20. новембар
Из пројекта Википедија
20. новембар (20.11.) је 324. дан године по грегоријанском календару (325. у преступној години). До краја године има још 41 дан.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Окт. - Новембар - Дец. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 | 3 |
календар за 2006 г. цела година |
- 284. - Диоклецијан изабран за римског цара. Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика
- 1780. - Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем.
- 1818. - Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније.
- 1873. - Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту.
- 1917. -
-
- Украјина је проглашена републиком.
- У бици код Канбреја у Првом светском рату Британци су први пут у борбу укључили већи број новог оружја - 324 тенка. Тенк је први пут употребљен у бици на Соми 1916.
- 1923. - Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор.
- 1924. - У Турској је угушена побуна Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава.
- 1945. -
-
- У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена.
- Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку.
- 1952. - Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген.
- 1959. -
-
- Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол.
- У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португалија и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине).
- 1980. - У Кини је почело суђење "четворочланој банди", коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76.
- 1991. - У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг. [тражи се извор] [1]
- 1995. - На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квашњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу.
- 1998. - Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала први модул Међународне свемирске станице, који је коштао 60 милијарди долара.
- 2001. - На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена.
- 2002. - Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ.
- 2003. - У експлозији аутомобила-бомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.
[уреди] Рођења
- 1602. - Ото фон Гирике, немачки физичар и проналазач.
- 1863. - Богдан Поповић, српски писац, естетичар и књижевни критичар.
- 1889. - Едвин Хаблов, амерички астроном. (†1953).
- 1901. - Хозе Андраде, уругвајски фудбалер. (†1957).
- 1925. - Маја Плисецкаја, руска балерина.
[уреди] Смрти
- 1847. - Јоаким Вујић, српски књижевник. (*1772.)
- 1868. - Узун Мирко Апостоловић, српски устаник и војвода. (*1782.)
- 1894. - Антон Григорјевич Рубинштајн, руски композитор и пијаниста.
- 1910. - Лав Николајевич Толстој, руски писац и мислилац. (*1828.)
- 1914. - Димитрије Туцовић, српски официр. (*1881.)
- 1936. - Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста. (*1896.)
- 1945. - Франсис Вилијам Астон, енглески физичар
- 1975. - Франсиско Франко, шпански диктатор. (*1892.)
- 2003. - Радивоје Вицан Вицановић,познати фоторепортер и фотограф.
- 2003. - Дејвид Дацко, бивши председник Централноафричке Републике.