Вотка

Из пројекта Википедија

Вотка је жестоко алкохолно пиће, најчешће безбојно, настало дестилацијом житарица или кромпира. Назив потиче од словенске ријечи "вода", као деминутив у руском језику.

Поред занемарљиве количине адитива укуса, вотка се углавном састоји само од алкохола (етанола) и воде. Количина алкохола се креће у опсегу од 35% до 70%. Класична руска вотка има 40% алкохола. То се приписује руским стандардима које је 1894. године увео Александар III и то након истраживања Дмитрија Мендељејева. Судећи по налазима Музеја вотке у Санкт Петербургу, Мендељејев је дошао до сазнања да је савршен постотак 38%, али пошто су се у то доба алкохолна пића опорезивала по постотку алкохола у њима, ради лакшег прорачуна одређен је стандардни износ од 40%. Када је постотак алкохола мањи од наведеног, укус вотке може бити "воденаст", а већи постоци дају "жешћу" вотку. По савезном закону Сједињених Америчких Држава, минимални постотак алкохола у вотки је 40%, а по европским стандардима - 37,5%.

Иако се вотка углавном пије чиста, без додатних састојака и пића, у јужној Европи и скандинавским земљама вотка своју популарност дугује растућој употреби у разним коктелима као што су "Крвава Мери", "Мартини" идр.

Садржај 1 Историја 2 Производња 3 Додатни укуси 4 Вотка у Европској унији 5 Марке вотке 5.1 Бјелорусија 5.2 Канада 5.3 Финска 5.4 Француска 5.5 Немачка 5.6 Исланд 5.7 Холандија 5.8 Литванија 5.9 Пољска 5.10 Русија 5.11 Шведска 5.12 Чиле 5.13 Украјина 5.14 Уједињено краљевство 5.15 Сједињене Америчке Државе 5.16 Остале земље

[уреди] Историја

Поријекло вотке још није до краја разјашњено, али се претпоставља да вотка потиче са простора који обухватају данашњу Пољску, Украјину, западну Русију и Бјелорусију. Први писани налаз у Пољској датира од 1405. године у судском регистру Сандомирца. У Русији, први званични писани спомен вотке у њеном савременом значењу је декрет краљице Катарине I, 8. јуна 1751, који је регулисао власништво дестилерија вотке. Вотка је данас једно од најпопуларнијих пића на свијету. Ријетко се пила ван Европе до 1950-их, али њена се популарност проширила у Нови свијет преко послијератне Француске (Пабло Пикасо је једном окарактерисао послијератну Француску као тројку "Брижит Бардо, модерни џез, пољска вотка"). До 1975. продаја вотке у Сједињеним Америчким Државама надмашила је продају бурбон вискија, који је дотад био најпопуларније жестоко пиће. У другој половини двадесетог вијека, вотка је своју популарност дуговала својству да оставља "без задаха", као што је једна реклама тврдила "немогуће детектовати мирис алкохола у даху".

По "Пингвиновој књизи алкохолних пића и ликера", "низак ниво додатака које дају арому алкохолу, али које доприносе пост-ефектима велике конзумације, вотку чине "сигурнијим" пићем, али не и што се тиче могућности тровања које, зависно од постотка алкохола, могу бити високе." (Памела Вандајл Прајс, [Хармондсворт и Њујорк: Пингвинове књиге, 1980])

[уреди] Производња

Вотка може настати дестилацијом било које биљке богате скробом/шећером; данас се већином прави од житарице попут кукуруза, ражи и пшенице. Таква вотка сматра се много бољом од вотке начињене од других житарица. Неке врсте вотке праве се од парадајза, меласе, соје, грожђа и понекад чак од нуспроизвода рафинисаног уља или обраде дрвене масе. У неким земљама централне Европе, попут Пољске, вотка се може правити и тако што се ферментира раствор кристалног шећера и неких соли ради ферментације а затим дестилује пар седмица касније. Данас се вотка производи широм свијета.

[уреди] Додатни укуси

Поред тога што се разне врсте вотке могу категорисати по садржају алкохола, оне се такође могу категорисати у двије главне групе: чисте вотке и ароматичне вотке. У ове друге спадају тзв. горке вотке попут руске "Јубилејнаје" и "Пертсовке".

Већина врста вотке је без додатних укуса, али у земљама које су значајни произвођачи вотке можемо пронаћи широк избор ароматичних вотки, обично по домаћим рецептима, и то ради побољшања укуса вотке или због медицинских својстава. Зачини укључују црвену паприку, ђумбир, разне воћне додатке, ванилу, чоколаду (без заслађивача) и цимет. Украјинци производе комерцијалну вотку по имену "Трава светог Јована". Пољаци и Бјелоруси додају листове локалне траве за бизоне да би произвели Зубровку, жућкасту вотку благо слатког укуса. У Украјини и Русији је такође јако популарна вотка зачињена медом и паприком (Пертсовка, руска, и З пертсем, Украјинска). Чувена пољска вотка зачињена медом зове се Крупник.

