Василије Крестић
Из пројекта Википедија
Василије Крестић (Ђала код Крстура, на крајњем северу Баната, 20. јул 1932), историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Основну школу похађао је у месту рођења а гимназију у Зрењанину. Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1957. На истом факултету докторирао је 1967. са темом „Хрватско-угарска нагодба 1868. године“.
За доцента је изабран 1967, за ванредног професора 1973, а за редовног 1979. године. Од 1981. је шеф Катедре за националну историју Новог века. У пензији је од 1997.г.
За дописног члана САНУ изабран је 1981. а за редовног 1991. године. Од 1982. је директор Архива САНУ. Члан Председништва САНУ је од 1995. Секретар Одељења историјских наука постао је 1998. године.
Ради научног усавршавања и научног истраживања боравио је у Будимпешти, Бечу, Мајнцу, Прагу, Москви и Бону. Његово научно интересовање везано је за шири простор јужнословенских земаља у раздобљу од XVIII до XX века. Као познавалац аустријских архива више година био је члан експертског тима Србије који је радио на рестаурацији архивске грађе однете из наше земље током Првог и Другог светског рата.
Неколико година био је главни и одговорни уредник „Историјског гласника“, органа Историјског друштва Србије. Члан је редакције „Зборника за историју“ Матице српске. Покренуо је „Зборник за историју Срба у Хрватској“, чији је одговорни уредник. Учествовао је на многим научним скуповима у земљи и иностранству на којима је подносио саопштења.
Бави се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје. Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју. Из тих области написао је и објавио више од 250 радова ( монографија, студија, чланака, расправа и есеја ).
Радови су му превођени и објављени на енглеском, француском, немачком, мађарском, чешком, бугарском и грчком језику. Носилац је више друштвених награда и признања.
