Александар Дероко
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Дероко.
| Александар Дероко | |
|---|---|
 Српски архитекта,писац и сликар,Александар Дероко |
|
| рођен: | 4. септембар, 1894. Београд, Краљевина Србија |
| преминуо: | 30. новембар, 1988. Београд, СФРЈ |
Александар Дероко (1894. - 1988.) је чувени српски архитекта и писац многобројних књига из домена архитектуре, али и других области, које је најчешће сам илустровао. Био је вишегодишњи професор Београдског Универзитета и члан Српске академије наука и уметности.
Садржај |
[уреди] Живот
Родио се у Београду 16. септембра 1894, где је матурирао и уписао Технички факултет. Почетак рата га је дочекао на студијама и он као један од 1300 каплара са чином наредника стаје на браник отаџбине. Током рата је постао један од првих српских пилота.
По окончању рата враћа се студијама архитектуре и уметности у Риму, Прагу, Брну и Београду где је дипломирао 1926. године. Као стипендиста француске владе одлази у Париз где се дружи са Пикасом, Шумановићем, Корбизијеом, Растком Петровићем и другима који су тада живели у Паризу.
Пројекат Храма светог Саве који је урадио са Богданом Несторовићем 1926. године,победио је наконкурсу и његова изградња се данас приводи крају.Почетком тридесетих година постаје професор на Архитектонском и Философском факултету на којима је предавао до пензионисања 1974. године.
На Архитектонском факултету у Београду, Дероко је био редован професор на предмету Савремена архитектура. Амфитеатар је био премали да прими све студенте, и уопште све заинтересоване. Током Другог светског рата био је заточен у логору на Бањици.
На својим путовањима у више наврата (1954, 1956 и 1965) боравио је на Светој Гори, о чијој је архитектури и животу оставио драгоцене податке.
Члан САНУ постаје 1956. године.
Професор Дероко је умро 1988. године.
[уреди] Дела
[уреди] Архитектонска
- Храм светог Саве,са Богданом Несторовићем.
- Богословски интернат у Београду тзв. Богословију.
- Споменик косовским Јунацима на Косову пољу.
- Конак у Жичи, Нишу.
- Многе цркве.
[уреди] Писана
- „Народно неимарство“ - I том 1939, II том 1940.
- „Средњовековни градови у Србији, Македонији и Црној Гори“ 1950.
- „Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији“ 1953.
- „Римски споменици у Ђердапу“ 1959.
- „Архитектура старог века“ 1962.
- „Medieval Castles on the Danube“ („Средњовековни градови на Дунаву“) 1964.
- „Света Гора“ 1967.
- „Атос“ 1967.
- „А ондак је летијо јероплан над Београдом“ 1983.
