Бачко Петрово Село
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Географија и Историја
Бачко Петрово Село је насеље у општини Бечеј. Налази се у срцу равне, непрегледне војвођанске равнице, уз саму обалу реке Тисе, на северу Србије. Ово насеље данас спада међу највећа села у Србији и бившој СФР Југославији.
Први помен Бачког Петровог Села као насеља је из 1092. године, али се поуздано зна да је село раније настало, да је више пута спаљивано, рушено и уништавано, што значи да су прва помињања Бачког Петровог Села забележена у XI веку 1092 године. Вреди још напоменути да је насеље добило име по првом насељенику Петру Ташину. И сада се зове тако његова улица, постоји и кућа од Петра Ташина, али свакако да није из тога доба.
Данас се сматра (2002 година) да у насељу има 3.600 домова а од тога 150 празних, без укућана, 395 домова са 2.000 Срба и 3.199 домова са 6.280 Мађара, као и 35 домова са око 300 Рома. Укупан број становника села је негде око 8.000 а не тако давно бројало је и до 12.000 становника.
[уреди] Културно - историјски споменици
[уреди] Српски Православни храм
У Бачком Петровом Селу, на највишој коти, недалеко од старе обале реке Тисе, налази се Православна црква - храм који је зидан у византијском стилу. Црква се помиње 1739. године. Садашњи храм је подигнут између 1774 - 1780. на месту старијег, који се у изворима спомиње још од почетка 17. века. Храм је посвећен је Преносу моштију светом Николи 9/22 мај, чија се слава сваке године одржава. Висока конструкција храма и олтарске преграде носи готово шездесет икона познатог академског сликара Теодора Илића Чешљара распоређених у неколико зона: низ престоних икона са представама у стаклу, и бочним и царским дверима, ред празничних и ред икона са фигурама апостола, као и крст са распећем уоквирен сценама Христовог страдања. Познатог сликара, смрт је затекла током рада у Бачком Петровом Селу 1793. године, те је посао окончао Чешљарев сарадник Димитрије Лазаревић. Током конзерваторских радова 1965/66. године храм је очишћен од свих потоњих интервенција. Габарити храма су: дужина 35 метара, ширина 13 метара, висина 101,60 метара плус крст 25,40 метара.
[уреди] Иконостас и зидне слике
Иконостас у храму има 57 икона, од којих су неке већег, а друге мањег формата. Иконостас је резбарен руком непознатог дуборесца а иконе је радио познати и чувени у то доба, а и данас, сликар Теодор Илић Чешљар. Најлеша од свих икона је, свакако, икона светог Јована Крститеља, рађена уљем на дрвету, и једна од четири престоне иконе. О вредности иконе говори податак да је Српско учено друштво 1867. затражило за своју збирку икону светога Јована пунудивши заузврат, комплетно нов иконостас. Срећом споразум није постигнут, Чешљарев рад је и живопис на своду над солејом. У уголовима су приказана четири јевађелиста: Матеј, Лука, Јован и Марко на облацима. Иконостас је један од најстаријих у Војводини, а чињеница да је поред свих рестаурација задржао уметничке карактеристике славног Чешљара, условила је да се овај споменик иконографије 18. века стави под заштиту државе 1966. године.
У књизи »Попис Сликарских и вајарских дела у друштвеном попису и приватној својини на подручју Бачке«, Друштва музејских радника Војводине - Секција историчара уметности, VI, Нови Сад 1986., наведени су подаци о иконостасу и зидним сликама Српске православне цркве у Бачком Петровом селу:
- Иконе у соклу: Повратак сина Агриковог, Бекство у Египат, Христос и Самарјанка, Усекованије Јована Крститеља (није Чешљарев рад).
- Престоне иконе: Свети Никола (задњи премаз је Павла Симића, од оргинала мало остало), Богородица са Христом (на икони запис из 1808. - ктитор првог премаза).
- Двери:
- Иконе изнад двери:
- У средини:
- Празничне иконе:
- Распеће на врху иконостаса, са стране:
- Зидне слике:
- Покретне иконе и слике:
Подпис аутора налази се на икони Исиса Христа, а запис о ктитору на икони Јована Крститеља. Иконстас је три пута премазиван - Жарко Петровић, Павле Чортановић, и Павле Симић, а 1966. године скинути су премази и иконостас је конзервиран и рестауриран, где је на рестаурацији и конзервирању учествовао наш познати академски сликар-конзерватор Душан Нонин, који је рођен у Бачком Петровом Селу.
