прве рафинерије у Русији важнији. Преминуо је у Санкт Петерсбургу 1907. Елемент број 101, радиоактиван, Мендељејевијум назван је у његову част.
[уреди] Периодни систем елемената
 |
За више информација погледајте Периодни систем елемената. |
Њуландов Закон октава објављен је 1866. Но због мањка места за будућа открића и стављање два елемента у једну периоду било је незадовољавајуће па је његова идеја одбијена. Не знајући за то Мендељејев је радио на сличном пројекту, а 6. марта 1869 његова идеја је представљена у Руском хемичарском друштву. Наслов његовог пројекта био је “Овисност између својстава релативне атомске масе и елемената“, а говорио је да ако се елементи сврстају по атомској маси дају један редослед у периодама.
Елементи који имају слична хемијска својства имају атомску масу која је иста или релативно слична (нпр. Pt, Ir, Os) или којима се поваћава (нпр. K, Rb, Cz)
Сврставање елемената по атомској маси, сведен је на валенције, као и на хемијска својства. Ту се убрајају елементи као Li, Be, Ba, C, N, O и Sn.
Елементи који су најраспрострањенији имају малу атомску масу.
“Магнитуда атомске масе одређује тип елемента, исто као што и магнитуда молекуле одређује тип тела. Морамо очекивати открића још многих елемената - као на пример елементи аналогни алуминијуму и силицијуму - чија би атомска маса требала бити између 65 и 75. Атомске масе неких елемената могу се одредити знањем о њима сличним елементима. Иако атомска маса телура мора бити између 123 и 126, а не може бити 128“ - рекао је Мендељејев.
Неке карактерне особине елемената могу се одредити помоћу атомских маса.
Незнано за Мендељејева, Лотар Мајер је такође радио на периодном систему. Његов рад, издан 1864. године садржавао је само 28 елемената распоређених по само валенцијама. Уз то, Мајер никад није дошао на идеју да предвиди откриће нових елемената, и да исправи атомске масе. Само неколико месеци након Мендељејевог система, Мајер је издао виртуелно идентичан систем. Неки људи сматрају Мендељејева и Мајера ко-створитеље перидоног система, но Мендељејев је тачно предвидио квалитете елемената које је он звао ека-силицијум (германијум, ека-алуминијум (галијум) и ека-бор (скандијум) и то му је дало већи део славе. У то време Мендељејева предвиђања импресионисала су све и евентуално су доказана као тачним.
[уреди] Остали успеси
При покушају хемијског добивања етера 1902. године изнио је лошу хипотезу о постојању два елемента који имају мању масу од водоникове, па да је лакши од њих хемијски инертан елемент, изузетно покретљив, свепродирући и свепрожимајући плин.
Мендељејев је посветио време и анализи отопина, које је проматрао као хомогене текуће саставе које се састоје од нестабилних дисоцирајућих компонената - отапала и отопљене твари, држећи да су то примери једноставних или чистих твари, подложних Далтоновим законима.
У погледу физикалне хемије проучавао је реакције текућине са топлином, и израдио формулу сличну Gay-Lussacov закону о униформалности и ширењу плинова, као кад је ишао назад у 1861. и интерпретирао Т. Андревову концепцију критичне температуре плинова тако што је одредио апсолутно талиште супстанце чији елементи дају температуру једнаку нули, и тада вода прелази у вапненац, не зависно о температури и волумену.
Мендељејев је пуно писао о хемији, а његова најпознатија књига засигурно је The Principles of Chemistry која је писана од 1868. до 1870., а преведена је на многе светске језике.
Мендељејев је добио и заслуге за то јер је открио оптималну количину алкохола, 40% (80 доказа), у руској вотки. Извор те атрибуције била је теза његовог доктората О композицији алкохола и воде. Та теза темељила се углавном на физикалним својствима алкохола-воде, као дестилација.
Добио је заслуге и за представљење метричниг система Руском Царству.
Изумео је пироколидијум, врста плиновитог праха базирана на нитроцелулози, а 1892. организовао његову мануфактуру.
