Григориј Распућин

Из пројекта Википедија

Грегориј Распућин/Грегори Распутин (рус. Григо́рий Ефи́мович Распу́тин 10. јануара 1869. - 29. децембра 1916.) je oсоба која је имала велики утицај на последње дане руске династије Романових.

Имао је значајну улогу у животима цара Николаја другог и његове жене Александре, и њиховог сина Алексеја који је патио од наслеђеног хепатитиса од краљице Викторије.

Распућина су звали "луди монах" иако никад није постао монах. Неки су га сматрали за стареца и вјеровали да је психички и духовни исцељитељ. Може се сматрати и за једну од најконтроверзнијих личнисти 20ог века.

[уреди] Рани живот

Грегориј је рођен у малом Сибирком селу у Тоболски губернији. Са напуњених 18 одлази на 3 месеца у Verkhoturye манастир. Тамо се придружује издајничкој секти Khlysty Руске православне цркве. 1901 одлази од куће у Покровскоју као ходочасник и путује преко Грчке и Јерусалима. 1903. Распућин стиже у Петроград, где се представља као старец, или свети човек, са излечујућим и видовњачким моћима.

[уреди] Исцељитељ царевићима

На свом путешествију као ходочасник сазнао је о Алексејевој болести коју је наследио од чукунбабе краљице Викторије, енглеске краљице. Након пада са коња на одмору са фамилијом, Алексеј је задобио унутрашње крварење. Тражећи свуда помоћ своме сину, царица се обратила најбољој пријатељици Ани Вирубовој да нађе помоћ на шта је Распућин препоручен. Распућин је заиста олакшао дечакове муке, наводно кроз молитве, али претпоставља се да је користећи пијавице успјевао да дјечаку заустави крварење. Након неколико успешних лечења, Распућин је задобио царево поверење и прогласио га пријатељем фамилије и светим човеком. Постепено, Распућин задобија све већи и већи утицај на Царицу Александру, чак и у политичком погледу.

[уреди] Контроверзија

Распућин је у међувремену постао контроверзна личност водећи скандалозни лични живот са женама петроградског виског друштва. Шта више, виђан је често како одлази са проституткама, опија се и не враћа кући до рано у јутро. Био је увек прљав, ретко се купао и некултурно се понашао на јавним местима. Због свега тога, петроградска елита га није баш широкогрудо прихватала.

Имао је и конфликт са Руском православном црквом због свога уверења да се повезаност са Богом ствара кроз грех, јер по његовом мишљењу, грех је неизоставни елемент људског понашања, и да кроз верниково призање о почињеном греху и прихватању понижења од других, задобија милост Бога.

На почетку рата, Распућин прориче да ће руска армија бити успешна само сако сам цар узме команду над војском, што је због лоше припремљеног цара Николаја резултовало лошим последицама по Русију. Док је цар био на фронту, Распућинов утицај на царицу Александру је растао. Убрзо је постао лични саветник царице и напунио политичка места са својим кандидатима. Због Распућиновог утицаја, а и због Првог светског рата, руска економија је почела нагло пропадати. Кривљена је наравно царица Александра, а са њом и Распућин јер се знало о његовом утицају на њу.

Распућинов утицај су користили политичари и новинари којима је било у циљу да ослабе интегритет династије, присиле цара да се одрекне апсолутне власти и одвоје Руску православну цркву од државе.