Зидне слике на Савоту на своду над солејом је такође Чешљаров рад.
[уреди] Манастир Успења Пресвете Богородице - »Водица«
Не зна се тачно датум од када су долазили верници на поклоњење на ово место али се из предања ипак зна да се »Водица« спомиње још из најстаријих дана. Начин на који је пронађено ово место није записано. Оно што је поуздано и што и само предање говори да се народ скупљао на свети бунар »Водицу«, а нарочито болесни и да су се изцељивали и оздрављавали још од првих помена овога насеља.
У почетку је на »Водици« постојао само мали дрвени браник око бунара да неби неко упао у воду, бунар је тада био без поклопца. Потом су Православни верници из насеља и околине изградили метални оквир бунара који је имао и метални поклопац са кључем. Садашња капела-црквица тада није постојала. Постојала је само једна оронула зграда.
Управни одбор Српске православне цркве 1972. године за време службовања свештеника Мирослава Наумова (каснијег свештеника у Сомбору где је службовао до своје смрти) је донео одлуку да се из добровољних прилога мештана сагради садашња капела-црквица која је посвећена Успењу Пресвете Богородице (Велика Госпојина) 29. августа што је данас и слава овога манастира. Касније радове је наставио свештеник, протојереј Стеван Крунић.
Поред славе манастира која се одржава сваке године 29. августа, народ се изузетно окупља на овом месту, чак шта и више него на дан саме славе, наиме, дана 29. јула се држи вечерња служба и ноћно бденије тј. на сам дан уочи празника Мученице Марине (у народу познат као празник: »Огњена Марија«) 30. јула када се држи и Литургија.
[уреди] Историјски познате личности насеља
[уреди] Викентије Проданов патријарх српски 1950.-1958.
 |
За више информација погледајте Патријарх српски Викентије (Проданов). |
Мирско име патријарха Викентија је било Витомир Проданов рођен 10/23 августа 1890. у Бачком Петровом Селу од оца Ђoрђа и мајке Јелене. Школовао се у Новом Саду и Сремским Карловцима. Замонашио се 1917. године у Бездину. Од 1921. године је био на дужности секретара Управног одбора манастира Карловачке митрополије, и ту дужност је обављао до 1923. године....
[уреди] Теодор Илић Чешљар, сликар
|
За више информација погледајте Теодор Илић Чешљар. |
Теодор Илић Чешљар (1746-1793) се родио 1746. године у Фиригу код Сегедина, а умро је 20. новембра 1793. године у Бачком Петровом Селу. Бавио се сликарством и сликао је углавном иконостасе и портрете. Претпоставља се да је сликарство учио код познатих уметника у Темишвару и Новом Саду, где је живео око 1769. године...
[уреди] Благоје Бранчић, песник и преводилац
|
За више информација погледајте Благоје Бранчић. |
Благоје Бранчић (1850.-1915.) је рођен у Бачком Петровом Селу 5 јуна 1850. године (отац Сима по занимању колар). У Бачком Петровом Селу је завршио основну школу и наставио школовање у Новом Саду, уписавши се у гимназију. У времену између 1873. и 1881. године Благоје је завршио гимназију, па је одлучио да студира философију у Бечу, где је провео 1881/82. годину...
[уреди] Душан Нонин, сликар-конзерватор
|
За више информација погледајте Душан Нонин. |
Душан Нонин (1924.-2001). је рођен у Бачком Петровом Селу 1924. године. Студије академије примењених уметности у Београду је дипломирао 1954. године где је и показао своје интерсовање за заштиту споменика културе, радећи на конзервацији фресака у цркви Свете Софије у Охриду...
[уреди] Спољашње везе
Напомена: текст о овом насељу у току 2005. године и наредне 2006. године ће бити потпуно довршен.
| Насељена места општине Бечеј |
|---|
|
Бечеј • Бачко Петрово Село • Бачко Градиште • Радичевић • Милошево |
