Чоколада
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Чоколада (вишезначна одредница).
Чоколада (из индијанске речи czoko-latl = 'какаово пиће') је посластичарски производ који се прави од какаа, масти, средства за заслађивање и других додатака. Најчешће се производи у облику таблица. У неким државама, посебно у Мексику, доста се користи чоколада у облику пића на води или некој другој течности.
Чоколада има високу енергетску вредност - 100 грама чоколаде садржи 2100-2500 kJ (500-600 kcal).
[уреди] Историја чоколаде
По старој мексичкој легенди, чоколада, односно "xsocotlatl", како су је Астеци звали, била је пиће богова у рају, а семе какао дрвета су богови дали људима као благослов. Астеци су у знак захвалности сваке године приносии људску жртву, а последњи оброк жртвованог био је какао.
1525. Кортез доноси шпанском краљу какао зрна, која су потом у шпанским манастирима узгајана у строгој тајности.
1606. Антонио Карлети, Италијански трговац, успео је да дође до какао зрна која је тајно пренео у Европу.
1657. у Лондону је отворена Прва продавница чоколаде.
1660. Марија Тереза Аустријска краљица, ћерка Филипа IV, удаје се за Луја XIV и са собом доводи на француски двор посебног слугу за спремање чоколаде.
1692. Луј XIV уводи порез на какао зрно.
1750. Чоколада стиже у Швајцарску, захваљујући италијанским произвођачима чоколаде и трговцима.
1765. У Америци, у месту Дорчестер, почиње производња чоколаде.
1778. У Аустрији је настала Захер торта, први колач од чоколаде који се и данас користи.
1815. У Холандији је основана фабрика "Ван Хоутен", у којој је касније први пут пронађен начин за екстаркцију какао бутера и обраду какао праха у облику у којем се и данас користи.
1830. У Швајцарској чоколада се по први пут меша са лешником.
1831. У Енглеској фабрика "Кадбери" почиње са производњом чоколаде.
1875. Швајцарац Даниел Петер (партнер Нестлеа) ствара млечну чоколаду.