Традиција ароматизовања вотке је такође распрострањена у нордијским земљама, гдје је вотка, помијешана са разним травама, воћем и зачинима, уобичајено жестоко пиће за све врсте традиционалних сезонских прослава, нарочито средином љета. Само у Шведској постоји четрдесетак врста вотке зачињене разним травама. У Пољској постоји посебна категорија пића звана "налевка" која се састоји од алкохолних пића базираних на вотки и зачињених воћем, коријењем, цвјетовима или екстрактима траве, који су обично домаће производње или се праве у мањим, локалним, дестилеријама. Количина алкохола у овим пићима се креће од 15% до 75%.

Пољаци такође праве изузетно чисту (95%) вотку, чисти алкохол, који се користи у разне сврхе. Технички, пошто је ово врста вотке, она се продаје у продавницама пића, а не у апотекама. Слично, на њемачком тржишту се обично може наћи њемачки, мађарски, пољски или украјински тип вотке са постотком од 90 до 95.

[уреди] Вотка у Европској унији

Произвођачи вотке у Финској, Пољској и Шведској воде кампању за доношење закона који би само вотку од житарица и парадајза прогласио правом вотком, а не и било који етил-алкохол (од, на примјер, јабука и грожђа). Овоме се оштро противе земље јужне Европе, које често производе вотку од каше која се већ користила за производњу вина. По овом закону би било које пиће које није начињено од житарица или парадајза било означено са "алкохолно пиће".

[уреди] Марке вотке

[уреди] Бјелорусија

• Криштал еталон
• Минскаја Кристал

[уреди] Канада

• Принц Игор
• Ајсберг вотка

[уреди] Финска

• Финландија
• Коскенкорва

[уреди] Француска

• Цитадела
• Хипнотик

[уреди] Немачка

• Вотка Горбачов

[уреди] Исланд

• Елдуријус
• Рејка
• Урсус

[уреди] Холандија

• Ефен вотка
• Кетел 1
• Винсент ван Гог вотка

[уреди] Литванија

• Литванска
• Собијески
• Ледо
• Гера
• Салијут вотка
• Озон вотка

[уреди] Пољска

• Шопен вотка од парадајза
• Апстинент
• Алпејска
• Арктика
• Балзам кресови
• Балзам поморски
• Балтик
• Батори
• Бијелска
• Болс
• Белведере
• Шопен
• Краковија
• Еманор
• Евро вотка
• Екстра житнија
• Еволуција
• Галоп
• Голдвасер
• Гдањска
• Златна
• Горска Кристал
• Грасовка
• Класична
• Крајова
• Јан III Собијески
• Краковска вотка
• Кракус
• Краљевска
• Крупник
• Лодова
• Лудова
• Макс
• Миленијум
• Мазовија
• Метрополис
• Орла
• Паркова
• Поларна звијезда
• Полонез
• Поморска
• Потоцки
• Потокова
• Президент
• Правда
• Соплица
• Старка
• Таргова
• Вотка 40 чиста
• Зимна

[уреди] Русија

• Довгањ
• Златна хорда
• Кубанскаја
• Љевша
• Московскаја
• Пјатизвјозднаја
• Родник
• Рускиј стандарт
• Сибир
• Смирноф
• Стољичнаја

[уреди] Шведска

• Знапс вотка
• Апсолут
• Грипен
• Сведка

[уреди] Чиле

• Борис Јељцин
• Еристоф вотка
• Романов вотка

[уреди] Украјина

• Хелсинки
• Хорилка
• Немироф

[уреди] Уједињено краљевство

• Краљевска вотка
• Блавод
• Гленс
• Исенсуа
• Владивар

[уреди] Сједињене Америчке Државе

• 3 вотка
• Аристократ
• Плави лед (blue ice)
• Кристал пелас (Crystal palace)
• Дубра
• Први хангар (hangar one)
• Мако вотка
• Карков
• Корски
• Попов
• Шејкерз
• Титова вотка ручне производње (Tito's handmade vodka)
• Тетон глечер вотка (Teton glacier vodka)
• Зодијак вотка

[уреди] Остале земље

• Бугарска - Вотка Селект, Флирт,Тарговиште
• Монополова - Аустрија
• Данска - Данска
• Вотка Осо негро - Мексико
• Виља лобос - Мексико, са црвом агаве у флаши
• 42 испод нуле (Нови зеланд)
• Екселент швајцарска вотка - Швајцарска
• Серцова - Грчка
• Бору вотка - Ирска
• Вотка-О - Аустралија